-
Zašto treba prošetati posle jela?
Naučno je dokazano da šetnja posle jela poboljšava probavu i pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi. Šetnja ubrzava metabolizam, a 20 minuta ove aktivnosti snižava šećer kod ljudi koji imaju dijabetes ili su na granici. Takođe, tri kratke šetnje nakon svakog obroka bolje su za kontrolu šećera od jedne duge.
Osim ove sjajne prednosti, šetnja kao i svaka druga vrsta fizičke aktivnosti troši kalorije i poboljšava raspoloženje.
Steknite naviku šetanja nakon jela, jer ćete od toga imati višestruke koristi. U dobu kada nemamo baš mnogo vremena, ovo može biti zahtevno, ali sat vremena dnevno se svakako može izdvojiti kako biste poboljšali kvalitet života.
1676 -
Pića i namirnice vas ustvari dehidriraju
Tokom letnjih dana, samo par minuta na vrelom suncu može izazvati dehidrataciju ili možda čak i sunčanicu. U želji da se što pre rashladimo i ubijemo žeđ, često posežemo za pogrešnim pićima i namirnicama koje nas dodatno dehidriraju. Ovo su napici i hrana koje definitivno treba izbegavati kad sunce zapeče:
1. Bilo koji alkohol - iako se krigla hladnog piva ili neki koktel čine kao primamljivo rešenje, alkohol u ovim trenucima može učiniti više štete nego koristi. Alkohol je diuretik, što znači da izaziva češće mokrenje čime troši prirodne zalihe vode u organizmu. Pored toga, može izazvati i neuravnoteženost elektrolita.
2. Gazirana i energetska pića - puna su šećera i sadrže visok procenat natrijuma koji čini organizam žednim, i zbog toga često posežemo za još jednom čašom (na primer koka kole) koja samo na trenutak ugasi žeđ, ali zato nakon par momenata dodatno dehidrira organizam i tako u krug.
3. Kafa - ovo ne znači da nužno treba da se odreknete svog omiljenog jutarnjeg pića, ali ipak smanjite unos kofeina tokom letnjih dana. Konzumiranje više od 300mg kofeina (oko 3 šoljice) dnevno može da itekako dehidrira organizam, jer je ovaj sastojak, baš kao i alkohol, jak diuretik.
4. Crni i zeleni čaj - ove dve vrste čaja, baš kao i kafa, sadrže dosta kafeina (oko 70mg po šoljici), a u prethodnom primeru smo već naveli da ovaj sastojak treba izbegavati jer je diuretik.
5. Soja sos - ovaj prilog koji se često koristi u azijskoj kuhinji je takoreći tečna so. Samo kašika ovog sosa u sebi sadrži tri puta više od preporučene dnevne količine soli!
6. Špargla i peršun - ovo su izuzetno zdrave namirnice koje treba koristiti u ishrani, ali su ipak jaki diuretici, pa ih je bolje izbegavati tokom letnjih dana. Naravno, pokoji zalogaj neće škoditi, ali ih ipak izbegavajte ako planirate da se izlažete suncu.
Za kraj, ovo su namirnice i pića koja će vas održati hidriranim tokom leta: voda, citrusno voće, jagode, lubenica, jagode, celer...
1631 -
What's on Your Plate?
Da li ste se ikada pitali šta li se to tačno nalazi na vašem tanjiru?
Ovaj dokumentarac iz 2009. godine primeren deci i mlađoj populaciji daje pronicljiv i provokativan odgovor odgovor na to pitanje.
Sniman tokom perioda od godinu dana, "What's on your plate" prati život dva deteta afro-američkog porekla i njihovu ulogu lancu ishrane. Sadi i Safija nam na dečji, naivniji način približavaju zakone prehrabenog sistema u Njujorku i okolnim zemljama i na saosećajan način teraju da razmislimo šta je ono što i sopstvenoj deci nudimo kao svakodnevni obrok.
Iako je za mnoge ovaj film još jedan u nizu onih koji promovišu vegetarijanstvo i kritikuju velike korporacije i lance restorana brze hrane, zaslužuje sve pohvale jer naučne studije i dokaze prezentuje na jednostavan način primeren dečjem jeziku.
1435 -
Spanać - izvor gvožđa i minerala
Spanać je jednogodišnja biljka koja potiče iz Persije, a masovno je uzgajan u Kini gde je dospeo još u 7. veku, dok je u Evropu stigao u 11. veku.
Spanać je dostupan tokom cele godine, ali ga prvenstveno treba jesti od marta do maja, a potom i u prvim jesenjim mesecima - u septembru i oktobru.
Oko 100 grama spanača sadrži približno 1.400 mg mineralnih sastojaka zbog čega se nijedna namirnica ne može porediti sa ovom biljkom po bogatstvu magnezijumom.
Sadrži malo belančevina, ugljenih hidrata i masti i idealan je sastojak dijetama.
Zbog obilja vlakana odličan je za regulisanje probave, a zahvaljujući visokom procentu gvožda, dobar je za popravljanje krvne slike, prevenciju anemije i snižavanje holesterola u krvi.
Izvanredan je izvor luteina, karotenoida kojem su brojne studije, potvrdile ulogu u zaštiti od bolesti očiju poput katarakte.
Prirodan je izvor vitamina C i beta-karotena, koji imaju ulogu u smanjenju količine štetnih slobodnih radikala u organizmu.
Već skuvani spanać nije dobro ostavljati duže vreme, ni u frižideru, niti u zamrzivaču.
Sadrži oksalnu kiselinu i nitrate, zbog čega se ne preporučuje bubrežnim bolesnicima.
1750 -
Zašto su tikvice zdrave?
Sadrže veoma malo ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i kalorija.
Poseduju manje količine mangana, magnezijuma, fosfora, bakra, cinka, gvožđa i kalijuma.
Bogate su vitaminom B.
U tragovima sadrže i tiamin, riboflavin, niacin, folnu kiselinu, kao i vitamin K.
Na 100g tikvica - 1,1g dijetetskih vlakana i 2,2 g luteina.
Malo je poznato da tikvice mogu doprineti lečenju astme i tradicionalna medicina je upravo sledila to verovanje u pokušaju suzbijanja ove hronične bolesti.
Semenke tikvice su delotvorne u snižavanju krvnog pritiska.
Poboljšava probavu i savršen je dodatak uz ribu i meso.
Sprečava paradentozu, a koristi se i u borbi protiv drugih upala.
Povećava nivo energije i čisti creva od toksina.
Prevencija je za bolesti prostate.
Doprinosi snižavanju nivoa holesterola.
3011
