-
Održavanje kuhinjskih dasaka
Svi naši proizvodi su izrađeni od prirodno sušenog i termotretiranog drveta, impregnirani su pčelinjim voskom ili mineralnim uljima. Bez obzira što je drvo u procesu proizvodnje zaštićeno, o njemu treba da se kontinuirano vodi računa i redovno treba da se održava.
Evo kratkog uputstva za upotrebu i održavanje:
Na dasci se seče (jer joj je to osnovna namena) i poslužuje hrana. Ne koristite reckave noževe, već sa normalnom oštricom. Nije predviđena kao podloga za vruće posude /naročito ne sa akuterm dnom - poput Zepter suđa /, jer će na dasci ostati trag spaljenog drveta...Znači, namena daske je samo sečenje namirnica i eventualno konzumacija hrane sa nje. Daske i poslužavnici (kao i ostali proizvodi od drveta) se peru hladnom ili mlakom vodom, sunđerom, a ne žicom. Nekada je dovoljno samo ih obrisati vlažnom krpom. Posle pranja se brišu pamučnom krpom ili papirnim ubrusom.
Suše se prirodno, nikada pored nekog jačeg izvora toplote. Velika toplota dovodi do pucanja drveta. Vlažni uslovi ne odgovaraju niti jednoj vrsti drveta.
Da bi daska duže trajala, posle određenog broja pranja, mora da se ponovo premaže. Za to možete da koristite razna mineralna ili rafinisana ulja, (maslinovo, suncokretovo, laneno...), a naravno, možete i kod od nas da naručite orginalna ulja ili pčeljini vosak. Postupak nanošenja: pamučnom krpicom se lagano utrljava u drvo, posle toga papirnim ubrusom višak koga drvo nije upilo fino obriše, a drvo je popilo koliko mu je potrebno. Tim postupkom ćete znatno produžiti vek trajanja i daska će Vam uvek blistati.
Za kraj, najvažnije od svega: NIKADA DASKU ZA SEČENJE (ILI BILO KOJI WOODHOLZ PROIZVOD) NE STAVLJAJTE U MAŠINU ZA SUDOVE.
VAŽNO: Ako koristite industrijske premaze za uljenje drveta, sunđer ili krpe kojim nanosite ulje na dasku stvaraju u sebi jako veliku temperaturu i može da dođe do procesa samo-zapalenja. Znači, nakon nanošenja ulja i
skupljanja viška krpom ili papinim ubrusom najbolje ih je odmah KONTROLISANO SPALITI napolju... ne bacajte ih u kantu za đubre u kuhinjskim ormarićima, ili sličnim mestima.Kompletan asortiman WOOD HOLZ proizvoda možete pogledati klikom ovde.
2520 -
Popularnost ulja od bundevinog semena
Ulje od bundevinog semena gradi svoju poziciju na tržištu već neko vreme i stiče dobru reputaciju.
Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena ima brojne pristalice među ljubiteljima zdrave hrane, koji ga koriste kao masku za kosu, kao ulje za negu kože ili u ishrani.
Ovo ulje je bogato vitaminima A i E, cinkom, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, kao i antioksidantima. Osim toga, ono poseduje koncentrovane doze minerala koje utiču na hormonsku ravnotežu i reproduktivno zdravlje.
2104 -
Simptomi prolećnih prehlada
Odrasli obično preleže dve do četiri prehlade godišnje, dok deca šest do deset. Najučestalije su predprolećne, a njihovi simptomi su međusobno veoma slični. Infekcija nosa se vrlo lako spušta u grlo, ali i na respiratorne organe zbog čega je neophodno sa prevencijom početi na vreme.
Curenje nosa - Jedan od najčešćih simptoma. Količina sluzi iz nosa se povećava kada se imuni sistem bori protiv virusne infekcije. Traje i do nekoliko dana, a postaje žućkasta kada infekcija prolazi.
Otok nosne sluznice - Odnosi se na začepljenje nosa i karakterističan je simptom koji u proseku može trajati sedam dana do čak dve nedelje.
Kijavica - Virusna infekcija nosa i disajnih puteva je razlog kijanja, ponekad je praćena i svrabom.
Bol u grlu - Sluz iz nosa koja se sliva niz grlo je obično razlog ovog simptoma. Disanje na usta zbog zapušenog nosa takođe može dodatno iritirati i činiti grlo suvim.
Glavobolja - Manji broj ljudi pati i od blage glavobolje. Često zbog povećanog pritiska u sinusima.
Kašalj - Ukoliko se prehlada proširi i na respiratorne organe, kašalj je jedan od glavnih simptoma.
Groznica - Blaga telesna temperatura (37 stepeni celzijusa) koja se postepeno može povećavati ponekad je takođe karakteristika jake prehlade.
1326 -
Energetske i hranljive vrednosti: šargarepa
Šargarepa kao slatkasto korenasto povrće bogata je beta-karotenom, vitaminom A, mineralima i antioksidantima u velikim količinama. Varira u obliku i boji u zavisnosti od sorte. U spoljnom omotaču se nalaze najvažniji i najzdraviji sastojci. Domaćice uglavnom bacaju lišće šargarepe, ne znajući da se i ono može iskoristiti kao dodatak supama i čorbama, a neki autori tvrde da se upravo u lišću nalazi veći broj mineralnih soli u odnosu na sam koren. Obratite pažnju na energetske i hranljive vrednosti:
Energetska vrednost (na 100 g): 41 kcal
Ugljeni hidrati: 9, 58 g
Proteini: 0,93 g
Masti: 0,24 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,8 mg
Niacin: 0,983 mg
Pantotenska kiselina: 0,273 mg
Piridoksin: 0,138 mg
Riboflavin: 0,058 mg
Vitamin A: 835 µg
Vitamin C: 5,9 mg
Vitamin K: 13,2 µg
Natrijum: 69 mg
Kalijum: 320 mg
Kalcijum: 33 mg
Gvožđe: 0,30 mg
Magnezijum: 12 mg
Mangan: 0,143 mg
Fosfor: 35 mg
Selen: 0,1 µg
Cink: 0,24 mg
Karoten a: 3427 µg
Karoten ß: 8285 µg
1550 -
Rukola
Rukola (lat. Eruca sativa) je izuzetno aromatično zeljasto povrće koja pripada familiji kupusnjača (Brasiccaeae) i potiče iz Centralne Evrope. Danas se ipak najviše gaji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a o njenoj popularnosti dovoljno govori činjenica da se spominjala još u drevnom Egiptu gde se smatrala afrodizijakom, dok su je moderni naučnici prozvali "ljubavnom drogom".
Rukola je status afrodizijaka zaslužila ponajviše zbog aromatičnog mirisa, ali i zbog velike količine magnezijuma i cinka zbog čega ovo povrće pomaže u sintezi polnih organa, ali i opušta organizam i štiti ga od grčenja mišića prilikom stresa.
Verovali ili ne, rukola sadrži samo desetak kalorija na sto grama, pa je više nego dobra za dijetalnu ishranu, a kao i svo drugo lisnato povrće, odlična je za detoksikaciju. Neka istraživanja pokazuju i to da potpomaže izbacivanje teških metala iz organizma.
Rukolu možete spremiti kao salatu, kuvati kao prilog testenini, pirinču ili krompiru, a njen ukus se odlično kombinuje i sa paradajzom i raznim sirevima. U Italiji je na primer uobičajeno da se rukola pospe na picu, dok se u Aziji od njenog semena pravi ulje koje se dodaje pri pravljenju senfa.
1933
