-
Gozbe na dvoru Henrija VIII
Vladar Engleske od 1509. do 1547, Henri VIII, bio je poznat po svom nezajažljivom apetitu. Uživao je u banketima skoro koliko i u ženidbama (ženio se 6 puta), a kuhinja njegovog dvora zauzimala je 55 soba, u njoj je radilo 200 ljudi, jer su se obroci sastojali od 14 jela za 600 ljudi, koliko ih je na dvoru bilo. U nastavku slede tipična jela sa jedne takve gozbe.
Pečenje sa ražnja, obično svinja ili divlja svinja, služilo se za svaki obrok. To je bio izraz izuzetnog bogatstva, jer su samo imućni ljudi jeli meso čitave godine, oni još bogatiji su to meso pekli, jer se tako trošilo mnogo goriva, a samo izuzetno bogati mogli su sebi da priušte dečaka koji će vrteti ražanj po ceo dan. Godišnje, na tom dvoru se jelo oko 1240 volova, 8200 ovaca, 2330 jelena, 1870 svinja i 53 divlje svinje.
Grilovani dabrovi repovi bili su popularni petkom, jer je to dan posta. Zgodno, oni su ovu hranu klasifikovali kao ribu.
Kitovo meso, još jedna poslastica petkom. Ovo meso bilo je poprilično jeftino, zbog količine kitova u Severnom moru. Obično se služilo pečeno.
Pečeni paun, delikates služen sa sve perjem (ono je prethodno bilo iščupano, pa vraćeno kada bi se ptica ispekla).
Iznutrice raznih životinja takođe nisu bile retkost. Nijedan deo životinje se nije bacao, tako da su iznutrice bile zapravo veoma popularne, posebno u kombinaciji sa sirćetom.
Pečeni labud bio je rezervisan za posebne prigode, uglavnom zbog toga što su labudovi bili smatrani previše plemenitim za svakodnevnu konzumaciju. Ova ptica često je služena sa zlatnom krunom na glavi. I danas je u Engleskoj na snazi zakon kojim nijedan labud ne sme biti pojeden bez dozvole kraljice.
Povrće je smatrano hranom za siromašne, stoga za njega na dvoru nije bilo mnogo mesta.
Marcipan, kolač od badema, šećera i belanaca, začinjen cimetom povremeno je služen na kraju obroka, iako dezerti nisu bili česta pojava u Engleskoj sve do XVIII veka.
Sva ova hrana iziskivala je ogromne količine pića – pivom koje se godišnje pilo tamo mogao bi se napuniti jedan olimpijski bazen, a vinom bi se moglo napuniti 1500 kada.
2263 -
Aditivi u hrani koje bi trebalo da izbegavate
Opšte je poznato da su aditivi koji se koriste u industrijski obrađenoj hrani štetni po organizam, nemaju nikakve nutritivne vrednosti a opet, uzrokuju gojaznost i dijabetes. No, neki od aditiva mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih bolesti kao što su rak, astma, depresija, demencija, itd... prema procenama Svetske zdravstvene organizacije čak 90% hrane koja se konzumira u svetu sadrži u sebi neku od ovih opasnih supstanci! Ovo su samo neki od aditiva koji se najčešće koriste za pravljenje namirnica koje se mogu naći i u našim prodavnicama, pa sledeći put kad krenete u kupovinu, obratite pažnju da li se nešto od ovoga nalazi utisnuto na pakovanju hrane koju ste kupili:
1. Veštački zaslađivači
Veštački zaslađivač aspartam (E951) se najčešće nalazi u takozvanim "dijetalnim" procesuiranim namirnicama. Veruje se da je jako kancerogen i često izaziva razne alergijske reakcije. Takođe, po studijama mnogih naučnika širom sveta, negativno utiče na inteligenciju, memoriju, može prouzrokovati dijabetes, multipla sklerozu, Parkinsonovu i Alcjahmerovu bolest, kao i depresiju, glavobolju, vrtoglavicu i migrenu. Acesulfam - K je još jedan veštački zaslađivač koji treba izbegavati, a povezuju ga sa raznim bolestima bubrega.
Ovi veštački zaslađivači se uglavnom nalaze u dijetalnim napicima, koka - koli, raznim bombonama, pudinzima, ledenom čaju....
2. Fruktozni (kukuruzni) sirup
To je takođe vrsta veštačkog zaslađivača. Trenutno drži status glavnog uzroka prekomerne gojaznosti u SAD, ali se i kod nas može naći u raznoj industrijski prerađenoj hrani. Fruktozni sirup dokazano povećava nivo lošeg holesterola u krvi (LDL), a uglavnom se stavlja u razne vrste hleba, u voćne jogurte, dresinge za salate i konzervirano povrće.
3. Monosodium Glutamat (MSG/E621)
MSG je aminokiselina koja se koristi kao pojačivač ukusa u raznim gotovim supama, kineskoj gotovoj hrani, čipsu i drugim grickalicama, kao i u dresinzima za salatu. Studije pokazuju da glavna supstanca MSG - a, excitotoxin može uzrokovati depresiju, probleme sa očima, gojaznost i glavobolju.
4. Trans masne kiseline
Ove masnoće su jedna od najnezdravijih stvari koje možete uneti u svoj organizam. Služe za produženje trajanja hrane, najčešće se nalazi u margarinu, čipsevima i krekerima, ali i u gotovo svoj brzoj hrani. Trans masne kiseline povećavaju šansu za dobijanjem srčanog udara i šloga, a polako ali sigurno povećavaju i "loš" LDL holesterol, dok smanjuju "dobar" HDL holesterol. Zanimljivo je to što je u Danskoj zakonom zabranjena proizvodnja i uvoz hrane koja sadrži više od 2% trans masti.
