-
Brza hrana može trajno oštetiti bubrege
Osnovni problem brze hrane jesu masti. Studija sprovedena na pacovima koji su osam nedelja konzumirali hranu bogatu mastima otkrila je da pored oštećenja bubrega, može doći i do drugih značajnih problema u radu organa za varenje, pa i srca. Primećeno je da su određene vrste trasportera glukoze u većoj količini bile prisutne kod pacova sa dijabetesom tipa 2. Takođe je utvrđeno da velika količina trans masti utiče na loše pamćenje, koncentraciju i stvara određene probleme u govoru. Nasuprot njima, omega 3 masne kiseline povoljno utiču na mozak - utiče na bolju koncentraciju i obezbeđuje telu dovoljno energije.
1662 -
Sumak - začin i prirodni lek
Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.
12261 -
Limun - prirodna zaštita
U porodici južnog voća, limun (Citrus medica) se najviše koristi i najpopularniji je. Ima 57 procenata hranljivih sastojaka, čak 40 je u kori, dok semenke sadrže oko tri. Osim toga, ima osam procenata limunske i drugih organskih kiselina, oko tri odsto šećera i obilje vitamina, najviše C. Sadrži kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar.
Od njega se najčešće prave sokovi, uzima se limunska kiselina, kore je pogodna za proizvodnju kandiranog voća, esencije i pektina. Od semenki se pravi ulje, a ostatak prerađuje za životinjsku hranu. Najviše blagotvornih sastojaka ima sok, sveže isceđen iz zrelog ploda, bez ikakvog konzervansa. Rok trajanja mu je godinu dana i ukusan je dodatak jelima i pićima. Koristi se i u industrijskoj preradi za gotova jela i pića.
Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarenja otvorenih rana i čišćenja zagnojenih. Na Siciliji se koristio kao sredstvo za dezinfekciju pijaće vode, jer je ostrvo imalo problem sa snabdevanjem pitkom vodom. Njegovu antibakterijsku moć potvrdila je i savremena nauka.
Danas se i zvanično limun smatra namirnicom sa najviše antioksidansa. Zahvaljujući limunskoj kiselini, u organizmu neutrališe toksične materije, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava iskorišćavanje hranljivih sastojaka. Sa vitaminom C i visokim procentom selena, povećava odbrambenu moć organizma, usporava starenje, dok sa vitaminima B grupe "hrani" nervni sistem.
Delotvoran je i u lečenju angine, viška želudačne kiseline, lošeg varenja, bolesti žuči, groznice, oboljenja usne duplje, promrzlina, ujeda insekata, opekotina. Ali, i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavobolje, malaksalosti...
Zapravo, postoji bezbroj razloga da se limunu obezbedi počasno mesto na trpezi. Svojim ukusom i mirisom, svakom jelu od predjela do deserta, daje posebnu notu!
Čaša soka od limuna ujutru pre doručka je odličan način da se sačuva zdravlje i popravi raspoloženje, ako ustanete na "krivu nogu". Na prazan stomak deluje previše jako, ali to ćete da ublažite kada ga razblažite sa malo soka od pomorandže.
Idealan je začin za salate, a jela od mesa i ribe postaju lakša za varenje i ukusnija, čak i kada se peku na roštilju. Kada sokom od limuna istrljate tek isečeno voće, ono neće da promeni boju. Limun bi trebalo cediti neposredno pre korišćenja, jer je sok osetljiv na vazduh i svetlost, brzo gubi vitamine.
Kora limuna je takođe vrlo ukusna i lekovita, ne bi je trebalo odbaciti jer je prepuna flavonoida, koji daju elastičnost kapilarima i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu. Istrugana ili iseckana na kockice, može da se doda sufleu, džemu i pudingu, koji tako dobijaju poseban ukus.
Prilikom kupovine trebalo bi birati plodove svetložute boje, koji u ruci deluju teško u odnosu na svoju veličinu. Izbegavajte mekani limun, sa pegama i mrljama na kori. Voćke sa tanjom korom imaju više soka. Čuvajte ga na sobnoj temperaturi do dve nedelje, a u frižideru u plastičnoj kutiji do šest nedelja.
Izvor: novosti.rs
13419 -
Hélène Darroze
Helen Daroz je francuska kuvarica. Vlasnica je tri "Hélène Darroze" restorana: u Londonu, Parizu i Moskvi. "Moj pradeta i prabaka su bili kuvari, pa samim tim i deka i baka, ali i moj otac i moj ujak. Ma, rođena sam u kuhinji, a odrasla u posudi". Čitav svoj "svet" posvetila je hrani iz koje neprestano crpi kreativnost i autentičnost. "Proizvodi diktiraju pravila, zato moja porodica oduvek bira samo najbolje".
Čim je završila školovanje na prestižnom univerzitetu, otac joj je 1995. godine predao ključeve kuhinje porodičnog restorana - ponuda koju nije mogla odbiti. Do 1999. godine, preselila se u Pariz i tamo otvorila svoj restoran. Još dve godine kasnije, osvojila je Mišelinovu zvezdu koja je sa sobom donela i brojne nove obožavatelje njene kuhinje. Udvostručila je svoj rad idejom da otvori još jedan restoran u Londonu zbog čega počinje da živi na dve relacije. Ubrzo su usledile i prve prestižne nagrade, proglašena je najboljom kuvaricom 2015. godine. Njen restoran uvršten je na listu 50 najboljih restorana sveta.
Omiljeno jelo Helen Daroz je jastog u puteru od morske trave, kuvanom sa belim šparglama. U poslu kojim se bavi ističe poverenje kao najvažniju osobinu. Kako i sama tvrdi, najvažnije je ono poverenje koje se neposredno stiče između nje i njenih gostiju, kao i nje i dobavljača koji u restoran isporučuju najbolje delikatne sastojke za njena sofisticirana jela.
1621 -
Zašto jesti tahini?
- Pre svega, odličan je izbor ukoliko ste alergični na puter od kikirikija. Imaju istu strukturu i miris, pa tahini može biti odlična zamena.
- Možete ga koristiti kao dodatak bilo kom obroku. Dodajte malo vode, limunovog soka, maslinovog ulja i pomešajte sa grčkim jogurtom uz dodatak voća ili žitarica i vaš doručak je spreman!
- Samo jedna porcija tahinija sadrži oko 19 grama zdravih masti.
- Dobar je izvor kalijuma koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
- Samo dve kašike tahinija obezbeđuju čak 4 grama vlakana.
- Jedna porcija tahinija sadrži oko 4 odsto potrebnog dnevnog unosa kalcijuma.
- Oko osam grama proteina po porciji pomaže izgradnji mišića i ubrzava njihov oporavak nakon vežbanja.
1450
