• Aditivi u hrani koje bi trebalo da izbegavate

    Aditivi u hrani koje bi trebalo da izbegavate

    Opšte je poznato da su aditivi koji se koriste u industrijski obrađenoj hrani štetni po organizam, nemaju nikakve nutritivne vrednosti a opet, uzrokuju gojaznost i dijabetes. No, neki od aditiva mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih bolesti kao što su rak, astma, depresija, demencija, itd... prema procenama Svetske zdravstvene organizacije čak 90% hrane koja se konzumira u svetu sadrži u sebi neku od ovih opasnih supstanci! Ovo su samo neki od aditiva koji se najčešće koriste za pravljenje namirnica koje se mogu naći i u našim prodavnicama, pa sledeći put kad krenete u kupovinu, obratite pažnju da li se nešto od ovoga nalazi utisnuto na pakovanju hrane koju ste kupili:


    1. Veštački zaslađivači
    Veštački zaslađivač aspartam (E951) se najčešće nalazi u takozvanim "dijetalnim" procesuiranim namirnicama. Veruje se da je jako kancerogen i često izaziva razne alergijske reakcije. Takođe, po studijama mnogih naučnika širom sveta, negativno utiče na inteligenciju, memoriju, može prouzrokovati dijabetes, multipla sklerozu, Parkinsonovu i Alcjahmerovu bolest, kao i depresiju, glavobolju, vrtoglavicu i migrenu. Acesulfam - K je još jedan veštački zaslađivač koji treba izbegavati, a povezuju ga sa raznim bolestima bubrega.
    Ovi veštački zaslađivači se uglavnom nalaze u dijetalnim napicima, koka - koli, raznim bombonama, pudinzima, ledenom čaju....


    2. Fruktozni (kukuruzni) sirup
    To je takođe vrsta veštačkog zaslađivača. Trenutno drži status glavnog uzroka prekomerne gojaznosti u SAD, ali se i kod nas može naći u raznoj industrijski prerađenoj hrani. Fruktozni sirup dokazano povećava nivo lošeg holesterola u krvi (LDL), a uglavnom se stavlja u razne vrste hleba, u voćne jogurte, dresinge za salate i konzervirano povrće.


    3. Monosodium Glutamat (MSG/E621)
    MSG je aminokiselina koja se koristi kao pojačivač ukusa u raznim gotovim supama, kineskoj gotovoj hrani, čipsu i drugim grickalicama, kao i u dresinzima za salatu. Studije pokazuju da glavna supstanca MSG - a, excitotoxin može uzrokovati depresiju, probleme sa očima, gojaznost i glavobolju.


    4. Trans masne kiseline
    Ove masnoće su jedna od najnezdravijih stvari koje možete uneti u svoj organizam. Služe za produženje trajanja hrane, najčešće se nalazi u margarinu, čipsevima i krekerima, ali i u gotovo svoj brzoj hrani. Trans masne kiseline povećavaju šansu za dobijanjem srčanog udara i šloga, a polako ali sigurno povećavaju i "loš" LDL holesterol, dok smanjuju "dobar" HDL holesterol. Zanimljivo je to što je u Danskoj zakonom zabranjena proizvodnja i uvoz hrane koja sadrži više od 2% trans masti.


    5. Sodium sulfit
    Koristi se u proizvodnji vina ali se tu i tamo može naći i u industrijski sušenom voću. Po nekim istraživanjima, jedna od 100 osoba je alergična na sulfite. Oni se često povezuju sa raznim respiratornim bolestima kao što je otežano disanje ili astma.


    6. Sodium nitrat
    Služi za bojenje i pojačavanje ukusa raznih mesnih prerađevina, pre svega gotove slanine, hot - doga, dimljene ribe, šunke...ovaj sastojak je dokazano jako kancerogen i jednom kad uđe u organizam, preko krvotoka napada želudac i pankreas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta pokušala da zabrani upotrebu sodium nitrata, ali lobi svetskih kompanija koje ga koriste je uvek nadjačao težnju SZO pod izgovorom da "nemaju alternativu". Šta čini sodium nitrat mesu? Prosto i jednostavno, odstajalom mesu daje jarku ružičastu nijansu, svež izgled i zanosan miris.


    7. Potasium Bromat
    Opasan aditiv koji se dodaje belom brašnu pri proizvodnji hleba i raznog drugog peciva. Zna se da ovaj sastojak izaziva rak kod raznih životinja, pa ipak, trpaju ga u ljudsku hranu.


    8. Razne boje za hranu
    Studije pokazuju da veštačko bojenje hrane koje se najčešće koristi pri proizvodnji sokova, voćnih koktela, slatkiša, bombona i sladoleda može prouzrokovati rak, ometen razvoj memorije kod dece, bolesti bubrega... Boje za hranu koje se uglavnom koriste a koje treba najviše da izbegavate su E133 (plava), E124 (crvena) i E110 (žuta).

     2811
  • Kako što bolje iskoristiti radnu površinu u kuhinji?

    Kako što bolje iskoristiti radnu površinu u kuhinji?

