-
Đumbir
Đumbir potiče iz Azije, ali naviše se proizvodi i koristi u Indiji. U zadnje vreme se intenzivnije koristi i u našoj kuhinji tako da se njegov koren može naći i u bolje snabdevenim radnjama, dok se u prahu može naći skoro svuda. Jelu daje aromatični, osvežavajući i pomalo ljutkast ukus. Koristi se za supe, sosove, jela od povrća, medenjake. Đumbir je i jedan od sastojaka curry začina. Često se koristi u lečenju mučnina i migrena. Na zapadu je dosta poznato đumbirovo pivo koje se dosta koristi kao bezalkoholni osvežavajući napitak.
14321 -
Dilema - belo meso ili bataci?
U poslednjih nekoliko godina tamno meso postaje sve popularnije, mada primat i dalje ima belo meso. Smatra se da je početnu popularnost tamno meso dugovalo povoljnijoj ceni, ali vremenom su se kupci navikli na bogat ukus i sočnost tog mesa u odnosu na belo, tako bataci imaju sve više poklonika.
Zaključili smo da ima dosta ljudi koji smatraju da su bataci ukusniji, ali da li su i zdraviji?
Jedna porcija belog mesa bez kože sadrži oko 140 kalorija i 12 grama masti (od čega je 9 grama zasićeno), dok batak bez kože sadrži 170 kalorija i istu količinu masti (od čega su 3 grama zasićene).
Da biste držali porcije pod kontrolom, možete svoje meso poslužiti i sa kostima, jer ćete izigrati svoj mozak time što će obrok izgledati veće, a biće u osnovi manji.
Takođe, umesto da koristite pileće batake, možete odabrati ćureće, jer imaju dosta proteina, uz manje kalorija (135), uz svega jedan gram zasićenih masnih kiselina.
I jedna i druga vrsta mesa imaju svoje poklonike, tako da definitivnog odgovora nema. Iako bataci imaju više kalorija, manja količina masti ide im u prilog, dok je belo meso već omiljena vrsta mesa velikom broju ljudi, zahvaljujući svom visokom postotku proteina i malom postotku masti.
9790 -
Razmrdajte svoju ishranu puterom od susama
Puter od susama je sjajan izbor ako želite da probate nešto novo. Ima dosta hranljivih materija, ukusan je i zabavan je način da malo modifikujete svoje navike. Takođe, dobar je izbor za ljude koji su alergični na orašaste plodove i prirodno ne sadrži gluten.
Puter od susama se često meša sa tahinijem, ali oni nisu ista stvar. Da bi se napravio puter, semenke susama se sporo peku na niskoj temperaturi da bi otpustili što više ukusa, a potom se melju. Rezultat je kremasta i glatka smesa - puter. Da bi se dobio tahini, ta smesa se meša sa vodom, limunovim sokom, solju, biberom, peršunom i začinima.
Jedna kašika putera sadrži 104 kalorije, 4 grama proteina, 10 grama masti, 1.6 grama ugljenih hidrata i 1.5 grama vlakana. Ne sadrži šećer ni holesterol. Veći deo masti potiče od nezasićenih masnih kiselina, uključujući i omega-3. Takođe, sadrži velike količine bakra, gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i vitamina B.
Kombinacija proteina, vlakana i masti dugo će vas držati sitim, a vlakna iz ovog putera snižavaju holesterol i krvni pritisak i imaju svojstva antioksidanata.5720 -
Da li je bela čokolada zaista čokolada?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od onoga koga ste pitali, ali se većina poznavalaca čokolade slaže u oceni da to nije slučaj.
Čokolada se pravi od čokoladnog likera (tečnosti koja se dobija fermentacijom, sušenjem, prženjem i mlevenjem kakao zrna), kakao putera i kakao praha, između ostalog. U zavisnosti od vrste sirovine koja je korišćena, postoje nekoliko vrsta čokolada – crna, mlečna, poluslatka i sl. Bela čokolada se obično ne uključuje u ovu grupu, jer u svom sastavu nema dva ključna sastojka – kakao prah i čokoladni liker, koji čine čokoladu onim što ona jeste.
Bela čokolada često sadrži kakao puter, a da bi se slatkiš zvao belom čokoladom, procenat kakao putera mora biti bar 20%. Kakao puter sam po sebi nema preterano prijatan ukus, tako da proizvođači slatkiša često pribegavaju dodatku lecitina i ekstrakta vanile. Postotak šećera i drugih vrsta zaslađivača ne bi trebalo da bude veći od 55%, mlečna mast treba da čini bar 3,5%, a čvrsti ostaci mleka 14%.
Uprkos ovako striktnim pravilima u vezi sa sirovinskim sastavom bele čokolade, većina je i dalje ne smatra pravom čokoladom, jer je nedostatak dva glavne komponente ipak je nepremostiva prepreka koju ljubitelji ovog slatkiša većinom ne mogu da previde.
1937 -
Krastavac
Gotovo da ne postoji baka ili tetka koja nas odmalena nije savetovala da ogulenu kožicu krastavca ne bacamo u kantu, već da je stavimo da odstoji par minuta na koži kako bi bila lepa i hidrirana. No, krastavac (lat.Cucumis Sativus) ne koristi se samo u kozmetičke svrhe i za osvežavanje kože, već i kao prevencija i lek za mnoga oboljenja.
Naime, ovo povrće koje se još pre pet milenijuma koristilo na Himalajima (odakle se preko Indije prenelo u Grčku i Italiju) sadrži pregršt korisnih vitamina i minerala i čak 95% vode. Zbog toga je odličan diuretik i samim tim potpomaže izbacivanje toksina, podstiče rad bubrega i creva, ubrzava metabolizam i generalno pročišćava krv. Od minerala, najzastupljeniji je kalijum pa krastavac može pomoći i u snižavanju krvnog pritiska.
Što se tiče primene u kulinarstvu, krastavac se najčešće kombinuje sa svim mlečnim proizvodima pa se širom Mediterana koristi kao salata, tako što se sa ostalim povrćem i začinima isecka u jogurt (to je zapravo čuveni grčki tzatziki), ili kao deo raznih namaza i krem sireva. Upravo iz Grčke potiče i čuvena "Grčka salata" čiji su deo krastavci, paradajz i feta sir. Ovo povrće se odlično slaže i sa začinima kao što su estragon, origano, bosiljak, peršun i usitnjen beli luk, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete sa malo limunovog soka. Krastavac takođe možete poslužiti uz roštilj ili giros.
Pre pripreme, nije potrebno oguliti kožu, mada je nekada preporučljivo jer može dati nepotrebnu gorčinu jelu, a osim u sirovom obliku, posebno se preporučuje sok od krastavca koji je pravi osvežavajući napitak tokom vrelih letnjih dana.
1410
