Gordon Remzi Džejms je veliko ime u kulinarskoj industriji i na svim listama u svetu uvek se nalazi u prvih 10 kuvara. Rođen je u Škotskoj 8. novembra 1966 i njegova prva ljubav je bio fudbal ali zbog povrede morao je da odustane, tada je nastavio sa školovanjem i zainteresovao se za kuvanje. Gordon Remzi je jedini kuvar u Velikoj Britaniji koji je nagrađen sa ukupno deset Michelin zvezde. Radio je u poznatim restoranima u Francuskoj i Britaniji sa poznatim kuvarima. Sada poseduje svoje restorane širom sveta i učestvuje u raznim kulinarskim emisijama. Poznajemo ga iz emisija kao što su Hell’s Kitchen i Masterchef US.
Zvanična strana na kojoj možete pročitati nešto više o Gordonu je http://www.gordonramsay.com , a evo i par receptata:
Šef Gordon voli da priprema zdravu hranu bez mnogo masnoće i sa svežim namirnicama, tako da smo ovom prilikom od svih njegovih predivnih recepata odabrali onaj najjednostavniji ali u našim domovima možda najčešće pripremani uz dosta ulja. Deca obožavaju krompiriće, mi takođe a i lako se pripremaju buć u fritezu punu ulja…
Krckavi pomfrit iz rerne
Zagrejte rernu na najveću temeraturu. Za to vreme svaki kropir presecite na 1cm širine i onda svaku dobijenu pločicu na štapić od 1 cm. Napunite veliku šerpu sa vodom i zagrejte je do ključanja. Tada ubacite krompiriće i blanširajte 3 minuta. Izvadite ih iz vode i dobro procedite. Rasporedite ih u tepsiju, poprskajte sa malo ulja, promešajte ako treba rukama da budete sigurni da je svaki krompirić namazan i onda začinite po ukusu. Pecite oko 15-20 minuta dok ne dobiju zlatnu boju i za to vreme potrudite se da ih okrenete 2 puta.
A uz šta biste mogli da poslužite ove krompiriće?
Pa uz jednostavni stek pripremljeni uz Gordonove savete.
Stek
Odaberite dobro parče fileta u mesari, zamolite za parče iz sredine fileta ne sa krajeva. Računajte po 100-125 grama po osobi.
Zagrejte tiganj na srednjoj temepraturi, dodajte malo ulja, jedan ceo čen belog luka i grančicu začina (obično to bude ruzmarin). Za to vreme začinite meso, utrljajte nežno so i biber. Pecite file po 1 ½ -2 ½ minuta na svakoj strani. Ako su deblji onda okrenite i sa strane. Sklonite stek na tanjir i ostavite da se odmori 5 minuta. Ukoliko ima neželjenih masnoća sklonite ih.
Uživajte!
Ako ste ikada uživali u zalogaju lubenice i poznat vam je njen osvežavajući, sočan ukus, onda bi trebalo da znate da sadrži 92 odsto vode, kao i jagode. Malina, ananas, šljive, breskve, narandže, brusnice, kajsije i borovnice se takođe nalaze u ovoj grupi. Ostalo voće ima našto manje vode – u rasponu od 81 do 84 odsto, a tu spadaju jabuke, višnje, grožđe i kruške.
Krastavci prednjače sa 96 odsto vode u svom sastavu, u odnosu na celer, paradajz, karfiol, spanać, brokoli koji sadrže nešto manji iznos.
Više od polovine ukupne telesne težine čini voda. Elektroliti, kao što su natrijum i kalijum moraju se rastvoriti u vodi pre nego što mogu izazvati kontrakcije mišića i nervne impulse. Voda pomaže u regulaciji telesne temperature, štiti vaš mozak, zglobove, transportuje hranljive materije...
Gubitak od samo 2 do 4 odsto vode u telu smanjuje mišićnu snagu i izdržljivost.
Telu je neophodna mast kako bi pravilno funkcionisalo, posebno kada je reč o apsorbovanju vitamina, dodatnoj energiji, nivou hormona itd. Ovo su četiri namirnice na samom vrhu liste kada je reč o sadržaju zdravih masti.
Maslinovo ulje – Jedna kašičica maslinovog ulja sadrži 10 grama zdravih mononezasićenih masti. Da biste redukovali unos zasićenih masti, koristite maslinovo ulje umesto maslaca za hleb i testenine.
Pistaći – 90 odsto masti predstavljaju zdrave masti. Pored toga, odličan su izvor vlakana i proteina.
Semenke bundeve – 75 odsto masti čine zdrave masti. Pored proteina i vlakana, sadrže veliku količinu magnezijuma.
Avokado – Jedino voće bogato zdravim mastima – u proseku oko 3 grama mononezasićenih i 0,5 grama polizasićenih.
Rukola sadrži značajne količine tri specifična minerala koji pomažu u kontroli krvnog pritiska. U pitanju su kalcijum, magnezijum i kalijum. Sva tri igraju važnu ulogu u podsticanju normalnog funkcionisanja krvnih sudova. Dobar je izvor folne kiseline koja se najčešće navodi kao važna u razvoju fetusa. Dve čaše rukole obezbeđuju 950 IU vitamina A ili 19 odsto preporučene dnevne vrednosti. Sadrži i značajne količine luteina i zeaksantina koji su važni za zdravlje očiju.
Vodeći se nutritivnim vrednostima rukole, izdvojili smo sedam razloga zbog kojih bi trebalo da je uvedete u redovnu ishranu:
1. Sadrži visok nivo karotenoida koji utiču na vid.
2. Utiče na proizvodnju nitratnog oksida koji je važan za zdravlje ćelija i endotelnu funkciju.
3. Povećava protok krvi.
4. Stabilizuje krvni pritisak i smanjuje upale.
5. Pomaže u uklanjanju pesticida i herbicida iz tela.
6. Čisti organizam, a posebno jetru, ukoliko dođe do trovanja teškim metalima.
7. Štiti od gastrointestinalnog ulkusa.
Zeleno povrće - Važno je zbog izvora vitamina B6 i B12 koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transportuju kiseonik kao i brojne hranljive materije. Boja kose zavisi i od prisustva različitih vrsta hormona zbog čega je važan unos vitamina B2 koga najviše ima u pojedinom zelenom povrću.
Bakar je neophodan za proizvodnju melanina koji je najuticajniji u boji kose. Upravo nedostaci bakra utiču na pojavu sedih u ranoj zrelosti. Bakar ćete pronaći u čokoladi, sočivu i pojedinim gljivama.
Losos obezbeđuje zdravu kosu zbog selena koji pomaže proizvodnju hormona i borbu protiv slobodnih radikala.
Bobičasto voće, a ponajviše jagode, saveznik su u proizvodnji kolagena koji se nalazi u folikuli dlake.
Posegnite i za bademima koji su izvor vitamina E, bakra i pomažu uspostavljanju ravnoteže holesterola.
