• Ulje sandalovine i njegova višenamenska upotreba

    Ulje sandalovine i njegova višenamenska upotreba

    Ulje sandalovine poznato je po svom slatkastom mirisu i često se koristi kao osnovni sastojak parfema i kozmetičkih preparata. Tradicionalno, ulje sandalovine je deo verske tradicije u Indiji i drugim zemljama istočne Evrope. Drvo sandalovine smatra se svetim. Koristi se u raznim verskim obredima uključujući venčanje i rođenje. Jedno je od najskupljih eteričnih ulja koja su danas dostupna na tržištu. Da bi se dobilo najviše koristi od ovog eteričnog ulja, drvo sandalovine mora da raste najmanje 40-80 godina pre nego što se koreni mogu sakupiti. Starije, zrelije drvo sandalovine obično proizvodi eterično ulje sa jačim mirisom. Istraživači su otkrili da je glavno jedinjenje sandalovine – alfa-santalol odgovorno za uticaj na pažnju i raspoloženje. Smanjuje i upale i blage iritacije kože poput površinskih rana, bubuljica, bradavica ili čireva. Korišćenje ulja od sandalovine u proizvodima za negu kože je uobičajeno. Možete ga koristiti i kao dodatak balzamu za kosu. Dodavanjem samo par kapi sprečićete perutanje kože glave.

     554
  • Bob

    Bob

    Bob (lat. Vicia faba) je mahunasto povrće vrlo slično pasulju, uglavnom zelene ili tamnije, braon boje. U ishrani se može upotrebljavati ili suvo zrno, ili sveže u vidu boranije. Zanimljivo je da je bob u starom Rimu bio toliko popularan da se koristio tokom glasanja, pri čemu bi svetlije zrno značilo "da", a tamnije "ne".

    Kao i svo drugo mahunasto povrće, i bob je poznat po tome što je bogat rastvorljivim vlaknima, pa ubrzava metabolizam, reguliše probavu, štiti debelo crevo od mnogih bolesti i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i generalno dugo drži osećaj sitosti.

    Bob takođe sadrži i vrlo retku L-Dopa aminokiselinu koja proizvodi dopamin, koji je važan za uredan san, koncentraciju i dobro raspoloženje, ali isto tako neke studije pokazuju da je ova aminokiselina ublažava posledice Parkinsonove bolesti.

    Pre svake upotrebe, bitno je ovu mahunu ostaviti potopljenu u vodi minimum 6 sati, a potom kuvati dva do tri sata. Od boba možete praviti zanimljive đakonije; možete ga na primer posle kuvanja zgnječiti i od njega napraviti neobičan pire, pri čemu mu možete dodati razne mediteranske začine kao što su kadulja, timijan, bosiljak, peršun i korijander, ili ga prosto dodajte kao prilog pečenom mesu u kombinaciji sa krompirom ili dinstanim pečurkama.

    Pored svih ovih blagodeti, ni ne čudi nas da se bob odavnina spominje u raznim bajkama i pričama za decu kao čarobno zrno čudotvornih moći.

     2007
  • Jagoda

    Jagoda

    Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

     1389
  • Ishrana u skladu sa godinama: četrdesete

    Ishrana u skladu sa godinama: četrdesete

    Ishrana u četrdesetim je od velike važnosti jer upravo u tom periodu možete sprečiti pojavu brojnih zdravstvenih problema koji su često uzrok loših navika. Morate naći vremena za bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, posebno pred menopauzu kada nastupaju velike promene u samom metabolizmu. Nivo estrogena se smanjuje, više je masnih naslaga, hosterol raste, a kosti slabe.

    Potrebno je unositi više gvožđa i kalcijuma, izbegavajte namirnice koje sadrže velike količine šećera ili "loših" masti kako bi sprečili gojenje.

    Idealna hrana za vas:

    Limun: Izuzetno važan za detoksikaciju, "prečišćavanje" kože i organa.

    Riba: Izaberite one bogate omega-3 masnim kiselinama jer održavaju kožu hidriranom i imaju antiinflamatorno dejstvo.

    Jaja: Bogata proteinima i cinkom, pomažu organizmu da apsorbuje vitamin A.

    Bademi: Sadrže vitamin E i kalcijum, izvor su proteina i "dobrih" masti.

    Jabuke: Izvor vlakana i vitamina C.

    Izbegavajte brzu i niskomasnu hranu bogatu šećerom jer može nagomilati masti i so u organizmu i time izazvati povišeni krvni pritisak. Takođe, izbegavajte kofein, a umesto slatkiša konzumirajte više voća.

     1254
  • Četiri namirnice bogate zdravim mastima

    Četiri namirnice bogate zdravim mastima

    Telu je neophodna mast kako bi pravilno funkcionisalo, posebno kada je reč o apsorbovanju vitamina, dodatnoj energiji, nivou hormona itd. Ovo su četiri namirnice na samom vrhu liste kada je reč o sadržaju zdravih masti.

    Maslinovo ulje – Jedna kašičica maslinovog ulja sadrži 10 grama zdravih mononezasićenih masti. Da biste redukovali unos zasićenih masti, koristite maslinovo ulje umesto maslaca za hleb i testenine.

    Pistaći – 90 odsto masti predstavljaju zdrave masti. Pored toga, odličan su izvor vlakana i proteina.

    Semenke bundeve – 75 odsto masti čine zdrave masti. Pored proteina i vlakana, sadrže veliku količinu magnezijuma.

    Avokado – Jedino voće bogato zdravim mastima – u proseku oko 3 grama mononezasićenih i 0,5 grama polizasićenih.

     659
Osvežite se ovim ukusnim napitkom u vrelim, letnjim danima!
Fantastičnog je ukusa. Probajte. Prijatno!
Veoma ukusan napitak!
Uz dodatak domaćeg sira dobićete veoma ukusan doručak. Pečem ih, jer su manje masne u odnosu na pržene. Prijatno!
1242
Služiti uz prženo ili pohovano meso i sezonsku salatu ili pak uz nešto suhomesnato. Prijatno!
Strana 1 od 1394