-
Pitagora - otac vegetarijanizma?
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
2606 -
John Besh
Džon Beš je kuvar posvećen isključivo specijalitetima južne Luizijane. U svojim restoranima promoviše određene tehnike kuvanja, upotrebu određenih sastojaka i začina, a sve u cilju da na interesantan način predstavi kulinarsko i kulturno nasleđe Luizijane. Od samog početka karijere nisu ga zaobilazile nagrade. Vlasnik je devet restorana koji svake godine tradicionalno predstavljaju region na jedinstven način. Neki od restorana su više puta nominovani za nagradu u kategoriji najboljih restorana. Godine 2011. osnovao je i fondaciju „John Besh Foundation" koja radi na zaštiti i očuvanju kulinarskog nasleđa Nju Orleansa.
1909 -
The Future of Food
The Future of Food je još jedan u nizu dokumentaraca koji se bave tematikom GMO hrane u Americi, ali ono što ga izdvaja od drugih jeste činjenica da je ovaj film, za razliku od mnogih drugih iz ove branše, pokupio izuzetno pozitivne kritike stručnjaka i filmoljubaca širom sveta, kao i visoke ocene na mnogim portalima.
Režiran od strane Debore Kuns Garsija, ovaj film skreće pažnju na glas poljoprivrednika u SAD, Kanadi i Meksiku koji se ne slažu sa trenutnom globalizacijom GMO hrane koju drže velike monopolističke kompanije, koje im ujedno otimaju zemlju i primoravaju ih da uzgajaju genetski modifikovana semena.
Takođe, ovaj film na izuzetno zanimljiv a opet argumentovan način prikazuje izumiranje tradicionalnog načina uzgoja žitarica, voća i povrća i kritikuje velike korporacije kao što je Monsanto zbog malih ekoloških standrarda pri uzgoju i nebrige o zdravlju konzumenata te hrane.
Na kraju filma, na nama je da odlučimo da li želimo da dozvolimo da nam politika i nekolicina krupnih korporacija diktira režim ishrane, ili da li želimo da sami biramo zdrave, ekološke i raznovrsne namirnice za koje znamo odakle dolaze i kakvog su kvaliteta.
1252 -
Kako da ubrzate svoj metabolizam?
Prema definiciji, metabolizam je kombinacija dva procesa – katabolizma i anabolizma. Prvi je raspad različitih molekula naše ishrane kako bi se stvorila energija, dok je drugi proizvodnja svih jedinjenja potrebnih ćelijama za normalne telesne funkcije. Dakle, metabolizam je usko povezan sa našim načinom ishrane ali i načinom na koji svakodnevno tretiramo naše telo.
Ubrzavanje metabolizma može se vršiti uz pomoć brojnih metoda, od izbora ishrane do načina života. Poboljšana brzina sagorevanja masti od strane tela je ključna komponenta metabolizma. Mnogi oštećuju anaboličke i kataboličke procese kroz određene dijete.
Protein je jedan od najvažnijih elemenata bilo koje ishrane, ali je ključan i u razvoju mišića. Stoga konzumirajte hranu bogatu belančevinama ukoliko želite da povećate efikasnost vašeg metabolizma.
Vodite računa o ravnomernom unosu kalorija tokom dana jer ćete tako povećati metaboličku fleksibilnost i poboljšati efikasnost sagorevanja masti.
Vežbajte! Istraživanja su pokazala da je redovno vežbanje jedan od najosnovnijih načina za poboljšanje metaboličkog „tempa“.
Povećajte unos omega 3 masnih kiselina koje utiču na nivo leptina, što je hormon koji je u direktnoj vezi sa sagorevanjem masti.
Jedite namirnice bogate gvožđem jer je taj mineral neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Pijte više mleka jer sadrži molekul pod nazivom – nikotinamid ribozoid koji može efikasnije pretvoriti masti u energiju!
1363 -
Zbog ovih stvari vaša kuhinja izgleda neuredno
Previše stvari na pultovima ili policama je veliko NE. Nije važno da li ste poređali nekoliko malih uređaja ili dekorativnih predmeta – bitno je kako će se uklopiti u prostor.
Frižider nije umetnička galerija. Ako je prepun magneta, fotografija, poruka, papira sa receptima – stvara privid dodatnog nereda. Umesto toga, razmislite o plutanoj tabli na koju ćete kačiti sve ostale sitnice koje su suvišne na vašem frižideru.
Sve sitnice koja vam bespotrebno zauzimaju prostor širom kuhinje poput – otvarača za vino, cediljki, podmetača i slično – odložite u fioku namenjenu isključivo ovakvim i sličnim potrepštinama.
1257
