-
Šta su trans masti?
Trans masti su oblik nezasićenih masti. Dolaze u prirodnom i veštačkom obliku. Prirodne se nalaze, na primer, u mlečnim proizvodima i mesu. Umereni unos ovih masti ne deluje štetno. Međutim, veštačke trans masti, inače poznate i kao industrijske trans masti ili delimično hidrogenizovane masti su opasne po zdravlje. Ove masti nastaju kada su biljna ulja hemijski izmenjena da ostanu čvrsta na sobnoj temperaturi, što ima daje mnogo duži rok trajanja.
805 -
Grčka tradicionalna kuhinja - giros omiljen i kod domaćina a i kod turista
Grčka narodna kuhinja deli dosta toga sa kuhinjama ostalih mediteranskih zemalja, ali je takođe znatan turski uticaj i uticaj Bliskog istoka.
Većina jela se zasniva na sastojcima kao što su masline, sir, vino, sok od limuna, razno povrće (specifično patlidžan i tikvica), jogurt, sir i ostali mlečni proizvodi.
Kontakt sa bliskoistočnom kuhinjom je došao preko Persijanaca još u starom veku. Može se zaključiti i sličnost sa italijanskom kuhinjom zbog rimskog uticaja - većina soseva koje Grci danas prave su potekli sa Apeninskog poluostrva. Arapi su doneli mnoge začine kao što su cimet, karanfilić i kim.
Sa ozbirom na to da je Grčka okružena sa tri mora, riba i morski plodovi igraju dosta bitniju ulogu u kuhinji nego ostalo meso. Sveže povrće i voće se takođe koristi u dosta jela, koja su u primorskim oblastima i na ostrvima uglavnom lagana. Jedino se u velikim gradovima u unutrašnjosti zemlje koriste i meso i mlečni proizvodi. Grci jedu i testenine i krompir gotovo svaki dan, a od ulja najviše koriste maslinovo, dok im je omiljeni tzatziki sos od pavlake i krastavčića, mirođije i belog luka.
Neka od najpoznatiji grčkih jela su musaka (sa patlidžanima), avgolemono (supa od jaja i limuna) , dolmades, razne pite, baklava i naravno nezaobilazni giros koji je sve popularniji i u našim krajevima, a kažu da nisi bio u Grčkoj ako makar jednom nisi probao ovo jelo od mesa, pomfrita i raznih mediteranskih soseva i začina. Nacionalno piće je kafa, u čemu se vidi turski uticaj. Od alkoholnih pića najpoznatije je uzo.
Doručak u Grčkoj je uglavnom laganiji i uključuje sir i sveže voće. U ruralnim oblastima je ručak glavni obrok, ali u gradovima je to uglavnom večera. Za dezert se uglavnom jedu suve smokve, šljive... Tokom popodneva Grci često jedu mezethes - hleb, sveže povrće, sir, masline i umake kao što je tzatziki. Grci su čuveni po svom gostoprimstvu.
1645 -
Prednosti i mane keramičkih noževa
Noževi od keramike su veoma lagani, što ih čini jednostavnim za rukovanje. Oštrice su izuzetno tanke, što omogućava precizno seckanje na sitne delove. Ovi noževi ostaće oštri duži vremenski period u odnosu na druge materijale. Na primer, oštrice keramičkog noža trajaće i do deset puta duže u odnosu na čelično sečivo. Takođe, sečivo je neporozno tako da sprečava rast bakterija.
Keramički noževi su krhki zbog čega se vrlo lako mogu oštetiti. Nisu korisni za sečenje mesa sa kostima niti za rezanje zamrznute hrane. Lako se mogu oštetiti tokom pranja u mašini za pranje posuđa.
2093 -
Kuvanje u službi zdravlja i vitkosti
Kako da skuvamo ukusno jelo i da uživamo u njemu bez osećaja nadutosti i težine? Večiti problem, jer kako bez maslaca, brašna, soli...? Potražili smo neke savete u knjigama.
U knjizi “Kako smršati i ostati vitak”, Veronika Skavinska, nutricionista, daje odlične savete o ishrani i pripremi hrane, pa ako se pitate kako da smršam, ovaj tekst vam može biti od koristi!
Kako spremiti ukusno jelo?
