-
Kako sačuvati zdravu crevnu floru
U digestivnom traktu živi više od milijardu različitih bakterija, a većina njih je smeštena u debelom crevu. Ostatak je mahom u tankom crevu.
Crevna flora se sastoji od bar 800 vrsta i 7000 različitih tipova bakterija. Neke od njih su dobre, neke ne, a količina i odnos dobrih i loših varira od osobe do osobe.Dobre bakterije su najvažniji uticaj na zdravlje čoveka, a važne su jer:
razgrađuju hranu na supstance koje hrane unutrašnjih sloj digestivnog trakta
pomažu u apsorpciji tih supstanci
one su prva linija odbrane imunog sistema
sprečavaju gastrointestinalne infekcije
smanjuju upale
smanjuju rizik od razvijanja alergije na hranu
pomažu u oslobađanju izvesnih minerala i vitaminaKada znate koliko je zapravo važna crevna flora, jasno vam je zašto je morati držati u ravnoteži. Evo šta možete uraditi kako biste kultivisali i održali dobre bakterije:
izbegavajte antibiotike izuzev ako su apsolutno neophodni (oni ubijaju dobre bakterije)
svedite rafinisani šećer i skrob na minimum (oni hrane loše bakterije)
jedite što više zelenog povrća i svežeg voća (hrane dobre bakterije)
konzumirajte jogurt i drugu hranu koja sadrži probiotike
nemojte piti industrijske sokove.1871 -
Kako odabrati čaše za vino?
Izaberite najmanje dva različita tipa ili veličine vinske čaše. Manje, uže čaše koristite se za belo, a veće za crno vino. Belo vino se pije iz manjih čaša kako se ne bi previše zagrevalo pre konzumiranja. Zagrevanje zavisi i od visine nožice koje takođe sprečavaju ostavljanje mrlja i otisaka prstiju. Tanje staklo namenjeno je belim vinima, a punije crvenim. Suženje pri vrhu utiče na koncentrisanje mirisa, sprečavajući oksidaciju. Belo vino uvek dopunite do 60 odsto zapremine, a crveno do 40 odsto. U bilo kom slučaju, čaše bi trebalo da budu bezbojne, bez ikakvih natpisa. Čaše za penušava vina imaju duže nožice i visoke "balone" koji se sužavaju pri vrhu kako bi se održao poseban nivo ugljen dioksida u piću.
1388 -
Evo šta bi trebalo da jedete nakon konzumiranja antibiotika
Nakon uzimanja antibiotika, važno je obnoviti “dobre bakterije” u crevima. Ukoliko se odlučite da to radite prirodnim putem – ishranom, postoje mnogo namirnica koje vam mogu pomoći u obnavljanju crevne flore.
Jogurt – Verovatno najpoznatija probiotička hrana, a svakako je jedna od najboljih izbora nakon uzimanja antibiotika.
Kiseli kupus – Sirovi kiseli kupus može da sadrži više od 13 različitih vrsta probiotičkih bakterija. Međutim, ovo ne važi za sve sorte. Svaka sadrži različite proporcije različitih sojeva bakterija pogodnih za pravilno funkcionisanje creva.
Beli luk – Odličan izvor prebiotika. U pitanju su nesvarljivi ugljeni hidrati koji pomažu probiotičkim bakterijama da rastu i množe se u probavnom sistemu.
Bademi - Grupa naučnika je otkrila da fino mleveni bademi značajno povećavaju nivoe određenih korisnih bakterija u crevima. Hemikalije prisutne u koži badema poboljšavaju sposobnost belih krvnih zrnaca da detektuju viruse i da poboljšaju sposobnost organizma da spreči razmnožavanje virusa.
1255 -
Prave namirnice za putovanje i kampovanje
Leto je vreme godišnjih odmora, raznih kratkih i dugih putovanja, kao i kampovanja. Zbog visokih temperatura, mnoge namirnice se brzo kvare, pa je pravo pitanje koju hranu je najbolje poneti bez bojazni da će stomačni problemi uništiti ugođaj.
Ako imate neki manji pokretni frižider pri ruci, ne morate uopšte brinuti, ali u drugom slučaju, na jaja, meso i sve mlečne proizvode odmah zaboravite. Takođe, izbegavajte i razne namaze i dodatke poput kečapa i majoneza. Dugotrajno mleko može potrajati eventualno jedan dan, kečap zamenite svežim kolutovima paradajza, a ako ipak ne možete bez mesnih proizvoda, birajte suhomesnate proizvode koji su dobro osušeni i vakuumirani (na primer suva pršuta).
Preporuka je da se umesto teško svarljivog belog hleba ponese dvopek, a razne nezdrave grickalice zamenite orašastim plodovima poput lešnika, badema, oraha... oni su idealna užina jer će vam pružiti neophodne zdrave masnoće.
Svo voće je preporučljivo poneti na duže putovanje, ali ipak izbegavajte breskve i banane jer će se nakon određenog vremena pretvoriti u kašu. Bolji izbor su jabuke, kruške ili pomorandže.Uvek možete poneti i konzerviranu tunjevinu, sardinu, kao i neko skuvano konzervirano povrće poput graška. U poslednje vreme su sve pristupačnije i gotove ovsene kaše koje je potrebno potopiti u šolju vode koja ne mora da bude vruća.
Ako prilike dozvoljavaju da zapalite vatricu na kampovanju, obavezno ponesite posudicu u kojoj možete skuvati gotovu supu ili neku vrstu testenine.Što se tiče pića, najbolja je voda, a možete poneti i unapred skuvan čaj ili kafu. Gazirane sokove izbegavajte, od njih ćete biti još više žedni, bolje sami pred put izmiksajte voće, dodajte malo meda, i eto zdravog napitka!
7372 -
Koje je optimalno vreme za večeru?
Kada se suočite sa ovim pitanjem, treba uzeti u obzir dva velika faktora - kada je bio ručak i kada je vreme za spavanje?
Četiri sata nakon ručka dovoljno je vremena da se stomak isprazni i da nesmetano možete da sebi priuštite novi obrok. Ako je pauza između ručka i večere duža od četiri sata, ne bi bilo loše da ubacite užinu pre večere.
Gravitacija baš i nije uvek prijateljski nastrojena i ne volimo je previše (npr. kad se pentramo uz neko strmo brdo), ali naš stomak voli gravitaciju, jer ona pomaže varenju. Dobro pravilo je da ne treba jesti u okviru od sat vremena pred spavanje. Inače, ideja da se sva hrana koju pojedete nakon izvesnog vremena (npr. 6 popodne) sva hrana pretvara u mast je pogrešna.
Ako ste i posle večere gladni, možete uzeti neku užinicu (ako imate više sati do polaska u krevet), a ako vam je dosadno i želite da grickate nešto, zapamtite, hrana ne treba da bude razbribriga.
2161
