-
Hrana koja ne prija vašem kućnom ljubimcu
Metabolizam kućnih ljubimaca se dosta razlikuje od ljudskog, pa neke namirnice prosto ne treba davati našim kucama i macama. Porešna hrana im može prouzrokovati manje neprijatnosti poput gasova i mučnine, ali u nekim slučajevima može dovesti do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ako niste sigurni šta to tačno ne prija vašem ljubimcu, pogledajte spisak namirnica kojima ih ne biste trebali hraniti.
Alkohol - verovatno nije ni potrebno napominjati, ali hajde da skrenemo pažnju - pivo, vino, rakija, hrana koja sadrži alkohol...ništa od ovoga nikada ne treba davati ljubimcu. I najmanja količina alkohola može itekako oštetiti jetru vašeg ljubimca i izazvati dijareju, povraćanje, komu, pa čak i smrt.
Avokado - iako je avokado izuzetno blagotvoran po zdravlje ljudi, ljubimcima ne prija jer sadrži supstancu persin. Ova supstanca u većim količinama može otrovati vašeg ljubimca, a ptice, psi i zečevi su naročito osetljivi.
Crni i beli luk - ovo povrće, bilo u prahu, sirovo ili kuvano, može dovesti do anemije ljubimca. Male količine su dozvoljene, ali ako preterate, vaš ljubimac će se osećati slabije, bez daha i imaće smanjen apetit.
Grožđe - sveže ili suvo, grožđe ne treba davati ljubimcima jer ne prija njihovom bubregu.
Orasi, bademi, lešnici, makadamija - samo pet, šest komada ovih orašastih plodova može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme vašem kućnom ljubimcu. Makadamija je naročito opasna jer može izazvati povraćanje, ubrzani puls srca, pa čak i paralizu.
Čokolada - ne treba je davati ljubimcu zbog supstance teobromin koja se nalazi u njoj. Od ove supstance vaš ljubimac može dobiti dijareju i dehidrataciju celog organizma.
Sirovo meso/kosti/jaja - ovo ne treba davati ljubimcu jer može sadržati štetne bakterije kao što su salmonela i ešerihija koli, ali još jedan razlog je to što sirova jaja sadrže enzim avidin koji može izazvati razne probleme sa kožom i krznom ljubimca.
Preslana hrana - malo slanog pomfrita ili pereca neće štetiti vašem ljubimcu, ali ako preterate sa slanom hranom, vaš ljubimac može imati povišenu telesnu temperaturu, dijareju, dehidrataciju organizma, podrhtavanje, neuravnoteženost elektrolita...
Xylitol - to je zaslađivač koji se nalazi u mnogim gotovim proizvodima (slatkišima, pecivima..) i može izazvati nagli skok insulina kod vašeg ljubimca, kao i otkazivanje jetre. Generalno ne treba davati ljubimcima hranu bogatu šećerom jer dovodi do dijabetesa i problema sa desnima.
Kvasac za testo - može izazvati bolove i gasove u digestivnom traktu.1145 -
Zašto gubimo apetit kada smo bolesni?
Stručnjaci su složni da vam ni prejedanje, a ni dijeta neće pomoći u oporavku, a kada se osećate loše i sami ćete primetiti promene u svojoj ishrani. Zapravo, gubitak apetita je dokumentovan simptom nekolicine bolesti, uključujući grip. Ali, zašto se to dešava?
Kada se dešava neki upalni proces u telu, ono reaguje tako što proizvodi supstance čiji je zadatak da se bore protiv antitela, ali delimično utiču i na apetit. Osim toga, smanjenje apetita može biti i rezultat toga da telo pokušava da uštedi energiju neophodnu za uspešnu borbu protiv infekcije. Osim ova dva slučaja, dešava se da se čulo mirisa poremeti tokom upale disajnih puteva, a miris je mnogo značajniji nego izgled ili ukus hrane (postoje studije koje pokazuju da ljudi obično ne mogu uvek da razlikuju koju hranu jedu ako ne mogu da osete njen miris). Gubitak apetita može biti i način da se onemogući razvitak virusa - jer neće imati čime da se hrane. Ovo važi i za bakterije.
Ovo sve, međutim, ne znači da ne biste trebali da jedete kada se ne osećate dobro. Aktivno izgladnjivanje otežava lečenje, tako da treba da vodite računa, osluškujete svoje telo, odmorite se, unosite dosta tečnosti i dopustite svom organizmu da se vrati u normalu.