Prvo i najvažnije je da namirnice budu sveže jer su tada i najhranljivije! Čuvajte sve namirnice sveže u tamnom prostoru, po mogućnosti ne u frižideru; ne kupujte puno unapred i pripremajte ih neposredno pre upotrebe. Zvuči jednostavno, ali danas je, uz užurban životni ritam skoro nemoguće ostvariti.
Znamo i da treba paziti da ne uništimo vitamine i minerale u voću i povrću i da njih nije dobro dugo namakati, nego ih prati dugo pod mlazom vode. Koliko je moguće, treba ih jesti cele, ne seći ih, posebno salatu, koju je bolje iscepkati nego seći nožem. Najbolji način pripremanja povrća je kuvanje na pari radi čuvanja vitamina i minerala. Kuvajte ga što je moguće laganije kako bi ostalo čvrsto i sačuvalo boju i prirodni izgled. Takođe, ne ljuštiti krompir, šargarepu, tikvice, krastavce i ostalo povrće s mekom korom, nego ih četkajte pod vodom. Izbegavajte kuvanje voća.
Povrće se može peći na žaru (paradajz, paprike, patlidžan, tikvice), pržiti bez ulja (luk, komorač, celer, paprika, patlidžan) ili peći u rerni (paradajz, krompir, praziluk).
Na koje sve načine možemo pripremiti jelo?
Roštilj: najukusnija hrana se sprema ako je vatra od prirodnih materijala kao što su drva i trava (čokot, šišarke, grančice itd.). Danas, naravno, postoje i električni i plinski roštilji i moderne ploče za tu svrhu. Sve se može pripremati na roštilju: meso, riba, povrće (paradajz, paprike, tikvice su vrlo ukusni). Nije potrebno prethodno nauljiti namirnice. Meso već sadrži dovoljno masnoće. Da riba ne bi prianjala, možete je navlažiti na aluminijskoj foliji da se lakše okreće.
Vreme pripremanja možete prilagoditi vlastitom ukusu i debljini namirnica koje se peku.
Rerna je takođe odličan način da spremite zdravo i ukusno jelo, testa, meso, povrće, sve možete spremiti u rerni. Ako spremate pile, obavezno ga prelijete limunovim sokom dok se peče, ono će pustiti mast koju možete pokupiti kašikom ili upijajućim papirom.
Za kuvanje na pari je potrebna specijalna posuda sa dve etaže. Voda se stavlja na dno, a hrana u gornji deo. Takav način kuvanja je vrlo zdrav, a namirnice zadržavaju svoj ukus koji se kod običnog kuvanja gubi, kao i vitamini. Na pari se mogu kuvati ne samo riba i povrće, nego i meso. Pri tome se masnoća sa mesa ili ribe cedi na dno. Budući da se mirisi ne mešaju u pari, možete kuvati više vrsta namirnica zajedno, na više etaža, tako da se ne dodiruju.
Obično kuvanje takode uklanja masnoću. Da bi se sačuvao ukus, riba i meso se moraju kuvati u malo vode koja ih jedva prekriva. Radi lepšeg izgleda možete koristiti začinsko bilje za ukrašavanje.
Prženje na tiganju bez masnoće. Ako pržite meso ili pile, treba ga staviti na suv tiganj, a kada dobije smeđu boju, pustiće mast i tada se dodaje luk. Povrće se prži uz dodavanje vode ili limunovog soka da se izbegne zagorevanje.
Prženje na ulju treba izbaciti iz zdrave ishrane. Osim što je hiperkalorična, pržena hrana je teško svarljiva jer otežava lučenje želudačnih sokova zbog kore koja se stvara prženjem u ulju. Jaja na oko, omlet i slično možete pržiti s malo vode ili u teflon tiganju.
Par saveta o načinu kuvanja
Posuđe od teflona, za koje hrana ne prijanja, od neprocenjive je vrednosti jer ne zahteva masnoću. Meso ionako sadrži dovoljno masnoće što sprečava zagorevanje. Kako se kuvanjem smanjuju belančevine, što otežava i usporava rad želudačanih enzima, meso, riba, rakovi i jaja lakše se asimiliraju ako se kraće pripremaju, bilo na žaru, na pari, kuvano, pečeno u tepsiji ili u rerni. Jaja se mogu pripremati u ljusci, kao kajgana ili na oko u tiganju od teflona, pri čemu se mast može zameniti kašikom vode, što će sprečiti prijanjanje i zagorevanje.
