• Koliko vitamina B12 nam je potrebno?

    Koliko vitamina B12 nam je potrebno?

    Izvori hrane vitamina B12 uključuju jaja, crveno meso, morske plodove, mleko, jogurt, žitarice... Dok se megadoze do 2.000 mikrograma smatraju bezbednim u lečenju nedostatka vitamina B12, uvek je najbolje izbeći prekomerne količine nekog vitamina. Iako visoke doze ovog vitamina neće izazvati štetu kod većine ljudi, ipak bi trebalo izbegavati prekomeran unos. Sposobnost vašeg tela da apsorbuje vitamin zavisi od toga koliko mu je zaista potreban.

     298
  • Pitagora - otac vegetarijanizma?

    Pitagora - otac vegetarijanizma?

    Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".

    Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.

    Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.

    Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.

    Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.

    A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.

     794
  • Odakle potiče neodoljivi miris slanine?

    Odakle potiče neodoljivi miris slanine?

    Od samog pomena pržene slaninice većini nas pođe voda na usta. Ukus te namirnice se ne može opisati, ali ono što je možda još bolje u vezi sa njom je taj njen neodoljivi miris, kada cvrči iz tiganja i mami da prekršiš dijetu.

    Aroma slanine potiče od 150 organskih jedinjenja koje ona sadrži. Kada se parče slanine počne pržiti, šećeri, aminokiseline i masti podležu hemijskoj reakciji, kojom se dobijaju molekuli koji prženoj slanini daju specifičan miris.

    Molekuli koji se dobijaju su ugljovodonici i aldehidi. Osim njih, prisutna su i jedinjenja azota – piridini i pirazini i još preko 140 drugih sastojaka koji kombinovani daju miris kojem retko ko može odoleti.

     1213
  • Borovnica

    Borovnica

    Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.

     726
  • Karfiol

    Karfiol

    Karfiol (lat. Brasica oleracea) je zeljasto povrće iz familije krstašice koje ukusom i izgledom najviše podseća na kupus i kelj koji pripadaju istoj porodici biljaka. Krasi ga glavica svetle, bledožute boje.

    Prvi pisani zapisi o ovom povrću datiraju iz 12. veka no danas je karfiol rasprostranjen u narodnim kuhinjama šriom sveta, a najpoznatiji je kao nezaobilazni deo zimnica i turšija.

    Za karfiol se može reći da je pravi saveznik vitke linije jer sadrži samo dvadesetak kalorija na sto grama i holesterol gotovo i da nema, ali je zato bogat vodom i biljnim vlaknima te je odličan za celokupnu detoksikaciju čitavog organizma. Takođe, sadrži i zavidan nivo vitamina C. Naime, smatra se da glavica karfiola kratko kuvana na pari može da zadovolji celokupnu dnevnu potrebu čoveka za ovim vitaminom. Zbog moćnog jedinjenja sulfofrana, ovo povrće je odličan saveznik u borbi prtiv mnogih bolesti kao što su rak prostate, debelog creva i pluća.

    Karfiol se naravno može kuvati na pari, dinstati, dodavati raznim čorbama, ali mnogi ne znaju da je izuzetno ukusan kada pohuje ili peče na roštilju. Ne preporučuje se konzumacija sirovog karfiola jer može biti težak za želudac i stomak.

     837
Brzinski doručak za savršen početak dana. Količina je za 1 osobu. Posebno je interesantno deci zbog "sakrivenih" jaja.
Predlog za doručak... Pita je veoma sočna i ukusna, a krajnje jednostavna za pripremu.
Miris i ukus, vraća u detinjstvo :)
Deca obožavaju ovu paštetu :)
Strana 1 od 1250