Čuva zdravlje i novčanik.
Proteini su ključan deo ljudske ishrane, jer ih organizam koristi za stvaranje novih ćelija i održavanje i obnovu starih. Belančevine takođe imaju ulogu u proizvodnji enzima koji utiču na varenje, metabolizam i skladištenje sala.
Piletina sadrži visokokvalitetne proteine, koji sadrže sve neophodne aminokiseline, uz nizak postotak masti. Uz to, mast iz piletine je uglavnom nezasićena, tako da je veoma korisna za organizam, što kao rezultat ima činjenicu da je piletina meso koju lekari najčešće preporučuju kao alternativu crvenom mesu. Pileće belo meso je jedno od najzdravijih mesa kojim možete da obradujete svoje telo.
Jedna šnicla (100 gr) pilećeg belog mesa bez kosti i kože sadrži svega jedan gram zasićene masti, uz manje od 4 grama ukupne masti.
Ista količina mesa ima 31 gram proteina, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odraslu ženu.
Piletina prirodno sadrži nizak procenat natrijuma, svega 74 mg u 100 grama mesa.
Piletina je odličan izvor niacina (vitamin B3), vitamina B6 i B12. Sadrži i gvožđe.
Odrastao čovek dnevno ne bi trebao da konzumira više od 20 grama zasićenih masti dnevno, a kako piletina ima izuzetno mali procenat zasićenih masti, ovo meso je odličan izvor proteina, bez bojazni od preteranog postotka zasićenih masti.
Dok je belo meso najpopularniji deo pileta, ni bataci i druga tamna mesa nisu loš izbor za vašu kuhinju. Iako ona sadrže nešto više masti i vezivnog tkiva nego belo meso, ono se bolje pokazuje na roštilju, jer zbog nešto većeg postotka masti i kolagena ostaje sočno čak i na visokim temperaturama.
Najmasniji deo piletine je koža, sa 41 grama masti u porciji od 100 grama. Međutim, pošto se retko koje jelo služi sa tolikom količinom kože, ovo nije problem.
Ovo meso je odlično u kuhinji jer se može spremati na milion načina, lako upija arome iz začinskog bilja, može se jesti topla ili hladna, u salati ili kao glavno jelo, a cena ovog mesa je mnogo manja nego cena svinjetine, junetine ili nekog drugog mesa.
