Tokom čitavog života su vas sigurno podsećali da pijete vodu kako biste ostali hidrirani i sprečili brojne bolesti. Ipak, neki ljudi i dalje nisu svesni koliko je važno piti vodu, niti su svesni uloge koju ona ima u telesnim funkcijama. Rezultat loše hidratacije je pre svega umor. Kada je telo dehidrirano, enzimska aktivnost se smanjuje i nastupa umor. Kada konzumirate dovoljno vode, pomažete vašem telu da se izbori protiv slobodnih radikala koji uzrokuju prevremeno starenje kože i unutrašnjih organa.
Voda pomaže telu da ukloni toksice iz krvotoka i olakšava cirkulaciju. Dehidracija dovodi do toga da unutrašnjost vaših ćelija gubi vodu, a telo počinje da je nadoknađuje stvaranjem holesterola. Da bi se hrana pravilno procesuirala i da bi se „otpaci“ eliminisali iz tela, potrebna je tečnost za obradu i hidrataciju creva. Dehidriranost smanjuje proizvodnju digestivnih sokova što može izazvati ozbiljne probleme poput čireva, gastritisa... Voda je ključna komponenta zdravog imunog sistema i prevencija respiratornih oboljenja. Da biste održali ravnotežu pH-a u vašem krvotoku, takođe morate piti dovoljno vode. Funkcija vašeg bubrežnog sistema se oslanja na dovoljan unos vode svakoga dana. Kada dehidrirate i ovom sistemu oduzmete tečnost koja mu je potrebna, rizikujete da izazovete različite vrte infekcija urinarnog sistema. Lako je ustanoviti jer će vaš urin biti tamne boje i imati jak miris.
Uravnotežena ishrana koja sadrži dosta hranljivih materija važna je za svakoga. Međutim, ljudi sa smanjenom funkcijom bubrega trebalo bi da obrate pažnju na svoju ishranu.
Previše proteina povećava pritisak na bubrege. Jedite namirnice koje sadrže nizak nivo proteina jer ćete smanjiti novo uree u krvi. Meso, jaja i mlečne proizvode zamenite sa žitaricama i povrćem.
Ugljeni hidrati čine najveći deo ishrane ukoliko imate problema sa funkcionisanjem bubrega. Ukoliko imate bilo kakvu bolest ili oštećenje bubrega, trebalo bi da obratite pažnju na nivoe jednostavnih i složenih ugljenih hidrata. Složenih ugljenih hidrata ima u hlebu, smeđem pirinču i nekom povrću. Jednostavni ugljeni hidrati nalaze se u voću. Izbegavajte proizvode koji sadrže rafinisani šećer.
Unos natrijuma je od gotovo najveće važnosti. Izbegavajte namirnice koje su bogate natrijumom, uključujući čips, slaninu, sir, konzervirano povrće, konzervirane supe... Začine i biljke koje ne sadrže natrijum možete koristiti za dodavanje arome hrani bez povećanog unosa natrijuma.
Otežana funkcija bubrega utiče na balans nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Kada su visoki nivoi fosfora, a kalcijuma smanjeni - može doći do slabljenja kostiju i bolova u zglobovima.
Takođe, neophodno je održavati nivo kalijuma u organizmu. Nepravilan rad bubrega uzrokuje i nepravilan rad srca usled povećanog nivoa kalijuma. Izbegavajte banane, brokoli, čokoladu, šljive, dinje i gljive. Namirnice sa veoma malom količinom kalijuma su: jabuke, lubenice, kruške, krastavci, grožđe, brusnice, višnje i šargarepe.
- Pre svega, odličan je izbor ukoliko ste alergični na puter od kikirikija. Imaju istu strukturu i miris, pa tahini može biti odlična zamena.
- Možete ga koristiti kao dodatak bilo kom obroku. Dodajte malo vode, limunovog soka, maslinovog ulja i pomešajte sa grčkim jogurtom uz dodatak voća ili žitarica i vaš doručak je spreman!
- Samo jedna porcija tahinija sadrži oko 19 grama zdravih masti.
- Dobar je izvor kalijuma koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
- Samo dve kašike tahinija obezbeđuju čak 4 grama vlakana.
- Jedna porcija tahinija sadrži oko 4 odsto potrebnog dnevnog unosa kalcijuma.
- Oko osam grama proteina po porciji pomaže izgradnji mišića i ubrzava njihov oporavak nakon vežbanja.
Glavna funkcija vitamina D je pomaganje organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfor, minerale neophodne za čvrstinu kostiju. Osim toga, vitamin D kontroliše da li se minerali "uzimaju" iz kostiju, ili se tamo skladište.
Nedostatak vitamina D izaziva rahitis i slabljenje kostiju, a hrana bogata ovim vitaminom jesu žumanca, puter, džigerica, riba, pečurke i, naravno, mleko. Telo sintetiše vitamin D, uz dovoljnu količinu izloženosti sunčevoj svetlosti.
Prevelika količina vitamina D je otrovna, jer se kalcijum skladišti u bubrezima, čime izaziva nepopravljivu štetu.
Česta je zabluda da je karakteristična boja senfa rezultat mlevenja semena slačice. Primamljiva i intenzivna boja senfa zapravo potiče od druge biljke – kurkume (turmerika).
Kada se mleveni rizom kurkume prokuva, osuši i samelje, tom prahu se dodaje mleveno seme slačice, sirće, voda, so i eto – stvoren je tradicionalni žuti senf.
Senf se prvi put koristio još u Starom Rimu. Oni su seme slačice mešali sa nefermentisanim sokom od grožđa, kako bi dobili njihovu verziju ovog dodatka jelima. Kasnije su i druge regije eksperimetisale i dobile svoje verzije – najpoznatija je ona iz francuskog gradića Dižona.
Žuti senf, međutim, nije postojao sve do samog početka XX veka. Braća Frenč (Robert, Džordž i Frensis) eksperimentisali su i dodali kurkumu originalnom receptu, a proizvod je prvi put predstavljen u Svetskom sajmu u St. Luisu, 1904. Ostalo je istorija.
