Lagani obrok za sve koji vole gorgonzolu. Ako ne volite možete je zameniti kačlavaljem.
-
Borovnica
Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.
1229 -
Kim
Za kim (Carum carvi) se smatra da je verovatno najstariji od svih začina, njegove semenke su pronađene u neolitskim iskopinama u Srednjoj Evropi. Danas se najviše koristi kao klasičan začin za raznorazna peciva od raži, domaće kiflice, pogače (pogotovo sa čvarcima), hleb, u kombinaciji sa mahunastim povrćem, krompirom, kupusom a odličan je i za jela od sira. Listovi kima se takođe mogu koristiti i u raznim čorbama, a neki narodi mu kuvaju i koren. Kim sadrži eterična ulja (glavni je karvon) pa se ulje od kima koristi u borbi protiv nadutosti, loše probave i mučnine. Zanimljivo je da se od kima prave i razna alkoholna pića, poput likera, rakije. Ipak, ne treba preterivati sa ovim začinom jer u prevelikim količinama može izazvati probleme sa bubrezima i jetrom.
1691 -
Da li je italijanska pica najbolja na svetu?!
Italijanska pica do sada je važila za najbolju na svetu. Ali od danas zvanično najbolja je australijska pica - tako je bar ispalo na svetskom prvenstvu za najbolju picu na svetu, koje je održano u Italiji.
Nagrada u Parmi za najbolju margeritu (pizza margherita) otišla je u ruke australijskog pica majstora Džonija di Frančeska, vlasnika restorana "400 gradi" u predgrađu Melburna.
36-godišnji Di Frančesko pobedio je u jakoj konkurenciji od 600 takmičara iz 35 zemalja sveta i osvojio nagradu "Specialita Traditionale Garantita pizza". I tako je njegov mali restoran preko noći postao vrlo popularan.
"Reakcije su neverovatne. Nisam mislio da će se sve ovako desiti. Na takmičenje sam otišao kako bih radio ono što volim. Nisam ni slutio da će sve to dovesti do ovoga. Mnogi ljudi misle da je najlakše napraviti margeritu, ali to je jedna od najtežih pica za pravljenje", rekao je Di Frančesko za CNN i dodao da nema nameru da poveća cenu ove pice u svom restoranu, a ona iznosi 19,30 dolara.
Istakao je da se kod drugih pica začinima i dodacima može "prekriti" nešto kada se pogreši, ali kod margarite je to nemoguće i u ukusu se odmah oseti ako nešto nije u redu. Upravo zbog toga je na takmičenju bilo dozvoljeno na vrh staviti samo oguljeni paradajz, određene vrste mocarela sira, luk, maslinovo ulje, so i sveži bosiljak.
Izvor: B92.net
5512 -
Mirođija
Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki, latinski naziv joj je Anethum graveolens, a poznata je i kao kopar, koprić, anita. Poreklom je iz Azije, ali i u našim krajevima važi za jedan od najomiljenijih začina, pre svega zato što je izuzetno kvalitetan, a opet jeftin i pristupačan. Najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji, gde se seckanim listovima mirođije začinjavaju razni sirevi, jogurt, pavlaka i drugi slični kremasti proizvodi, zatim se koristi u raznim salatama, sosevima, u Rusiji i Skandinaviji se često koristi kao dodatak jelima od ribe i drugih morskih plodova, dok se kod nas najviše koristi u supama i čorbama (otud ona izreka - mirođija u svakoj čorbi!). Osim ugodnog ukusa, mirođija je i izuzetno zdrav začin. Bogat je vitaminima A i C, sadrži folnu kiselinu koja je izuzetno potrebna trudnicama, a smatra se da žvakanje listova mirođije uklanja loš zadah, pogotovo onaj od luka.
6402 -
Sulforafan važan u ishrani
Sulforafan je organsko jedinjenje sumpora, pripada grupi fitohemikalija odnosno jedinjenja u hrani biljnog porekla koji međusobno povezani pomažu sprečavanju razvoja raka. Klice brokolija su najbogatije glukorafaninom, pretečom sulforafana. Oko 100g klica sadrži 250mg sulforafana. Klice brokolija možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane. Polovina šolje ili oko 44g prokelja sadrži oko 104mg glukozinolata. Kupus je takođe bogat fitohemikalijama koje se gube kuvanjem, stoga ga je najbolje jesti u sirovom obliku. Na koji način sluforafan suzbija rak? Prvo dovodi do usporavanja propadanja unutrašnjih ćelija, drugo podstiče izumiranje kancerogenih ćelija, usporavajući proces nastanka raka, i treće podstiče naše ćelije da proizvode različite enzime koji formiraju liniju odbrane u borbi protiv raka.
2681
