Većina jela koja čini tanzanijsku kuhinju, tipična je za celo područje istočne Afrike. Meso se obično služi samo u posebnim prilikama, a posebno govedina. Ovce i koze se odgajaju isključivo zbog mleka. U ishrani, najzastupljeniji je skrob. Pirinač i riba kuvani u kokosu su najpoželjnije jelo. Uvođenje začina zahvaljujući Arapima je očigledno, posebno cimet, kari, paprika i karanfilić. Banane su obavezane u dnevnoj ishrani. Čaj je najčešće konzumiran napitak i obično se pije tokom celog dana. Uz čaj se jede i slatki prženi hleb. Ulični prodavci obično nude svežu crnu kafu u malim porcelanskim šoljama, kao i sveže sokove od ananasa, pomorandže ili šećerne trske. Omiljeni dezert su duboko pržene krofne.
Grašak spada u mahunarke i prepoznatljiv je po visokom sadržaju proteina, šećera i vitamina. U drevna vremena gajili su ga Vavilonci, Egipćani, Rimljani i Grci. U Evropu su ga preneli stari azijski narodi. Idealan je za one koji su pod stresom jer jača imunitet i obnavlja vitalnu energiju. Između ostalog, reguliše i probavu, jača kosti i srce...
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 81 kcal
Ugljeni hidrati: 14,45 g
Proteini: 5,42 g
Masti: 0,40 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 5,1 g
Niacin: 2,09 mg
Vitamin A: 765 IU
Vitamin C: 40 mg
Vitamin E: 0,13 mg
Vitamin K: 24, 8 µg
Natrijum: 5 mg
Kalijum: 244 mg
Kalcijum: 25 mg
Gvožđe: 1,47 mg
Magnezijum: 33 mg
Mangan: 0,41 mg
Cink: 1,24 mg
Vijetnamska ishrana u velikoj meri oslanja se na pirinač, sveže voće i povrće, začinsko bilje i plodove mora. Iako pod uticajem kineske kuhinje, ipak obuhvata više sirovog povrća i lekovitog bilja. Kao bivša kolonija Francuske, oslanja se i na neke tradicionalne evropske namirnice.
Ako postoji nacionalno jelo Vijetnama, to je definitivno goveđa supa sa pilećim kostima, lukom i đumbirom. Komponente variraju u zavisnosti od dostupnih sastojaka ali uvek sadrži pirinač. Obično se služi uz bosiljak.
Vijetnamska ishrana podrazumeva dugo pirinčano zrno i rezance kao istaknute sastojke. Povrće koje je obavezno u kuhinji je: spanać, brokoli, sveži krastavci, klice pasulja, pečurke... Od voća: ananas, banane, kokos, mango, liči. Nana i bosiljak su obavezni dodaci mnogim jelima.
Najčešće se služi dinstana riba u slatko kiselom sosu. Samim tim, vijetnamska kuhinja ističe harmoniju slatkog, kiselog, gorkog i slanog. Skoro svako jelo sadrži beli luk, a vrlo često i ljutu papriku.
Pola šolje (oko 10 grama) sirove rukole sadrži:
2,5 grama kalorija
0,4 grama ugljenih hidrata
0,3 grama proteina
0,1 grama masti
0,2 grama vlakana
10,9 mikrograma vitamina K
1,5 miligrama vitamina C
9,7 mikrograma folata
16 miligrama kalcijuma
Sadrži i nešto gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma i holina.
Avokado – Sadrži 20 osnovnih hranljivih sastojaka, uključujući kalijum, vitamin E, vitamin B i folate. Prema istraživanju časopisa “Nutrition”, jedan avokado vas može držati sitim tokom čitavog dana. Reguliše šećer u krvi zbog čega povoljno utiče na raspoloženje u stresnom periodu.
Crna čokolada – Nedostatak magnezijuma je povezan sa anksioznošću, zbog čega jedna tabla crne čokolade može nadomestiti unos cinka i magnezijuma i tako učiniti da se osećate bolje.
Spanać – Bogat je folatom koji pomaže vašem telu da proizvede serotonin i dopamin i tako reguliše vaše raspoloženje.