5. Sodium sulfit
Koristi se u proizvodnji vina ali se tu i tamo može naći i u industrijski sušenom voću. Po nekim istraživanjima, jedna od 100 osoba je alergična na sulfite. Oni se često povezuju sa raznim respiratornim bolestima kao što je otežano disanje ili astma.
6. Sodium nitrat
Služi za bojenje i pojačavanje ukusa raznih mesnih prerađevina, pre svega gotove slanine, hot - doga, dimljene ribe, šunke...ovaj sastojak je dokazano jako kancerogen i jednom kad uđe u organizam, preko krvotoka napada želudac i pankreas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta pokušala da zabrani upotrebu sodium nitrata, ali lobi svetskih kompanija koje ga koriste je uvek nadjačao težnju SZO pod izgovorom da "nemaju alternativu". Šta čini sodium nitrat mesu? Prosto i jednostavno, odstajalom mesu daje jarku ružičastu nijansu, svež izgled i zanosan miris.
7. Potasium Bromat
Opasan aditiv koji se dodaje belom brašnu pri proizvodnji hleba i raznog drugog peciva. Zna se da ovaj sastojak izaziva rak kod raznih životinja, pa ipak, trpaju ga u ljudsku hranu.
8. Razne boje za hranu
Studije pokazuju da veštačko bojenje hrane koje se najčešće koristi pri proizvodnji sokova, voćnih koktela, slatkiša, bombona i sladoleda može prouzrokovati rak, ometen razvoj memorije kod dece, bolesti bubrega... Boje za hranu koje se uglavnom koriste a koje treba najviše da izbegavate su E133 (plava), E124 (crvena) i E110 (žuta).7113 -
Zašto ne bi trebalo da jedete kasno u noć?
Istraživanja pokazuju da konzumiranje hrane kasno u noć može prouzrokovati povećanje telesne težine. Telo skladišti kalorije kao masne naslage, umesto da otpočne njihova razgradnja. Ukoliko, ipak, osećate glad – savet je da obilne, masne obroke zamenite šakom koštunjavog voća ili žitarica. Ne samo da ćete nakon ovako zdravog obroka imati bolji san, nego ćete ujutru ustati puni energije. Druga vrsta zamene za nezdrave kasne obroke uključuje proteine, nisko-masne zakuske poput grčkog jogurta. Pomešajte ga sa bobičastim voćem, žitaricama i kašičicom meda. Osim što sadrži sve što je vašem organizmu potrebno, ujedno na ovakvu vrstu obroka možete gledati kao na čašu zdravlja!
1301 -
Food Stamped
"Food Stamped" je humoristički a opet informativni dokumentarni film koji prati bračni par iz Amerike koji pokušava da jede zdravu, nutricionistički bogatu hranu koja se bazira na "Food Stamped" programu.
Taj program, donet od strane američkog zavoda za agrokulturu, obezbeđuje oskudna sredstva za hranu porodicama sa niskim primanjima, kao i nezaposlenima. Zbog mnogih kritika da se za par dolara dnevno prosto ne može obezbediti zdrava i kvalitetna ishrana, profesor nutricionizma Šira Potiš, koja predaje u osnovnoj školi koju pohađaju siromašni đaci koji se i sami hrane po "Food Stamped" sistemu, odlučuje da oseti kako je biti u njihovoj koži. Zajedno sa svojim suprugom i filmskim producentom Joav Potišem započinje izazov u kojem sme da potroši samo jedan dolar po obroku, a da taj obrok bude zdrav i da čini sitim.
Tokom ovog izazova, Šira se konsultuje sa raznim aktivistima za ljudska prava, nutricionistima, političarima ali i običnim građanima koji se hrane po ovom sistemu, kako bi dala dublji pogled na poteškoće siromašnih ljudi i njihovu borbu da svojoj deci obezbede tri kvalitetna obroka dnevno. Takođe, kroz film se na ciničan način kritikuje i ceo globalni sistem u kojem je više od milijardu ljudi na planeti primorano da se na neki drugačiji način hrani po sličnom sistemu.
Ovaj film je dobitnik prve nagrade na prestižnom festivalu nezavisnih filmova u San Francisku.
1982 -
Da li je bela čokolada zaista čokolada?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od onoga koga ste pitali, ali se većina poznavalaca čokolade slaže u oceni da to nije slučaj.
Čokolada se pravi od čokoladnog likera (tečnosti koja se dobija fermentacijom, sušenjem, prženjem i mlevenjem kakao zrna), kakao putera i kakao praha, između ostalog. U zavisnosti od vrste sirovine koja je korišćena, postoje nekoliko vrsta čokolada – crna, mlečna, poluslatka i sl. Bela čokolada se obično ne uključuje u ovu grupu, jer u svom sastavu nema dva ključna sastojka – kakao prah i čokoladni liker, koji čine čokoladu onim što ona jeste.
Bela čokolada često sadrži kakao puter, a da bi se slatkiš zvao belom čokoladom, procenat kakao putera mora biti bar 20%. Kakao puter sam po sebi nema preterano prijatan ukus, tako da proizvođači slatkiša često pribegavaju dodatku lecitina i ekstrakta vanile. Postotak šećera i drugih vrsta zaslađivača ne bi trebalo da bude veći od 55%, mlečna mast treba da čini bar 3,5%, a čvrsti ostaci mleka 14%.
Uprkos ovako striktnim pravilima u vezi sa sirovinskim sastavom bele čokolade, većina je i dalje ne smatra pravom čokoladom, jer je nedostatak dva glavne komponente ipak je nepremostiva prepreka koju ljubitelji ovog slatkiša većinom ne mogu da previde.
1960