    Ukoliko su vaše mogućnosti unutar radnog prostora u kuhinji ograničene – evo nekoliko saveta kako da što ekonomičnije i praktičnije iskoristite isti. Ukoliko je vaša radna ploča malih dimenzija, neka prostor ispod nje bude ispunjen pregradama i fiokama u kojima ćete čuvati začine, ulja, glomazno posuđe i alate koji vam uvek moraju biti pri ruci. Na samoj radnoj ploči odlažite držač sa noževima kao i daske za sečenje.

    Čuvanje aparata koje koristite svakodnevno može biti jedan od većih problema. Zato savetujemo otvorene police iznad same radne površine na kojima ćete odlagati toster, blender i slično. Biće vam nadohvat ruke, a neće oduzimati i ono malo mesta na vašoj radnoj ploči.

    Pribor koji svakodnevno koristite možete čuvati na zidu. Razmislite o metalnim konstrukcijama sa nizom drški na koje ćete okačiti varjače, kutlače, spatule...

    Ukoliko imate neiskorišćenog prostora između frižidera i radnih elemenata, pretvorite ga u skladište na točkovima. Razmislite o uzanom ali visokom setu polica na točkovima na kojima možete čuvati podmetače za posuđe, krpe, sunđere...

    Viseće košare mogu biti idealne za skladištenje voća i povrća koje ne bi trebalo odlagati u frižider.

    Ploče ispod kuhinjskih prozora mogu biti idealne za gajenje začinskog bilja koje vam je samim tim nadohvat ruke tokom kuvanja.

     1100
  • Kako poboljšati ukus soka od grejpfruta?

    Kako poboljšati ukus soka od grejpfruta?

    Dodajte još neki prirodan sastojak poput bobibastog voća, cvekle ili šargarepe. Bobičasto voće doprineće prirodnoj slatkoći, ali i dodatku esencijalnih vlakana, vitamina, minerala i antioksidanasa. Ukoliko želite da pijete čist sok od grejpfruta, preporučuje se dodavanje prirodnih zaslađivača poput stevije. Ekstrakt je slađi od šećera ali neće podići nivo šešera u krvi.

     697
  • Banane i cimet pomoći će vam da lakše zaspite

    Banane i cimet pomoći će vam da lakše zaspite

    Verovatno ste primetili da teniseri jedu banane tokom utakmice. Glavni razlog su magnezijum i kalijum. Ovi minerali sprečavaju malaksalost i pružaju energiju. Osim toga, regulišu krvni pritisak i eliminišu štetne materije nagomilane u vašem telu. Olakšavaju probavu, podstiču proizvodnju melatonina i serotonina... Zapamtite, lekari preporučuju konzumaciju cimeta pri lečenju dijabetesa kao i vaskularnih problema. Ukoliko imate problema sa nesanicom, evo recepta koji vam može pomoći.

    Sastojci:

    banana

    1/2 kašike cimeta

    1/2 šolje vode

    Priprema:

    Ostavite koru na banani, samo odsecite njene vrhove. Bananu ubacite u ključalu vodu i ostavite da odstoji 15 do 20 minuta. Dodajte cimet. Napravljen čaj popijte sat vremena pred odlazak na spavanje.

     1057
  • Kako vrućina utiče na ishranu?

    Kako vrućina utiče na ishranu?

    Vrelo vreme tera telo da više radi i sagoreva više kalorija, srce kuca brže, kako bi distribuiralo više krvi, jetra i bubrezi rade prekovremeno, a gubimo vodu znojenjem mnogo brže nego u toku zimskih meseci.
    Svi ovi faktori utiču na zdravlje i leti nisu retke nesvestice, mučnina ili srčani problemi kao posledica ekstremnih uslova kojima je telo izloženo. Ovo se češće dešava starijim ljudima, ali ni mladi nisu pošteđeni. Najrizičnija kategorija su naravno deca, jer ona nemaju dobro razvijen termoregulacioni sistem, tako da im je i mnogo kraće izlaganje visokim temperaturama problem.

    Kada je telo izloženo ovakvim uslovima, ono postavlja prioritete među svojim funkcijama. Rashlađivanje i zaštita vitalnih organa preuzimaju primat, dok je varenje sekundarno, što treba imati na umu kada birate šta ćete jesti tokom vrelih leta.

    Namirnice bogate vodom (lubenica, dinja, borovnica, krastavac i sl.) su takođe odličan izbor leti, jer se obično lako vare, ne sadrže puno kalorija, tako da olakšavaju funkcionisanje čitavog organizma, koji ne mora da troši mnogo energije kako bi preradio hranljive materije koje ste uneli.
    Voda postaje posebno važna, ali treba imati na umu da nikako nije dobro piti više od litar i po na sat vremena, jer voda "spira" elektrolite koji su nezamenljivi u funkcionisanju organizma, tako da je dobra ideja konzumirati i sportske napitke sa dodatkom elektrolita.

    Čak iako se aktivno bavite sportom, nemojte podceniti opasnosti kojima se izlažete leti. Pravilna ishrana, hidratacija i obazrivost ključni su pojmovi u preživljavanju letnjih meseci.

     1627
Recept nam šalju dve dame sa Arube! :)
Probajte ovu kombimaciju.
Dobro poznato jelo.
Jedno divno makedonsko jelo.
Probajte da napravite ovo italijansko jelo.
Strana 1 od 1457