-
Jim Coleman
Džim Kolman je izuzetno uspešan kuvar i vrste biznismena koji mudro barata svojim kulinarskim veštinama. Već 1993. godine proglašen je kraljem svih medija: štampe, radija i televizije. Ukoliko nije u kuhinji, Kolman je pred mikrofonom. Vodio je brojne emisije, a u nekima od njih je uživo u programu razgovarao sa svetski poznatim kuvarima. Objavio je dva kuvara koji su bili neka vrsta pratnje televizijskim emisijama koje je tada vodio. Diplomirao je na Kulinarskom institutu u Americi. Rođen je i odrastao je u Dalasu (Teksas), ali ga je karijera vodila širom sveta - od plaža Kalifornije do Kine. Trenutno živi i radi u Njujorku.
3930 -
Evo šta bi trebalo da jedete nakon konzumiranja antibiotika
Nakon uzimanja antibiotika, važno je obnoviti “dobre bakterije” u crevima. Ukoliko se odlučite da to radite prirodnim putem – ishranom, postoje mnogo namirnica koje vam mogu pomoći u obnavljanju crevne flore.
Jogurt – Verovatno najpoznatija probiotička hrana, a svakako je jedna od najboljih izbora nakon uzimanja antibiotika.
Kiseli kupus – Sirovi kiseli kupus može da sadrži više od 13 različitih vrsta probiotičkih bakterija. Međutim, ovo ne važi za sve sorte. Svaka sadrži različite proporcije različitih sojeva bakterija pogodnih za pravilno funkcionisanje creva.
Beli luk – Odličan izvor prebiotika. U pitanju su nesvarljivi ugljeni hidrati koji pomažu probiotičkim bakterijama da rastu i množe se u probavnom sistemu.
Bademi - Grupa naučnika je otkrila da fino mleveni bademi značajno povećavaju nivoe određenih korisnih bakterija u crevima. Hemikalije prisutne u koži badema poboljšavaju sposobnost belih krvnih zrnaca da detektuju viruse i da poboljšaju sposobnost organizma da spreči razmnožavanje virusa.
1271 -
Šta vam se može dogoditi ukoliko gladni odete na spavanje?
Čak i ukoliko konačno zaspite, bolovi u stomaku zbog gladi drže mozak "mentalno budnim". Ukoliko učestalo ne večerate pred odlazak na spavanje, oslabićete imuni sistem i poremetiti metabolizam. Ukoliko čekate da veoma ogladnite do svog prvog obroka, nivo šećera u krvi može pasti toliko nisko da će vam apetit biti iznenađujuće povećan. Telo koristi energiju 24 sata dnevno, pri čemu sagoreva kalorije sve vreme. Ako ipak odete u krevet gladni, nedostatak energije će biti izražen narednog dana. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da osećaj gladi utiče i na serotonin. Odnosno, ukoliko ste dugo gladni, znajte odakle potiče vaša razdražljivost. Istraživanja takođe pokazuju da ukoliko jedete kasno noću imate veće šanse da se ugojite. Budući da tokom spavanja trošite manje energije, telo pretvara dodatne kalorije u masti dok spavate.
1852 -
Navike zbog kojih se gojite
Većina ljudi pokušava da oslabi, ali često je u tome neuspešna. Razlog tome mogu biti navike kojih najčešće nismo ni svesni. U nastavku slede neke od radnji kojima podrivamo sopstvene napore u gubljenju kilograma.
- Korišćenje velikih tanjira - veličina tanjira je bitna, jer smo naviknuti da pojedemo sve iz tanjira, tako da je bolje koristiti manji tanjir, jer će vam i stomak i mozak signalizirati da ste dovoljno jeli. Kupovina bez spiska - spontana kupovina najčešće rezultira većom količinom grickalica. Osim toga, planiranje obroka je pola bitke kad želite da oslabite, a pravljenje spiska potrebnih namirnica je veliki deo tog plana.
- Neusredsređenost tokom obroka - ako uz jelo gledate tv, koristite kompjuter ili mobilni, verovatnije je da ćete jesti mehanički, da ćete pojesti više, a da nećete u tome preterano uživati. Umesto toga, ugasite tv, ostavite telefon i usredsredite se na obrok.
- Gledanje fotografija ukusne hrane - ako stalno gledate slike od kojih vam ide voda na usta, velika je verovatnoća da ćete posegnuti za hranom i onda kad niste gladni.
- Noćno grickanje - ovo je jedna od najgorih navika, jer ono što pojedete nećete potrošiti, već ćete punog stomaka otići pravo u krevet. Osim toga, otežaćete sebi san, jer će se vaš organizam mučiti da svari tu hranu, umesto da se i sam odmara.
- Izbacivanje ugljenih hidrata - iako ugljene hidrate bije loš glas, našem telu oni trebaju, jer su glavni izvor energije. Problem je kad nemamo meru u konzumaciji ugljenih hidrata, a rešenje je birati dobre ugljene hidrate, poput integralnih žitarica, voća i povrća.
- Emocionalno prejedanje - mnogi ljudi pate od ovog problema. Možda jedu jer im je dosadno, ili su pod stresom, ili tužni. Hrana nije rešenje, ali služi u velikoj meri kao uteha, jer utiče na lučenje hormona.
- Nedovoljno sna - manjak sna je možda baš ono što vas sprečava da oslabite, ili vas čak tera da dobijate kilograme. Nedovoljno sna remeti hormonski balans, kao i apetit, tako da ćete žudeti za namirnicama koje će vas brzo zasititi, a to su obično slatkiši.
1741 -
Zašto jesti džekfrut?
Džekfrut je vrsta tropskog voća poznata po svom jedinstvenom obliku i veličini. Drvo džekfruta može da naraste i do 30 metara, a plod može biti težak i do 36 kg. Veruje se da je autohtona biljka i danas se kultiviše u tropskim oblastima. Kada nije sasvim zreo, tekstura džekfruta podseća na meso zbog čega ga neki kuvari koriste kao njegovu zamenu. Bogat je dijetetskim vlaknima, što ga čini dobrim laksativom. Vlakna štite mukoznu membranu debelog creva i uklanjaju hemikalije. Džekfrut sadrži i značajne količine vitamina A, kao i beta karoten, lutein, ksantin itd. Zajedno, ova jedinjenja igraju vitalnu ulogu kada je reč o čulu vida. Jedan je od retkih plodova bogatih grupom vitamina B-kompleksa. Izvor je kalijuma, magnezijuma, mangana i gvožđa.
4209