Žitarice moraju biti dobro kuvane da bi vlaknasti omotač omekšao jer se inače teško probavlja. To je jedan od razloga što su zob, sirovo žito, sušeno voće i med jedna od najteže svarljivih jela, posebno ako su loše sažvakana.
Namirnice koje bi uvek trebali imati u kući
Neke namirnice su osnova zdrave ishrane. Sledeće namirnice trebalo bi čuvati u ormaru: nemasno mleko u prahu, suncokretovo ili maslinovo ulje, jabukovo sirće, brašno od mekinja, senf, kornišoni, želatin, rogač u prahu, marmelada bez šećera ili ona za dijabetičare, veštački zasladivači, mineralna voda, biljni čajevi; svi začini: biber, paprika, koriandar, vanila, kari; začinska bilja: bosiljak, metvica, majčina dusica, lovor, komorač, anis, kopar, sušeni luk, beli luk, ekstrakt narandže, vanile, badema, kokosovog oraha, limuna.
Uzimati sveže: jaja, belu ribu (list, iver, vahnja, manić, sveži bakalar, lovrata, mulj, račiči, jastog, škampi, krab, školjke), masne ribe (najmasnija su: runa, losos, skuša, sardine, jegulja, raža, hariga), atim piletinu, sveže povrće (kelj, karfiol, pečurke, salatu, paradajz), voće.
Ne mršavi se u jednom danu, dijeta nije kazna
Izbegavajte da jedete posle 23h sati uveče, ako izlazite kasno, pojedite nešto kod kuće, a u restoranu naručite laka jela. Izbegavajte preskakanje obroka, osim ako zaista niste gladni jer ćete kasnije sigurno pojesti prvo što vam dode pod ruku, sendvič, keks, čokoladu.
Bolje je s vremena na vreme postiti celi dan.
Jedite uvek u isto vreme da biste navikli organizam da oseti glad samo u vreme obroka.
Ako želite utoliti glad, koristite prirodna sredstva. Najbolje među njima je voda. Svaki put kad osetite prazan želudac, napunite ga mineralnom vodom (koja sadrži natrijum), pijte biljne čajeve i pijte uz obrok (jer ćete brže osetiti sitost). Apetit se takođe može zatvoriti sirovim povrćem: stručak celera, šargarepa, pa jabuka (ali ne previše voća, jer sadrži šećer).
Jedite sa užitkom. Gojazni ste jer ste gurman i nijedna dijeta na svetu neće uništiti vašu sklonost ka užicima za stolom. Pripremajte jela koja će goditi oku koliko i nepcu, ukrasite i lepo postavite sto. Servirajte sebi male porcije, nikad ne uzimajte dvostruku porciju istog jela i nastojte uvek ostaviti malo na tanjiru. Naučite razlikovati glad i apetit, fizičku potrebu i gurmanstvo.
Naučite da pečete hleb, sa integralnim brašnom i mekinjama. Veliki je užitak mesiti testo i osetiti miris tek pečenog hleba. Izbacite so i šećer jer ih prirodne namirnice sadrže dovoljno.
Pazite na ishranu vaše dece. Hranite ih zdravo od najranijeg doba tako da steknu dobre navike za ceo život. Osoba se formira u mladosti. Naučite, dakle, decu da vole ono što će im koristiti. Koliko je god to moguće, jedite ribu umesto mesa; manje je masna, sadrži manje toksina i više mineralnih soli i lakše se vari.
Jedite što više sirovu i svežu hranu ugodnog izgleda mirisa. Ne uzimajte hranu koja se počela kvariti, užegli maslac, plesniv hleb, ustajalo meso, ribu jakog mirisa, potamnelo voće i povrće, jer sadrži toksine.Najbolje je uzimati sezonsko voće i povrće.
Svakodnevno jedite sirovu hranu da biste dobili dnevnu dozu vitamina C. Jedite koru voća i povrća jer su u njoj vitamini. Koristite ulja čiji vitamini nisu uništeni procesima ekstrakcije
Izbacite prerađene namirnice i zamenite ih integralnim. Izbegavajte preslanu hranu, konzerviranu kao i suhomesnate proizvode. Izbacite alkohol, koliko zbog zdravlja, toliko i zbog linije. Nemoguće je smršati ako se redovno uzima alkohol, čak i kad se jede malo. Ako s vremena na vreme želite popiti čašu nekog pića, napunite je do pola i neka vam traje tokom čitavog obeda. Aperitiv zamenite sokom od povrća (celer, mrkva, radić, krastavac) sa umakom od jogurta i nemasnog sira. Maksimalno smanjite uzimanje kafe i čaja. Pokušajte se osloboditi navike da ih uzimate za doručak.
