Kafa je jedno od najpopularnijih pića na svetu i veliki broj ljudi ne može ni da zamisli svoj dan bez ovog mirisnog napitka. Postoje mnoga istraživanja o dejstvu kafe, i dok jedni tvrde da je štetna, drugi se kunu u njene korisne kvalitete. Zato smo rešili da pobijemo neke od mitova koji kruže o kafi.
Kafa izaziva nesanicu – ovo je jedan od najčešćih mitova o kafi. Organizam apsorbuje kofein skoro trenutno, ali u roku od nekoliko sati bude i eliminisan iz tela. Naravno, možete imati problema sa spavanjem ukoliko pijete kafu neposredno pred odlazak u krevet, ali ako pijete nekoliko šolja u toku dana, što se kafe tiče, trebali biste spavati kao beba.
Kafa nema pozitivan uticaj na zdravlje – kafa sadrži antioksidante koji su korisni za kardiovaskularni sistem, a takođe pozitivno utiče i na koncentraciju. Ljudi koji redovno piju kafu efikasniji su na poslu, zahvaljujući boljoj koncentraciji.
Kofein izaziva zavisnost – fanatični konzumenti kafe često tvrde da ne mogu bez nje. Ova tvrdnja nije potkrepljena dokazima, jer prema istraživanjima, kofein ne izaziva nikakvu vrstu zavisnosti.
Konzumiranje kafe izaziva osteoporozu – glavni uzročnici osteoporoze su nedostatak kalcijuma i vitamina D u organizmu, a uz to treba dodati i nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, menopauzu i sl. Umerena konzumacija kafe na dnevnom nivou ne povećava rizik od osteoporoze.
Jabuke – Ovaj ukusni i zdrav obrok može se činiti kao dobar izbor. Ipak, vlaknasti plodovi poput jabuka nisu najbolja opcija jer izazivaju gasove.
Alkohol - Može uzrokovati dehidrataciju i poremetiti ciklus spavanja.
Brza hrana – Masna hrana izaziva žgaravicu i refluks kiseline, a velika količina soli može dovesti do zadržavanja tečnosti i oticanja stopala i zglobova.
Brokoli i karfiol – Izazivaju nadutost.
Kinoa i heljda popularne su iz istog razloga: ni jedna ni druga ne sadrže gluten.
Uporedili smo njihove najprisutnije hranljive vrednosti kako bismo saznali šta je zdravije!
Vrednosti (na 100 g):
Proteini
Kinoa: 4.4 g
Heljda: 3.4 g
Kalcijum:
Kinoa: 17 mg
Heljda: 7 mg
Gvožđe
Kinoa: 1.5 mg
Heljda: 0.8 mg
Magnezijum:
Kinoa: 64 mg
Heljda: 51mg
Fosfor
Kinoa: 152 mg
Heljda: 70 mg
Kalijum
Kinoa: 172 mg
Heljda: 88 mg
Cink
Kinoa: 0.2 mg
Heljda: 0.6 mg
Mangan
Kinoa: 0.6 mg
Heljda: 0.4 mg
Selen
Kinoa: 2.8 mcg
Heljda: 2.2 mcg
Vitamin A
Kinoa: 5 IU
Heljda: 0 IU
Niacin:
Kinoa: 0.4 mg
Heljda: 0.9 mg
Hrana sadži hranljive materije neophodne za zdravlje, ali može uključivati i hemikalije koje povećavaju rizik od brojnih bolesti. Njih izazivaju: pesticidi, herbicidi, đubriva, konzervansi, veštačke boje i arome, kao i industrijski proizvedene masti i zaslađivači. Vrlo često se neke od ovih supstanci ni ne pojave na nalepnicama za prehrambene proizvode.
Voće i povrće koje sadrže ostatke pesticida mogu biti opasni po zdravlje ljudi svih uzrasta. Proizvođači koriste konzervanse poput nitrita i sulfida kako bi prepađenoj hrani produžili rok trajanja. Važno je znati da naše telo pretvara nitrite u kancerogene materije pod nazivom nitrozamini. Sulfiti se koriste radi očuvanja sušenog voća, vina i može povećati rizik od napada astme. Veštačke boje takođe povećavaju rizik od brojnih bolesti, a industrijski proizvedene masti utiču na gojaznost i povećavaju rizik od dijabetesa.
