-
Kofein i psorijaza
Psorijaza je hronično stanje kože usled koga se javljaju crvenkasto-roza izbočine na prevojima kože zbog nagomilavanja grubih, suvih ćelija. Lekari nisu sigurni šta izaziva psorijazu, ali veruju da je jedan od uzročnika - stres. Promene u ishrani, pored brojnih krema, mogu pomoći u suzbijanju psorijaze.
Nakon jednog američkog istraživanja tokom koga je grupa pacijenata tretirana kremom na bazi kofeina tri puta dnevno, nakon osam nedelja, istraživači su utvrdili efikasnost lečenja. Nije poznato kolika je uloga kofeina na imuni sistem, a nije jasno ni da li kofein ima anti-inflanatorna dejstva. Jedno je sigurno, kofein povećava koncentraciju kortizola koji je zadužen za širok spektar procesa u telu, koji uključuju imuni sistem i metabolizam.
1392 -
Najčešće zablude o mediteranskoj ishrani
Mediteranska ishrana važi za jednu od najzdravijih na svetu. Otkad je Njujork Tajms objavio studije koje pokazuju da je ovaj tip ishrane bolji za srce od ishrane bez masti, mediji su poludeli za Mediteranom. Preko noći su se pojavile brojne knjige o ovoj ishrani, članci, blogovi sa receptima iz ovog područja i svi misle da znaju dovoljno o ovoj temi.
Međutim, evo 5 najčešćih zabluda o mediteranskoj ishrani:
Ne postoji jedna mediteranska dijeta - ne postoji jedna dijeta, ali postoji jedan tip, specifičan posebno za Grčku i južnu Italiju. Odlikuje je korišćenje maslinovog ulja i ribe, manje nego mesa.
Maslinovo ulje treba da se zalije preko salate - mnogi članci savetuju da se salata ili kuvano povrće zalije malom količinom ulja. Međutim, na Kritu, koji služi kao prototip ove ishrane, čak 45% kalorija koje unesu potiče iz masti, tako da jedna kašičica ulja nije dovoljna. Budite velikodušni.
Orašasto voće imao bitan udeo u ishrani - orah i badem se koristi najčešće za slatkiše i pojedine soseve, ali nisu zastupljeni na dnevnom nivou. Dva do tri puta nedeljno je prava mera.
Obilje testenine - mnogi ljudi povezuju mediteransku ishranu sa testeninom i brinu da će se zbog toga ugojiti. Međutim, ovaj tip podrazumeva integralne žitarice, a ne velike činije belog testa. Uživajte u svojoj pasti, ali pazite da bude sa maslinovim uljem, bosiljkom i paradajzom, uz mnogo povrća.
Svi narodi Mediterana se ovako hrane - tradicionalni način ishrane je zdrav, ali ga sve manje ljudi prati na pravi način. Moderan način života uzima danak, nema više vremena za dugačke porodične ručkove, niti meso jednom mesečno. I narodi ovog područja se sve više okreću brzoj hrani, što uzrokuje porast gojaznosti.
2304 -
Razlozi zbog kojih ne treba izbegavati špargle
U vreme antike, špargla je smatrana lekom, zbog svojih karakteristika. Ova biljka je bogata glutationom, antioksidantom koji se bori protiv slobodnih radikala u telu i time snižava rizik od kancera. Ova biljka takođe sadrži velike količine vitamina A i betakarotena.
Špargla je prirodan diuretik i aminokiseline koje se nalaze u njoj pomažu u čišćenju tela.
Takođe, ona je sjajan izvor vitamina B, koji utiče na zdravu trudnoću. Ima i vitamina K, koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
Lutein i zeaksantin su supstance koje su odgovorne za zdravlje očiju i smanjuju šansu za dobijanje katarakte ili slabljenja očnog mišića.
I najzad, jedna stabljika sadrži od dve do četiri kalorije, tako da se možete opustiti i uživati u jelu!
1859 -
Fat Head
Za sve one koji su gledali film "Super size me", "Fat head" će biti posebno zanimljiv jer opovrgava sve ono što jeste poenta suparničkog filma.
Naime, dok u filmu "Super size me", tvorac i glavni protagonista Morgan Spurlok mesec dana jede samo u restoranima brze hrane, pri čemu se ugojio čak 11 kilograma, u "Fat headu" komičar Tim Naughton ponavlja isti eksperiment i dokazuje da je moguće ostati vitak, možda čak i smršati, iako se konzumira samo hrana iz "Mc Donaldsa" i sličnih hamburgerija.
U ovom američkom dokumentarcu iz 2009. godine Tim Naughton kritikuje i Spurlokovu teoriju da bi se problem gojaznosti širom sveta rešio ako bi se zatvorili lanci restorana brze hrane i otvorili manji, porodični restorani sa domaćom kuhinjom, jer smatra da bi potrošači svakako našli način da dođu do nezdrave i visokokalorične hrane.
Takođe, u "Fat head" se poništava i teorija da brza hrana stvara zavisnost, jer po rečima glavnog lika, nije teško preko noći preći sa nezdrave na zdravu, nutricionistički bogatiju ishranu.
Zanimljive činjenice i zapažanja oba filma ne mogu a da ne nateraju svakog gledaoca da i sam isproba obe teorije, da bi uvideo koja je tačna.
1250 -
Simptomi prolećnih prehlada
Odrasli obično preleže dve do četiri prehlade godišnje, dok deca šest do deset. Najučestalije su predprolećne, a njihovi simptomi su međusobno veoma slični. Infekcija nosa se vrlo lako spušta u grlo, ali i na respiratorne organe zbog čega je neophodno sa prevencijom početi na vreme.
Curenje nosa - Jedan od najčešćih simptoma. Količina sluzi iz nosa se povećava kada se imuni sistem bori protiv virusne infekcije. Traje i do nekoliko dana, a postaje žućkasta kada infekcija prolazi.
Otok nosne sluznice - Odnosi se na začepljenje nosa i karakterističan je simptom koji u proseku može trajati sedam dana do čak dve nedelje.
Kijavica - Virusna infekcija nosa i disajnih puteva je razlog kijanja, ponekad je praćena i svrabom.
Bol u grlu - Sluz iz nosa koja se sliva niz grlo je obično razlog ovog simptoma. Disanje na usta zbog zapušenog nosa takođe može dodatno iritirati i činiti grlo suvim.
Glavobolja - Manji broj ljudi pati i od blage glavobolje. Često zbog povećanog pritiska u sinusima.
Kašalj - Ukoliko se prehlada proširi i na respiratorne organe, kašalj je jedan od glavnih simptoma.
Groznica - Blaga telesna temperatura (37 stepeni celzijusa) koja se postepeno može povećavati ponekad je takođe karakteristika jake prehlade.
1329
