-
Kratka istorija sendviča
Obrok sličan današnjem sendviču prvi put se u pisanoj istoriji pominje u prvom veku pre nove ere, u sagi „Hilel stariji“, gde je glavni protagonista obedovao tako što je stavio jagnjetinu sa začinima između dva parčeta hleba.
U Srednjem veku, u Francuskoj, ljudi su koristili komade bajatog hleba kao podmetače za meso i povrće.
U XVII veku, holandske krčme počele su da služe obrok koji se sastojao od govedine, putera i hleba.
Svoje moderno ime sendvič duguje jednom engleskom plemiću iz XVIII veka. Džon Montegju, četvrti grof od Sendviča, strasni kockar, voleo je da poručuje meso između dva parčeta hleba, jer je mogao istovremeno da jede i da nastavi da igra karte. Vremenom, ljudi su počeli da poručuju „isto kao Sendvič“, tako da je to ime ostalo, iako sam grof nije bio tvorac ovog popularnog jela.
Početkom XIX veka, 1827. godine, sendvič je našao svoje mesto u kuvarima, a do početka XX veka već je stekao popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama.
Istovremeno, sendvič je zauzeo svoje mesto i u srcima i stomacima Evropljana, jer je ljudima bio potreban jeftin obrok koji je mogao lako da se transportuje, a koji je dovoljno kaloričan da posluži kao obrok dovoljan za veći deo dana.
Danas postoje sendviči svih veličina i kombinacija, od popularnih engleskih sendviča sa krastavcima, koji se konzumiraju uz čaj, pa sve do pljeskavica i drugih ukusnih varijacija jednog od najpopularnijih obroka na svetu.
2918 -
Ishrana prema krvnim grupama: Krvna grupa AB
Najređi tip od svih pomenutih krvnih grupa. Studije ističu da manje od 5 odsto ljudi pripada ovoj krvnoj grupi.
Osobine:
-Osetljiv digestivni sistem.
-Iako su tolerantni prema mlečnim proizvodima, često pokazuju netoleranciju na životinjske proteine.
-Smanjena je proizvodnja želudačnih kiselina.
Preporučuje se pojačan unos vlakana i svežeg voća.
985 -
Bosiljak
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je aromatična grmasta biljka veoma ugodnog mirisa i arome čiji su prvi pisani tragovi stari preko četri hiljade godina i datiraju još iz starog Egipta. Naziv ove biljke potiče od grčke reči basileus, što znači kralj. Danas je poznato oko 60 vrsti bosiljka i najčešće se koristi u ishrani u osušenom, usitnjenom obliku kao začin, mada je najbolje koristiti sveže listove jer je tada ukus najintenzivniji. Najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, kao nezaobilazan deo pice i popularnog umaka Pesto Genovese, zatim se upotrebljava u raznim čorbama, kao dodatak jelima od testenine, ribe, mesa, odlično se kombinuje sa paradajzom. Bosiljak je jak prirodni antibiotik i antioksidans. Ima umirujuće dejstvo pa se od njega može praviti čaj protiv nesanice, nervoze i glavobolje.
4238 -
Energetske i hranljive vrednosti: rotkvice
Još od rimskog carstva verovalo se u lekovitu moć rotkvica, dok su u srednjem veku predstavljale simbol svađe. Ovo niskokalorično povrće najviše se uzgaja u Evropi i Kini. Bogate su kalcijumom, magnezijumom, gvožđem... Efikasne su za detoksikaciju organizma, regulisanje infekcija urinarnog trakta, a koriste se i protiv brojnih upala. Utiču na pravilan rad štitne žlezde, a koriste se i kao lek protiv žutice.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 16 kcal
Ugljeni hidrati: 3, 40 g
Proteini: 0,68 g
Masti: 0,10 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,6 g
Niacin: 0, 25 mg
Vitamin A: 7 IU
Vitamin C: 14,8 mg
Vitamin K: 1,3 µg
Natrijum: 39 mg
Kalijum: 233 mg
Kalcijum: 25 mg
Gvožđe: 0,34 mg
Magnezijum: 10 mg
Cink: 0,28 mg
1360 -
Hrana koju ne treba jesti ako imate dijabetes
Kada dobijete dijabetes, više ne možete jesti šta, kada ili koliko god želite. Vaše telo više ne funkcioniše kao što je to bio slučaj ranije, a u ovom tekstu biće prikazane neke od vrsta hrane koju treba izbegavati.
Prva i najočiglednija namirnica je šećer – njega ne da treba smanjiti, već potpuno izbaciti. Jeste teško, ali sada se u prodavnicama mogu pronaći prirodni zaslađivači, poput stevije.
Beli pirinač – beli pirinač je dobijen preradom tokom koje su iz njega odstranjena skoro sva vlakna, koja pomažu u laganoj razgradnji šećera i osobađanju insulina u krvotok. Da ne biste dobili efekat kao da ste kašikom pojeli činiju šećera, odlučite se za integralni pirinač, ili kinou kao prilog svom jelu.
Beli hleb – situacija je slična belom pirinču, odlučite se za integralni hleb, od celog zrna pšenice. I treba imati na umu da to što je nešto bez glutena ne znači da je nužno zdravije, jer se isto tako može proizvoditi od belog brašna. Isto važi i za sva peciva, mafine, kolačiće i sl. Uvek obratite pažnju na deklaraciju proizvoda, ako ne piše „celo zrno", nije zdravo onoliko koliko mislite.
Pomfrit – krompir je prirodno pun skroba, a u kombinaciji sa prženjem u velikoj količini zasićenih masnih kiselina brzo će vam podići nivo šećera u krvotoku, a osim toga poremetiće vam i slobodne radikale u organizmu i pogoršati zdravlje na još nekoliko načina.
Sokovi – izuzev ako ste ga sami iscedili tog momenta, velika je šansa da napitak koji trenutno konzumirate nije napravljen od voća, već od kombinacije dela voćnog soka, vode, aditiva i šećera. Isto pravilo važi i za vitaminske vode, koje vam pružaju iluziju da brinete o svom zdravlju, a ustvari su zaslađena voda uz dodatak rastvora vitamina. Ako se i odlučite da sami pravite sok, izbegavajte banane, ananas i ostalo tropsko voće. Studije su pokazale da čak i prirodni, nezaslađeni sokovi opterećuju jetru i metabolizuju se direktno u salo.
16432
