-
Ekscentrične navike književnika u XIX veku
Umetnici i danas važe za veoma ekscentrične i jedinstvene pojedince. Umetnici u eri romantizma ne razlikuju se mnogo po tom pitanju. U nastavku ćemo videti neke od najzanimljivijih navika u ishrani, koje su praktikovali ljudi čijim se delima divimo i stotinama godina kasnije.
Persi Šeli – prema današnjim standardima, njegovo vegetarijanstvo nije toliko neobično. Međutim, ako se u obzir uzme era u kojoj je živeo i stvarao, Šelijevo odbijanje da konzumira meso bilo je nešto vredno pomena. Ovaj pisac smatra se prvim slavnim vegetarijancem (iako je kasnije u životu ponovo počeo da se hrani mesom).
Lord Bajron – poznato je da je ovaj velikan imao problema sa telesnom masom, a jedan od načina na koji je pokušavao da je kontroliše bila je dijeta koja se sastojala od suvih biskvita i vode ili krompira kuvanog u sirćetu. Bajron je smatrao da sirće poboljšava probavu i pomaže u mršavljenju. Pridržavajući se ovog režima, on je za pet godina smršao oko 30 kilograma.
Čarls Dikens – sjajni pisac bio je dobar poznavalac hrane, a njegova navika bile su pečene jabuke. Dikens je verovao da jedna pečena jabuka dnevno tokom plovidbe sprečava morsku bolest.
Volt Vitmen – on nije smatrao svoj dan uspešnim ako za doručak nije jeo meso i ostrige. Verovao je da mu samo takav obrok daje dovoljno energije za početak dana i omogućava britkost uma.
1723 -
Kamut
Kamut (lat. Triticum turanicum) je drevna žitarica slična durum pšenici koja se još pre četiri milenijuma gajila u starom Egiptu. Vekovima je bila zaboravljena, a postoji urbana legenda da ju je američki pilot tokom Drugog svetskog rata pronašao u jednom egipatskom grobu i poneo sa sobom u Ameriku.
Kamut važi za jednu od najzdravijih žitarica jer sadrži čak 40% više proteina i 65% više aminokiselina od rođaka pšenice. Zbog toga je često omiljena hrana mnogih sportista. Sve se više u ishrani koristi kao zamena pšenici jer ne sadrži gluten, a zbog slatkastog ukusa su ga mnogi prozvali "slatka pšenica".
Ovu žitaricu možete koristiti za pravljenje hleba, peciva, palačinaka i kolača, kao pilav. Sve u svemu, možete ga u svakom receptu koristiti umesto pšenice.
Kuva se u razmeri jedna šolja zrnevlja u odnosu na dve šolje vode.
3085 -
Sočivo
Sočivo ili leča (lat. Lens culinaris) je mahunasto povrće koje vodi poreklo sa Bliskog istoka, te nije čudo što je već vekovima sastavni deo mnogih egzotičnih recepata iz Indije, Turske i drugih arapskih zemalja.
Nažalost, čini se kako je u našim krajevima sočivo nekako zapostavljeno u odnosu na drugo mahunasto povrće, pre svega pasulj. No, postoji dosta razloga zašto ga treba više uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Sočivo je pre svega veliki izvor belančevina pa je dragoceno za ishranu vegetarijanaca, a zanimljivo je to što svi novopečeni vegetarijanci od ove mahunarke mogu praviti i ukusne pljeskavice (u pasiranom obliku). Dalje, ovo povrće obiluje dijetalnim vlaknima, smanjuje holesterol u krvi i pomaže kod problema sa varenjem. Sporo se vari, pa ne proizvodi nagle skokove šećera u organizmu kao na primer hleb, te dosta dugo čini sitim i pogodno je za ishranu dijabetičara.
Sočivo može biti žućkaste, zelene, crvene, braon do skroz crne boje, i ono što je bitno jeste to da ga pre kuvanja obavezno treba potopiti u vodu da odstoji par sati. Kuva se kraće nego pasulj, ovisno od vrste najviše sat vremena, i odlično se kombinuje sa pirinčem, testeninom, pečenim mesom, ali i bilo kojim obarenim povrćem. Sočivo je najbolje začiniti orijentalnim začinima kao što su kari ili đumbir, mada se odlično slaže i sa uobičajenijim belim lukom. Vodu u kojoj ste kuvali sočivo nemojte nikada baciti - možete od nje napraviti ukusnu povrtnu čorbu.
Ipak, ovo povrće ne bi trebali da konzumiraju oni koji pate od gihta, jer sadrži purin.
3383 -
Mahlep - začin i lek
Mahlep je začin koji potiče sa Blistog Istoka, a ukusom podseća na trešnje i gorke bademe. Semena se odvajaju od jezgra i suše se. Drveća mahlepa krasila su bašte poznatih palata u antičkom periodu. Egipćani su ovaj začin mešali sa medom, susamom i orasima, pa su navedenu poslasticu služili kao dezert ili užinu uz hleb. Danas se najčešće koristi kao dodatak tortama, kolačima, pa čak i pudingu. Biljka je ranije korišćena i za osvežavanje prostora. Poznata je njena efikasnost u lečenju oboljenja respiratornog sistema. Pomaže u apsorpciji hranljivih materija, a efikasan je i u lečenju astme, osteoporoze i hipertenzije. Može sniziti krvni pritisak i povećati sagorevanje masti.
13011 -
Paradoks modernog vremena
Potrošačko društvo nam polako dolazi glave. Žurimo jurimo a često ni sami ne znamo kuda. Ovaj tekst primećen je na Facebook-u a napisao ga je američki stend-ap (stand-up) komičar Džordž Karlin nakon smrti svoje supruge.
Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,
ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;
trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više - uživamo manje;Imamo veće kuće, a manje porodice;
više udobnosti, a manje vremena;
imamo više diploma, ali manje razuma;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nepromišljeno,
smejemo se premalo, vozimo prebrzo, olako se ljutimo,
prekasno ležemo, ustajemo umorni, čitamo nedovoljno,
gledamo TV suviše. Molimo se retko.
Uvećali smo naše posede, ali smo umanjili naše vrednosti.
Previše pričamo, premalo volimo, prečesto mrzimo.
Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.
Putovali smo na mesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog suseda. Zagospodarili smo spoljašnjim prostorom,
ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.
Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo da žurimo, ali ne i da čekamo. Imamo višu zaradu, ali i niži moral.
Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,
ali mi razgovaramo sve manje i manje. Težimo više kvantitetu,
a zaboravljamo na kvalitet.Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;
velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.
Ovo je vreme mira u svijetu, a rata u kući.
Vreme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vreme raznovrsne hrane i loše ishrane.Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;
sve je više luksuznijih kuća, ali i podeljenih domova;
ovo su dani brzih putovanja, oskudne odeće i niskog morala;
sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve - da te oraspolože, otupe ili ubiju.ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti večno pored vas. Recite poneku ljubaznu reč onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Setite se da kažete "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izlečiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca. Setite se da se držite za ruke i cenite trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu. Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podelite vaše dragocene misli sa drugima.
Smejte se često, dugo i iskreno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah. -
Džordž Karlin
2617
