• Grčka tradicionalna kuhinja - giros omiljen i kod domaćina a i kod turista

    Grčka tradicionalna kuhinja - giros omiljen i kod domaćina a i kod turista

    Grčka narodna kuhinja deli dosta toga sa kuhinjama ostalih mediteranskih zemalja, ali je takođe znatan turski uticaj i uticaj Bliskog istoka.

    Većina jela se zasniva na sastojcima kao što su masline, sir, vino, sok od limuna, razno povrće (specifično patlidžan i tikvica), jogurt, sir i ostali mlečni proizvodi.

    Kontakt sa bliskoistočnom kuhinjom je došao preko Persijanaca još u starom veku. Može se zaključiti i sličnost sa italijanskom kuhinjom zbog rimskog uticaja - većina soseva koje Grci danas prave su potekli sa Apeninskog poluostrva. Arapi su doneli mnoge začine kao što su cimet, karanfilić i kim.

    Sa ozbirom na to da je Grčka okružena sa tri mora, riba i morski plodovi igraju dosta bitniju ulogu u kuhinji nego ostalo meso. Sveže povrće i voće se takođe koristi u dosta jela, koja su u primorskim oblastima i na ostrvima uglavnom lagana. Jedino se u velikim gradovima u unutrašnjosti zemlje koriste i meso i mlečni proizvodi. Grci jedu i testenine i krompir gotovo svaki dan, a od ulja najviše koriste maslinovo, dok im je omiljeni tzatziki sos od pavlake i krastavčića, mirođije i belog luka.

    Neka od najpoznatiji grčkih jela su musaka (sa patlidžanima), avgolemono (supa od jaja i limuna) , dolmades, razne pite, baklava i naravno nezaobilazni giros koji je sve popularniji i u našim krajevima, a kažu da nisi bio u Grčkoj ako makar jednom nisi probao ovo jelo od mesa, pomfrita i raznih mediteranskih soseva i začina. Nacionalno piće je kafa, u čemu se vidi turski uticaj. Od alkoholnih pića najpoznatije je uzo.

    Doručak u Grčkoj je uglavnom laganiji i uključuje sir i sveže voće. U ruralnim oblastima je ručak glavni obrok, ali u gradovima je to uglavnom večera. Za dezert se uglavnom jedu suve smokve, šljive... Tokom popodneva Grci često jedu mezethes - hleb, sveže povrće, sir, masline i umake kao što je tzatziki. Grci su čuveni po svom gostoprimstvu.

     772
  • Doručak i greške koje pravimo

    Doručak i greške koje pravimo

    Doručak je najvažniji obrok dana. Bez njega, telo ne može pravilno da funkcioniše. Ukoliko provedete i do nekoliko sati bez doručka – stići će vas umor ili loše raspoloženje. Izbegavanje doručka je najveća greška koju mnogi prave. Ova loša navika može dovesti do gastrointestinalnih problema kao što su čirevi, gastritis ili kiselost. Veoma je važno da unosite dovoljnu dozu proteina. Dobar izbor su uvek žitarice i mleko ili tost hleb na bazi pšenice. Uz avokado ili par jaja, unećete dovoljnu količinu proteina. Osećaj gladi javiće se vrlo brzo ukoliko unosite previše šećera jer se brzo digestira. Bitno je uključiti najmanje pet grama vlakana i unos šećera svesti na minimum. Unesite najmanje 300 ili 400 kalorija, složene ugljene hidrate, zdrave masti... Što više odlažete doručak, to je veći problem po vas! Ne zaboravite da vam ovaj obrok može obezbediti energiju za ceo dan!

     609
  • Jednostavna organizaciona rešenja za vašu kuhinju

    Jednostavna organizaciona rešenja za vašu kuhinju

    Ne izbegavajte police u kuhinji! Neka zidni prostor diktira dimenzije. Bilo da su u pitanju pažljivo osmišljene dekor police nakojima ćete odlagati setove za ručavanje ili jednostavne ploče na kojima ćete skladištiti osnovne potrepštine. Razmislite i o adekvatnom osvetljenju jer može imati dvostruku ulogu – estetsku i praktičnu.

    Ugradite šipku ili konstrukciju u vidu nosača teškog posuđa. Na taj način ćete u kuhinjskim elementima imati više prostora za stvari koje češće upotrebljavate.

