-
Danas međunarodni dan crne čokolade!
Crna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje! Jedan je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da crna čokolada može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Bogata je magnezijumom, bakrom, gvožđem i manganom. Kofein i teobromin u crnoj čokoladi stimulišu rad centralnog nervnog sistema i regulišu pospanost i zamor. Opušta određene glatke mišiće, kao što su oni u grlu i plućima, pomažući iskašljavanje.
994 -
Ulje avokada za zdravlje kože
Antioksidanti i anti-upalni agensi u ulju avokada pomažu vašoj koži da ostane glatka, jaka i elastična. Ulje avokada možete koristiti za:
ublažavanje svraba
hidrataciju suve kože
zaštitu od UV zračenja
ujede insekataMožete ga upotrebljavati na različite načine. Mazati ga direktno na kožu ili lice u vidu maske, ili ga dodati u svoj losion za tuširanje. Takođe ga možete koristiti svakog dana ili nekoliko puta mesečno bez ikakvih opasnosti od štetnih posledica.
1127 -
Pitagora - otac vegetarijanizma?
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
2602 -
Kuvanje u službi zdravlja i vitkosti
Kako da skuvamo ukusno jelo i da uživamo u njemu bez osećaja nadutosti i težine? Večiti problem, jer kako bez maslaca, brašna, soli...? Potražili smo neke savete u knjigama.
U knjizi “Kako smršati i ostati vitak”, Veronika Skavinska, nutricionista, daje odlične savete o ishrani i pripremi hrane, pa ako se pitate kako da smršam, ovaj tekst vam može biti od koristi!
Kako spremiti ukusno jelo?
Prvo i najvažnije je da namirnice budu sveže jer su tada i najhranljivije! Čuvajte sve namirnice sveže u tamnom prostoru, po mogućnosti ne u frižideru; ne kupujte puno unapred i pripremajte ih neposredno pre upotrebe. Zvuči jednostavno, ali danas je, uz užurban životni ritam skoro nemoguće ostvariti.
Znamo i da treba paziti da ne uništimo vitamine i minerale u voću i povrću i da njih nije dobro dugo namakati, nego ih prati dugo pod mlazom vode. Koliko je moguće, treba ih jesti cele, ne seći ih, posebno salatu, koju je bolje iscepkati nego seći nožem. Najbolji način pripremanja povrća je kuvanje na pari radi čuvanja vitamina i minerala. Kuvajte ga što je moguće laganije kako bi ostalo čvrsto i sačuvalo boju i prirodni izgled. Takođe, ne ljuštiti krompir, šargarepu, tikvice, krastavce i ostalo povrće s mekom korom, nego ih četkajte pod vodom. Izbegavajte kuvanje voća.
Povrće se može peći na žaru (paradajz, paprike, patlidžan, tikvice), pržiti bez ulja (luk, komorač, celer, paprika, patlidžan) ili peći u rerni (paradajz, krompir, praziluk).
Na koje sve načine možemo pripremiti jelo?
Roštilj: najukusnija hrana se sprema ako je vatra od prirodnih materijala kao što su drva i trava (čokot, šišarke, grančice itd.). Danas, naravno, postoje i električni i plinski roštilji i moderne ploče za tu svrhu. Sve se može pripremati na roštilju: meso, riba, povrće (paradajz, paprike, tikvice su vrlo ukusni). Nije potrebno prethodno nauljiti namirnice. Meso već sadrži dovoljno masnoće. Da riba ne bi prianjala, možete je navlažiti na aluminijskoj foliji da se lakše okreće.
Vreme pripremanja možete prilagoditi vlastitom ukusu i debljini namirnica koje se peku.
Rerna je takođe odličan način da spremite zdravo i ukusno jelo, testa, meso, povrće, sve možete spremiti u rerni. Ako spremate pile, obavezno ga prelijete limunovim sokom dok se peče, ono će pustiti mast koju možete pokupiti kašikom ili upijajućim papirom.
Za kuvanje na pari je potrebna specijalna posuda sa dve etaže. Voda se stavlja na dno, a hrana u gornji deo. Takav način kuvanja je vrlo zdrav, a namirnice zadržavaju svoj ukus koji se kod običnog kuvanja gubi, kao i vitamini. Na pari se mogu kuvati ne samo riba i povrće, nego i meso. Pri tome se masnoća sa mesa ili ribe cedi na dno. Budući da se mirisi ne mešaju u pari, možete kuvati više vrsta namirnica zajedno, na više etaža, tako da se ne dodiruju.
Obično kuvanje takode uklanja masnoću. Da bi se sačuvao ukus, riba i meso se moraju kuvati u malo vode koja ih jedva prekriva. Radi lepšeg izgleda možete koristiti začinsko bilje za ukrašavanje.