Prestanite pušiti!
S vremena na vreme postite ili probajte neku dijetu voćem ili voćnim sokom da biste pročistili probavni sistem i kožu.
Ne mršavi se u jednom danu. Ne popuštajte iskušenju da jedete slatkiše. Jedna kockicu čokolade ili jedan keks mogu proći, ali ne čitava tabla ili kutija Ne varajte se, budite pošteni prema sebi.
Dijeta nije kazna. Dijeta treba da bude redukcija, učenje osnovnih pravila dijetetike. Ne sledite doslovno, nego ih pokušajte razumeti i prilagoditi sebi.
Recepti za mršavljenje:
Salata od maslačka sa sirom
- 300 g maslačka 100 g niskokaloričnog svežeg sira
- 50 g belog sira ili gorogonzole
- senf
Mešati listove maslačka s izmrvljenim plavim sirom. Začiniti sa svežim belim sirom i senfom.
Salata od patlidžana
- 3 patlidžana
- 300 g svežeg niskokaloričnog sira
- 1 jogurt
- senf
Zapeći cele patlidžane s koricom, uz prevrtanje od pola sata. Oguliti koru. Izmiksati oguljene patlidžane sa sirom, jogurtom i senfom da bi se dobila gusta krema. Služi se hladno uz meso, uz celer ili hleb od soje.
Salata od paradajza i prženih paprika
- 4 paradajza
- 4 paprike
- bosiljak
Iseći paradajz i paprike. Malo posoliti. Začiniti sa lišćem bosiljka.
Salata od kupusa, šargarepe i piletine
Narendati glavicu kupusa i šargarepu, izmešati s kuvanim, izrezanim belim mesom (bez kosti i kože), začinjenim s umakom od svežeg sira i senfom ili s umakom od tofua.
Salata od crvenog voća
- 200g jagoda
- 200g malina
- 200g ribizla
- 1 pomorandža
Voće očistiti i dobro oprati. Staviti u zdelu sa sokom i posuti narendanom korom od pomorandže.
627 -
Kiseli krastavčići - imaju čak i svoju Internacionalnu nedelju!
Ako niste znali, svake godine se u maju u Americi obeležava "Internacionalna nedelja kiselih krastavaca" tokom koje se održavaju razne zgodbe posvećene ovom ukiseljenom povrću. U to ime, pročitajte ovaj zanimljiv istorijat kiselih krastavčića!
2400. godina p.n.e - stavljanje hrane u turšiju je jedan od najstarijih metoda konzerviranja hrane. Kako tvrde u Muzeju ishrane u Njujorku, otprilike 2400. godine pre nove ere su krastavčići prvi put ukiseljeni, i to u drevnoj Mesopotamiji. Nekoliko vekova kasnije, ova praksa se prenela i u Indiju.
50. godina p.n.e - te godine je egipatska kraljica Kleopatra po prvi put uvela kisele krastavce u svoju ishranu i time naglo digla popularnost ove namirnice u Egiptu. Smatrala je da će je učiniti još lepšom, a legenda kaže kako je nagovorila čak i svog ljubavnika Cezara da redovno hrani svoje vojnike kiselim krastavcima, jer je verovala da pored lepote, pospešuje i snagu.
900. godina - u ovo vreme je u Zapadnoj Evropi mirođija postala jedan od omiljenih začina koji se dodaju u kisele krastavce.
1492. godina - petnaesti vek se smatra "vekom istraživanja" tokom kojeg su mnogi istraživači i mornari patili od bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Tako je Kristofer Kolumbo u jednom svom dnevniku zabeležio kako je redovno davao kisele krastavce svojim mornarima, kako bi se osećali bolje.
1809. godina - Napoleon Bonaparte je ove godine ponudio čak 12.000 franaka osobi koja će pronaći najbolje rešenje konzerviranje hrane za njegove vojnike. Francuski kuvar Nikolas Apert se dosetio metode konzerviranja kiselih krastavaca i osvojio prestižnu nagradu.
1940. godina - u ovo vreme se čak 40% proizvedenih tegli kiselih krastavaca slalo američkim trupama, a osam godina kasnije (ubrzo po završetku rata) se i ustanovila „Internacionalna nedelja kiselih krastavaca“.
1921