    Ne gubite iz vida indukcijske ploče za kuvanje koje su sve redovnija pojava u domaćinstvima. Nude mogućnost kreativnog i ekonomičnog prostornog rešenja. Zagrevaju samo dno posude, dok površina ploče ostaje hladna i sigurnija na dodir.

    Ne zanemarite potencijal kuhinjskih plafona koji je gotovo uvek neiskorišćen. Posebno su bitni ukoliko radite u malom kuhinjskom prostoru, zbog čega bi trebalo posebno da obratite pažnju na vrstu osvetljenja. Kreativna rešenja su višestruka!

    Ne izbegavajte duboke fioke koje su često potrebnije i korisnije od plitkih. Površinu dubokih fioka možete podeliti dekorativnim lajsnama i u njima odlagati najrazličitije posuđe ili kuhinjski pribor.

     529
  • Četiri neistinita mita o fitnesu i ishrani

    Četiri neistinita mita o fitnesu i ishrani

    Bilo da ste neke informacije pročitali na popularnom sajtu ili ste ih čuli od prijatelja, budite skeptični. Mnogi od tih mitova su se proširili, iako za njih ne postoje verodostojni dokazi. U ovom tekstu bavićemo se mitovima koji su se ispostavili netačnim.

    • Ulje podmazuje zglobove - ulje možda i "podmazuje" zglobove, ali ne onako kako ste mislili. Postoje studije koje dokazuju da omega-3 masne kiseline, koje se mogu naći u lososu, orahu ili lanenom semenu, mogu ublažiti bolove u zglobovima. Međutim, one ne deluju na same zglobove, već ublažavaju upalne procese i time ublažava bolove.
    • Mišići se mogu pretvoriti u salo - mišićno tkivo je potpuno drugačije od sala po strukturi, tako da se ne mogu transformisati jedno u drugo. Ako prestanete sa vežbanjem i počnete više da jedete, mišićna masa će vam se smanjiti, ali se neće pretvoriti u salo.
    • Neke namirnice imaju negativne kalorije - ako nešto zvuči predobro da bi bilo istinito, verovatno i nije istinito. "Negativne kalorije" super zvuče, ali ne postoje. Taj mit potiče od ideje da se tokom varenja nekih namirnica sagoreva više kalorija nego što su one sadržale. Nažalost, prilikom varenja troši se od 10 do 20% kalorija koje ste uneli, tako da čak i kada biste pojeli štapić celera, koji ima 7 kalorija, i dalje bi vam u telo dospelo nešto više od 5.
    • Sveže voće i povrće je uvek bolje od zamrznutog - zamrznuto povrće i voće ima isto toliko, ako ne i više hranljivih materija kao i sveže. Zamrznute biljke se zamrzavaju u roku od nekoliko sati od branja, čime se sprečava gubitak vitamina i minerala, koji se potom hladnoćom čuva, dok se sveže voće i povrće ne troši odmah uvek i stajanjem gubi ključne hranljive supstance.
     969
  • Pet prirodnih zaslađivača

    Pet prirodnih zaslađivača

    Da li ste se ikada pitali postoji li zdrav zaslađivač? Zapravo... Ne baš. Zdraviji da, zdrav ne.
    Šećer, bio prirodni ili rafinisani, ipak doprinosi ukupnom nivou šećera u krvi, što je kritično u kontrolisanju zdravlja. Zato je ovaj post o prirodnim zaslađivačima.

    Neki prirodni zaslađivač, poput melase, javorovog sirupa ili meda imaju brojne prednosti u odnosu na rafinisane šećere. Međutim, kada se uporede nutritivne vrednosti iz ovog izvora i iz voća, povrća ili integralnih žitarica, jasno je da šećer nije dobar temelj zdrave ishrane.

    U ovom videu videćete izbor od 5 prirodnih zaslađivača koje možete koristiti svakoga dana.

     1469
Veoma ukusna poslastica koja će vam se sigurno svideti. Probajte, prijatno!
Od preostalih belanaca napravila sam puslice.
Možete duplirati sastojke i testo držati u frižideru i do pet dana, pa po potrebi od njega praviti lepinje, krofne, mekike, piroške...
Predlog za ukusan doručak.
Idealno je u danima posta.
Lagani i osvežavajući, tope se u ustima!
Strana 1 od 1258