Prženje na tiganju bez masnoće. Ako pržite meso ili pile, treba ga staviti na suv tiganj, a kada dobije smeđu boju, pustiće mast i tada se dodaje luk. Povrće se prži uz dodavanje vode ili limunovog soka da se izbegne zagorevanje.
Prženje na ulju treba izbaciti iz zdrave ishrane. Osim što je hiperkalorična, pržena hrana je teško svarljiva jer otežava lučenje želudačnih sokova zbog kore koja se stvara prženjem u ulju. Jaja na oko, omlet i slično možete pržiti s malo vode ili u teflon tiganju.
Par saveta o načinu kuvanja
Posuđe od teflona, za koje hrana ne prijanja, od neprocenjive je vrednosti jer ne zahteva masnoću. Meso ionako sadrži dovoljno masnoće što sprečava zagorevanje. Kako se kuvanjem smanjuju belančevine, što otežava i usporava rad želudačanih enzima, meso, riba, rakovi i jaja lakše se asimiliraju ako se kraće pripremaju, bilo na žaru, na pari, kuvano, pečeno u tepsiji ili u rerni. Jaja se mogu pripremati u ljusci, kao kajgana ili na oko u tiganju od teflona, pri čemu se mast može zameniti kašikom vode, što će sprečiti prijanjanje i zagorevanje.
Žitarice moraju biti dobro kuvane da bi vlaknasti omotač omekšao jer se inače teško probavlja. To je jedan od razloga što su zob, sirovo žito, sušeno voće i med jedna od najteže svarljivih jela, posebno ako su loše sažvakana.
Namirnice koje bi uvek trebali imati u kući
Neke namirnice su osnova zdrave ishrane. Sledeće namirnice trebalo bi čuvati u ormaru: nemasno mleko u prahu, suncokretovo ili maslinovo ulje, jabukovo sirće, brašno od mekinja, senf, kornišoni, želatin, rogač u prahu, marmelada bez šećera ili ona za dijabetičare, veštački zasladivači, mineralna voda, biljni čajevi; svi začini: biber, paprika, koriandar, vanila, kari; začinska bilja: bosiljak, metvica, majčina dusica, lovor, komorač, anis, kopar, sušeni luk, beli luk, ekstrakt narandže, vanile, badema, kokosovog oraha, limuna.
Uzimati sveže: jaja, belu ribu (list, iver, vahnja, manić, sveži bakalar, lovrata, mulj, račiči, jastog, škampi, krab, školjke), masne ribe (najmasnija su: runa, losos, skuša, sardine, jegulja, raža, hariga), atim piletinu, sveže povrće (kelj, karfiol, pečurke, salatu, paradajz), voće.
Ne mršavi se u jednom danu, dijeta nije kazna
Izbegavajte da jedete posle 23h sati uveče, ako izlazite kasno, pojedite nešto kod kuće, a u restoranu naručite laka jela. Izbegavajte preskakanje obroka, osim ako zaista niste gladni jer ćete kasnije sigurno pojesti prvo što vam dode pod ruku, sendvič, keks, čokoladu.
Bolje je s vremena na vreme postiti celi dan.
Jedite uvek u isto vreme da biste navikli organizam da oseti glad samo u vreme obroka.
Ako želite utoliti glad, koristite prirodna sredstva. Najbolje među njima je voda. Svaki put kad osetite prazan želudac, napunite ga mineralnom vodom (koja sadrži natrijum), pijte biljne čajeve i pijte uz obrok (jer ćete brže osetiti sitost). Apetit se takođe može zatvoriti sirovim povrćem: stručak celera, šargarepa, pa jabuka (ali ne previše voća, jer sadrži šećer).
Jedite sa užitkom. Gojazni ste jer ste gurman i nijedna dijeta na svetu neće uništiti vašu sklonost ka užicima za stolom. Pripremajte jela koja će goditi oku koliko i nepcu, ukrasite i lepo postavite sto. Servirajte sebi male porcije, nikad ne uzimajte dvostruku porciju istog jela i nastojte uvek ostaviti malo na tanjiru. Naučite razlikovati glad i apetit, fizičku potrebu i gurmanstvo.
Naučite da pečete hleb, sa integralnim brašnom i mekinjama. Veliki je užitak mesiti testo i osetiti miris tek pečenog hleba. Izbacite so i šećer jer ih prirodne namirnice sadrže dovoljno.
Pazite na ishranu vaše dece. Hranite ih zdravo od najranijeg doba tako da steknu dobre navike za ceo život. Osoba se formira u mladosti. Naučite, dakle, decu da vole ono što će im koristiti. Koliko je god to moguće, jedite ribu umesto mesa; manje je masna, sadrži manje toksina i više mineralnih soli i lakše se vari.
