Dunja

Dunja (Cydonia oblonga) je nisko drvo iz porodice Rosaceae, odnosno ruža. Ima malo, slatko voće koje po izgledu sliči kruški i poprima svetložutu odnosno zlatnu boju tokom sazrevanja. Drvo se često koristi u ornamentalne svrhe pošto ima lepe, ružičaste listove. Nativna je u područjima jugozapadne Azije, Turske i Irana, ali se može gajiti i na severnim geografskim širinama do Škotske. Poznato da su je gajili Akadijanci u plodnom polumesecu i postoji teorija da je njena kultivacija prethodila jabuci, te da su mnoge današnje asocijacije na jabuku zapravo asocijacije na dunju. Kod starih Grka je bila žrtva bogovima tokom bračne ceremonije. Većina vrsta su previše tvrde, kisele i opore da bi se jele sirove osim ukoliko se nakon branja ne ostave da prezru na mrazu. Od njih se može praviti pekmez, džem ili puding, ili se mogu oljuštiti pa ispeći, ispržiti ili skuvati. Izraz marmelada potiče od portugalskog naziva za ovo voće, marmelo. Određene vrste ovog voća, kao što su Kungaskaya su posebno uzgajane da bi se mogle jesti sirove. U podkontinetalnom Indo-Pakistanu koštice ovog voća koriste se u narodnoj medicini zarad uklanjanja šlajma, osipa i zapaljenja. Gel se priprema potapanjem koštica u vodi kojim se čiste zapanjenja grla i glasnih žica. Na Malti, kašika džema se rastvara u šolji ključale vode i pije kao lek protiv stomačnih tegoba. U Iranu i Avganistanu, seme se bari i onda jede kao tradicionalni lek protiv zapaljenja pluća. Dunja je niskokalorično voće, 100g poseduje samo 57 kalorija. Sadrži par određenih antioksidanata kojih nema u jabukama ili kruškama. Voće je bogato fitonutrientima kao što su biljna vlakna, mineralima bakra, gvožđa, kalijuma i magnezijuma i vitaminima C, B6, Riboflavinom i Tiaminom. Iako nije pouzdano dokazano, dunja ima jaka antialergetska i protivupalna svojstva i često se preporučuje od strane zdravstvenih eksperata kao sigurna alternativa u pripremi hrane za ljude koji boluju od alergija.