Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Zašto je lubenica zdrava za krvni pritisak?

Lubnica sadrži brojne hranljive sastojke, uključujući vitamine C i A, antioksidans likopen i citrulin aminokiselinu. Dobar je izvor kalijuma, vitamina B-6 i vlakana. Tokom letnje sezone, može biti pravo osveženje jer sadrži 92 odsto vode i 8 odsto šećera.

Brojne studije bavile su se proučavanjem uticaja aminokiselina citrulin i arganin na krvni pritisak. Studija jednog američkog časopisa ukazuje na to da lubenica može biti efikasno oružje protiv hipertenzije. Osim toga, lubenica poboljšava funkciju arterija. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdio dugoročni uticaj svih nutrijenata na zdravlje.

689

Zašto je dobro jesti pahuljice za doručak?

Pahuljice su omiljeni doručak u celom svetu. Kombinovanje pahuljica sa voćem, jogurtom, pa čak i sladoledom za mnoge je prava poslastica. I pored toga, postoji niz zdravstvenih prednosti koje vam pružaju pahuljice, a da niste ni znali! Vitamini i minerali u pahuljicama korisni su za poboljšanje funkcije mozga. Može vam instant pružiti sve potrebne hranljive sastojke poput proteina, vlakana, vitamina B, vitamina D, gvožđa i kalcijuma. Dokazano je da smanjuju nivo lošeg holesterola i da utiču na poboljšano varenje.

659

9 saveta za ishranu ukoliko ste vegan

1. Učinite povrće zvezdama vašeg obroka – Glavni obrok ne mora biti usredsređen na meso. Vege obroci su uvek pobednički izbor jer su puni vitamina A i K, sadrže mnoštvo kalijuma i imaju visoku količinu vlakana.

2. Jedite raznovrsnu hranu – Da biste bili sigurni da unosite sve hranljive sastojke koji su vam potrebni, važno je da imate izbalansirane obroke koji uključuju raznovrsnost namirnica. Na primer, proteine i vlakna dobićete iz pasulja, zeleno povrće je odličan izvor vitamina A, C i K...

3. Fokusirajte se na cela zrna kao što su braon pirinač i kinoa koji će vam obezbediti gvožđe i vitamine B kompleksa.

4. Biljnim proteinima do zdravlja! Veganski izvori proteina uključuju tofu, sočiva, pasulj, bademi, suncokret, bundeva... Neophodno je da unesete 46 grama proteina dnevno ukoliko ste žena, a 56 grama ukoliko ste muškarac.

5. Ne predpostavljajte da su veganski proizvodi zdraviji – Prerađena veganska hrana ponekad sadrži palmino ili kokosovo ulje koji mogu biti na bazi „loših“ masti.

6. Fokusirajte se na Omega-3 – Čak i kada jedete raznovrsno, teško ćete doći do nekih hranljivih sastojaka. Omega 3 masne kiseline važne su za zdravlje očiju, mozga i srca. Dostupne su u biljkama poput semenki lana, u orasima i soji.

7. Ne zaboravite na vitamin D – Većina ljudi unosi vitamin D putem ribe ili mlečnih proizvoda. Ne zaboravite da je on prisutan i u sojinom ili bademovom mleku, kao i soku od pomorandže. Neke gljive koje su izložene suncu su takođe dobri izvori.

8. Obratite pažnju na gvožđe – Ovaj mineral možete uneti putem pasulja, mahunarki i zelenog povrća. Da biste maksimalno iskoristili gvožđe koje unosite putem biljaka, jedite namirnice koje su ujedno bogate i vitaminom C što povećava apsorpciju minerala.

9. Imajte u vidu važnost vitamina B12 – Pomaže u transformaciji hrane u energiju, a nalazi se uglavnom u hrani životinjskog porekla. Ovaj vitamin naći ćete u pojedinim žitaricama, a ukoliko se odlučite za uzimanje dodataka obavezno porazgovarajte sa lekarom.

481

4 recepta za doručak bogat proteinom

1. U poređenju sa tipičnim sendvičima, ova verzija ima skoro 40 odsto više proteina i 50 odsto više zasićenih masti. Za pripremu, skuvajte jaje i na tost hleb nanesite pola šolje niskomasnog sira, a na vrh dodajte pripremljeno jaje. Kalorije: 303, protein: 35 g

2. Čia semenke sadrže mnoštvo omega-3 masnih kiselina i vlakana. Za ovaj jednostavan recept ukombinujte ¾ šolje niskomasnog grčkog jogurta i dve kašičice čia semenki. Kalorije: 226, protein: 22 g

3. Kombinovanjem ¾ šolje žitarica sa ¾ šolje neutralnog grčkog jogurta i 10 badema dobićete obrok od 303 kalorije i 24 g proteina.

4. Iseckajte tri kivija i pomešajte sa šoljom grčkog jogurta, a na vrh dodajte kašičicu čia semenki i rezultat je obrok od 276 kalorija i 25 g proteina.

380

Zašto je važan crveni luk?

Crveni luk je od davnina poznat i priznat prirodni antibiotik i antipiretik.

Ukoliko dnevno žvaćete crveni luk 3-8 minuta, vaša pljuvačka može biti gotovo sterilna.

Utiče na rad respiratornih organa, može umiriti kašalj i pomoći kod prehlada, gripa i bronhitisa.

Poboljšava apetit, ubrzava i reguliše varenje i uklanja tegobe poput zatvora i nadutosti.

Crveni luk ubrzava izbacivanje otrova iz organizma, pomaže u lečenju reumatotiodnog artritisa.

Poznat je kao efikasan čistač krvi, "ubica" bakterija i bacila i važan za zdravlje štitne žlezde.

Crveni luk sadrži alicin, organsko jedinjenje sumpora odgovorno za njegov miris i ukus. Osim toga on pruža zaštitu od upala, alergija, bakterija i tromboze. Omogućava pravilan rad srca i sprečava simptome dijabetesa.

807