Jedite što više sirovu i svežu hranu ugodnog izgleda mirisa. Ne uzimajte hranu koja se počela kvariti, užegli maslac, plesniv hleb, ustajalo meso, ribu jakog mirisa, potamnelo voće i povrće, jer sadrži toksine.Najbolje je uzimati sezonsko voće i povrće.
Svakodnevno jedite sirovu hranu da biste dobili dnevnu dozu vitamina C. Jedite koru voća i povrća jer su u njoj vitamini. Koristite ulja čiji vitamini nisu uništeni procesima ekstrakcije
Izbacite prerađene namirnice i zamenite ih integralnim. Izbegavajte preslanu hranu, konzerviranu kao i suhomesnate proizvode. Izbacite alkohol, koliko zbog zdravlja, toliko i zbog linije. Nemoguće je smršati ako se redovno uzima alkohol, čak i kad se jede malo. Ako s vremena na vreme želite popiti čašu nekog pića, napunite je do pola i neka vam traje tokom čitavog obeda. Aperitiv zamenite sokom od povrća (celer, mrkva, radić, krastavac) sa umakom od jogurta i nemasnog sira. Maksimalno smanjite uzimanje kafe i čaja. Pokušajte se osloboditi navike da ih uzimate za doručak.
Prestanite pušiti!
S vremena na vreme postite ili probajte neku dijetu voćem ili voćnim sokom da biste pročistili probavni sistem i kožu.
Ne mršavi se u jednom danu. Ne popuštajte iskušenju da jedete slatkiše. Jedna kockicu čokolade ili jedan keks mogu proći, ali ne čitava tabla ili kutija Ne varajte se, budite pošteni prema sebi.
Dijeta nije kazna. Dijeta treba da bude redukcija, učenje osnovnih pravila dijetetike. Ne sledite doslovno, nego ih pokušajte razumeti i prilagoditi sebi.
Recepti za mršavljenje:
Salata od maslačka sa sirom
- 300 g maslačka 100 g niskokaloričnog svežeg sira
- 50 g belog sira ili gorogonzole
- senf
Mešati listove maslačka s izmrvljenim plavim sirom. Začiniti sa svežim belim sirom i senfom.
Salata od patlidžana
- 3 patlidžana
- 300 g svežeg niskokaloričnog sira
- 1 jogurt
- senf
Zapeći cele patlidžane s koricom, uz prevrtanje od pola sata. Oguliti koru. Izmiksati oguljene patlidžane sa sirom, jogurtom i senfom da bi se dobila gusta krema. Služi se hladno uz meso, uz celer ili hleb od soje.
Salata od paradajza i prženih paprika
- 4 paradajza
- 4 paprike
- bosiljak
Iseći paradajz i paprike. Malo posoliti. Začiniti sa lišćem bosiljka.
Salata od kupusa, šargarepe i piletine
Narendati glavicu kupusa i šargarepu, izmešati s kuvanim, izrezanim belim mesom (bez kosti i kože), začinjenim s umakom od svežeg sira i senfom ili s umakom od tofua.
Salata od crvenog voća
- 200g jagoda
- 200g malina
- 200g ribizla
- 1 pomorandža
Voće očistiti i dobro oprati. Staviti u zdelu sa sokom i posuti narendanom korom od pomorandže.
1140 -
Jabukovo sirće - trend koji ne prolazi
Trendovi, bilo kada se radi o hrani ili o modi, obično imaju kratak životni vek. Međutim, postoji jedan koji već decenijama ne prolazi. Jabukovo sirće kao sredstvo za mršavljenje.
Tajna dugovečnosti ove priče je nauka - postoje studije koje su potvrdile da jabukovo sirće utiče na apetit. Švedska studija od pre desetak godina pokazala je kako se ljudi osećaju sitim i po nekoliko sati nakon što pojedu hleb uz dodatak 2 kašike jabukovog sirćeta, dok to nije slučaj sa običnim hlebom. Studija je, međutim, bila sprovedena na svega 12 ljudi, pa nije u potpunosti pouzdana.
Druga studija, objavljena 2010, bavila se dvema grupama, jedna je dobijala piće sa sirćetom, druga bez njega (ni jedni ni drugi nisu znali šta piju). Grupa koja je pila piće sa sirćetom imala je do 20% manji nivo šećera u krvi u poređenju sa drugom grupom.
Spekulisano je da sirće nekako usporava pražnjenje stomaka nakon obroka, ili da reaguje sa enzimima u stomaku.
Imajte na umu, međutim, da u mršavljenju učestvuje mnogo faktora i da čak i ako vas jabukovo sirće duže drži sitim, nije ni izbliza toliko hranljivo koliko su to salate i povrće sa kojima se to sirće jede.2481
