-
Tri tipa šećera
Šećer je najjednostavnija vrsta ugljenih hidrata, izvor energije kao i deo kompleksnijih molekula. Pošto telo veoma brzo razgrađuje šećer, on je stvar za kojom posežemo ukoliko smo umorni i brzo nam treba više energije.
Postoje tri tipa šećera:- Monosaharidi - najjednostavnija vrsta, koja se sastoji od do 7 atoma ugljenika, u linearnoj ili prstenastoj strukturi. Ovom tipu pripadaju glukoza i fruktoza. Glukoza je najvažniji monosaharid u prirodi, glavni izvor energije za ćelije i može se naći u većini vrsta voća. Fruktoza je najslađi monosaharid, čiji su izvor voće i med.
- Disaharidi - to su spojena dva prosta šećera, u duplom prstenu. Telo mora da razgradi disaharid, kao i bilo koji drugi ugljeni hidrat izuzev monosaharida, da bi iz njega crpeo energiju. Maltoza je disaharid, a sastoji se od dva molekula glukoze.
- Polisaharidi - veliki lanci jednostavnih šećera, koji se sastoje od mnoštva monosaharida. Ovoj vrsti pripadaju skrob i glikogen. Polisaharidi imaju dve glavne funkcije - skladištenje energije kako bi je telo koristilo kada nema dovoljno hrane i strukturna podrška i zaštita.
Monosaharidi i disaharidi su jednostavni ugljeni hidrati, dok su polisaharidi složeni. Jednostavni ugljeni hidrati najčešće se nalaze u voću i mleku, kao i u slatkišima. Složeni ugljeni hidrati se mogu naći u mahunarkama, žitaricama i skrobnom povrću poput krompira, graška i kukuruza. Preporuka je da treba jesti više složenih ugljenih hidrata, posebno žitarica, dok slatkiše, koji nemaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost, treba ograničiti na minimum.
2061 -
Činjenice koje morate znati o alergijama na hranu
1. Mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, školjke, orasi i pšenica odgovorni su za 90 odsto svih alergija na hranu. Najveći broj alergija javlja se u zrelom dobu, naročito ako su u pitanju školjke ili orasi. Zanimljivo je da se najveći broj alergija javlja u urbanim sredinama.
2. Alergije na hranu su u porastu. Skoro 40 odsto dece su doživela veoma teške reakcije od kojih su neke opasne po život, a oko 30 odsto ima veći broj alergija. Više od 17 miliona Evropljana ima alergije, a hospitalizacija usled ozbiljnih simptoma je porasla u poslednjih 10 godina.
3. Alergije na hranu uključuju imuni sistem, dok je za netoleranciju odgovoran sistem za varenje. Simptomi alergijske reakcije uključuju osip, bol u stomaku, mučninu, proliv, povraćanje, teško disanje, otežano gutanje, otok jezika i usana kao i slab puls. Nasuprot tome, kada je u pitanju netoleranicija na hranu javlja se bol u stomaku, dijareja, gorušica, glavobolja i nadimanje.
4. Pozitivan test na alergije ili rezultat krvne slik ne mora da znači da imate alergiju. Često se dešava da test pokaže jedno, a nakon konzumacije namirnica nema alergijskih reakcija. U prošlosti, roditelji su bili upozoreni da sačekaju do 12 meseci nakon čega mogu uvesti kravlje mleko u ishranu deteta, a dve godine za jaja i tri godine za kikiriki, orase i ribu. Trenutno razmišljanje među lekarima je da rano izlaganje određenim namirnicama pomaže razvoju alergija.
1320 -
Znaci da ne unosite dovoljno cinka
Zink je jedan od veoma bitnih minerala, ali o njemu se ne razmišlja mnogo. Telu je potrebno svega 8 mg dnevno, ali on utiče na toliko mnogo funkcija u organizmu da ga je nemoguće prevideti. Ljudi ga obično ne konzumiraju dovoljno, a u tekstu koji sledi otkrićete koji su simptomi manjka cinka, i još važnije, kako da počnete da unosite dovoljno ovog minerala.
Stomak vam je konstantno osetljiv - cink potpomaže procese gotovo 100 različitih enzima, a organizam ne može da vari hranu, niti da apsorbuje nutrijente bez njega. Povraćanje, dijareja, ili mučnina mogu biti pokazatelji da vam fali cink.
Bole vas mišići bez razloga - ako vas mišići muče danima, ili imate modrice duže nego inače, obratite pažnju, jer nedostatak cinka usporava zaceljivanje.
Oslabljen imunitet - ako ste stalno roviti, to takođe može biti dokaz da vam fali cink, jer on omogućava svim sistemima organa da rade kako treba, a dugačke prehlade mogu signal da u organizmu ne funkcioniše sve kako treba.
Oči vam se teško navikavaju na mrak - ako ovaj proces traje dugo, krivac može biti nedostatak cinka, jer utiče na proizvodnju vitamina A.
Odeća vam ne pasuje - zbog toga što je toliko važan svim sistemima organa, nedostatak cinka može uzrokovati nepravilan metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata. To kao posledicu može imati otežan gubitak kilograma i zamor.
Ipak, nemojte olako posezati za suplementima, jer se veoma lako možete premašiti dnevno potrebna doza. Kao izvor cinka koristite mahunarke i orašasto voće.
1620 -
6 zdravstvenih prednosti heljde
1. Heljda je najbolji izvor visoko kvalitetnih i lako svarljivih proteina zbog čega je odlična zamena za meso.
2. Visok nivo rutina u heljdi povoljno utiče na lečenje visokog krvnog pritiska.
3. Kanadski istraživači (Journal of Agricultural and Food Chemistry) dokazali su da heljda snižava nivo šećera u krvi.
4. Efikasna je za lečenje dijareje.
5. Odlična je za eliminisanje viška vode iz organizma i snižavanje holesterola.
6. Ne sadrži gluten.
1365 -
Da li je bela čokolada zaista čokolada?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od onoga koga ste pitali, ali se većina poznavalaca čokolade slaže u oceni da to nije slučaj.
Čokolada se pravi od čokoladnog likera (tečnosti koja se dobija fermentacijom, sušenjem, prženjem i mlevenjem kakao zrna), kakao putera i kakao praha, između ostalog. U zavisnosti od vrste sirovine koja je korišćena, postoje nekoliko vrsta čokolada – crna, mlečna, poluslatka i sl. Bela čokolada se obično ne uključuje u ovu grupu, jer u svom sastavu nema dva ključna sastojka – kakao prah i čokoladni liker, koji čine čokoladu onim što ona jeste.
Bela čokolada često sadrži kakao puter, a da bi se slatkiš zvao belom čokoladom, procenat kakao putera mora biti bar 20%. Kakao puter sam po sebi nema preterano prijatan ukus, tako da proizvođači slatkiša često pribegavaju dodatku lecitina i ekstrakta vanile. Postotak šećera i drugih vrsta zaslađivača ne bi trebalo da bude veći od 55%, mlečna mast treba da čini bar 3,5%, a čvrsti ostaci mleka 14%.
Uprkos ovako striktnim pravilima u vezi sa sirovinskim sastavom bele čokolade, većina je i dalje ne smatra pravom čokoladom, jer je nedostatak dva glavne komponente ipak je nepremostiva prepreka koju ljubitelji ovog slatkiša većinom ne mogu da previde.
1972