1806 -
Kora manga – bogata vlaknima
Mango je tropsko voće koje je prepoznatljivo po svom slatkom ukusu i visokom sadržaju hranljivih sastojaka. Sve dok plod potpuno ne sazri, kora je zelene boje. Kada sazri – poprima nijanse žute, crvene ili narandžaste, u zavisnosti od sorte. Odličan je izvor vlakana, vitamina A, C, E I B6 kao i minerala, posebno kalijuma i bakra. Istraživanja pokazuju da je kora manga bogata polifenolima, dijetalnim vlaknima, vitaminom E i drugim korisnim jedinjenjima. Kora manga, u odnosu na samo jezgro, sadrži mnogo više antioksidanasa, dok 45 do 70 odsto kore čine vlakna.
1708 -
Hrana koju nikako ne treba jesti za doručak
Dobro je poznato da je doručak najvažniji obrok, ali nije bitno samo jesti ujutro, već i to da izaberete pravu hranu kojom ćete početi dan. U nastavku ćete saznati koje namirnice, i zašto, treba izbegavati u jutarnjim časovima.
Industrijska kobasica i slanina – ove namirnice sadrže nitrate koji se dovode u vezu sa rakom debelog creva. Na listi Instituta za istraživanje o raku nitrati su na prvom mestu stvari koje treba izbegavati.
Zaslađene žitarice – žitarice koje kupujete za doručak obično su pune ugljenih hidrata i šećera, što izaziva brz porast nivoa šećera u krvi, ali isto tako i nagli pad. Zbog toga je najbolje izabrati žitarice bogatije vlaknima i proteinima, a obroku možete dodati i laneno seme ili mleveni orah.
Peciva od belog brašna – ne samo što se ove namirnice prave od belog brašna, već im se dodaje i velika količina šećera. Najgore što možete da uradite svom organizmu je pumpanje šećerom od ranog jutra, jer ćete dobiti nagli priliv energije, ali i gotovo momentalni pad. Brže ćete ogladneti, a i povećavaju vam se šanse za dobijanje dijabetesa, hipertenzije i gojaznosti.
„Lajt" jogurti – iako imaju malu kalorijsku vrednost i primamljivog su ukusa, često su prepuni veštačkih zaslađivača i hemikalija. Pijte običan jogurt, ili, još bolje, kiselo mleko.
2052 -
Naterajte mozak da zavoli zdravu hranu
Ako možemo da istreniramo telo kako bismo postigli ciljeve u sportu, a um kako bismo postigli akademske ciljeve, zašto ne bismo mogli i da se istreniramo da zavolimo ono što je dobro za nas?
Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
Pričajte sami sa sobom i slušajte se - mozak je mišić (ne po sastavu, ali se tako ponaša) i mora se trenirati kao i svaki drugi. Svakog dana bombardovani smo mnoštvom reklama koje nam poručuju koliko je nezdrava hrana ukusna i poželjna. Oduprite se tome i počnite da govorite sebi koliko su zdrave opcije dobre na duže staze.Asocijativno povežite zdravu hranu sa dobrim stvarima, a brzu i nezdravu sa lošim - reklame obično povezuju brzu hranu sa srećom, bogatstvom, društvom i sl. Međutim, kada biste svaki put kada vidite brzu hranu pomislili na bolesti koje ona prouzrokuje, ili na to kako ćete nakon nekoliko dana takve ishrane morati da menjate kompletnu garderobu, instinktivno ćete posegnuti za povrćem.
Isprobavajte nove stvari - ako se čim vam neko ponudi nešto zdravo, što ranije niste probali, namrštite i zaključite kako to ne želite da jedete, teško da će vam se to svideti čak i ako probate. Ako pristupite probanju nove hrane (posebno povrća) sa pozitivnim stavom, veće su šanse da vam se to zapravo i dopadne.
Držite se svojih ciljeva - bilo da su oni vraćanje na staru kilažu, sređivanje situacije sa šećerom u krvi, ili popravljanje svog kvaliteta života, nikad to nemojte ispuštati iz vida.
Nemojte odustajati - ne postoji savršena dijeta i ne postoji čovek koji bar ponekad neće prekršiti svoj režim ishrane. Povremeni ispadi vam neće naškoditi, bitna je promena u stilu života, a kada se ona desi, nemojte se osećati krivim ako ponekad i zgrešite, samo sutradan nastavite po starom i sve vreme imajte na umu zbog čega je zdrava ishrana važna.
1525
