Jednostavno posno jelo koje se može servirati ili kao predjelo na slavi ili kao namaz za doručak ili večeru za vreme posta.
-
Najgora hrana za nokte i kosu
Baš kao i koža, kosa i nokti su osetljivi na hranu koju birate. Ne samo da će ishrana uticati na sjaj i lepotu kose i noktiju, već i na njihovu krtost, suvoću, slabljenje i opadanje. Kosa i nokti su odlični indikatori toga na koji način se starate o svom telu.
I kosa i nokti se sastoje od istog proteina, keratina, tako da je logično da ih pogađaju iste stvari. Naravno, ne utiče samo ishrana na kvalitet, već i drugi izbori, poput pušenja, konzumacije alkohola i sl. Ako želite da izbegnete lomljenje noktiju i slabljenje i opadanje kose, evo hrane koju treba smanjiti:
- Riba puna žive - visoka koncentracija žive u organizmu može dovesti do gubitka kose. Ljudi koji jedu ribu, posebno suši, nekoliko puta nedeljno u većem su riziku od gubljenja kose
- Šećer - ova namirnica ne samo da nije dobra za kožu, već je problematična za nokte i kosu, posebno za potonje. Kada telo pumpa insulin kao odgovor na povećanje šećera u krvi, otpušta se androgen, hormon koji uzrokuje smanjenje folikula i kod žena i kod muškaraca
- Previše vitamina A - u ekstremno visokim dozama, vitamin A izaziva opadanje kose
- Premalo gvožđa i cinka - nedostatak ova dva minerala može se videti po noktima, jer su ključni za formiranje keratina. Najlakše se mogu naći u crvenom mesu i morskim plodovima.
2144 -
Voće sa niskim sadržajem šećera
Jagode – bogate vlaknima, a samo osam grama šećera nalazi se u osam srednjih jagoda.
Breskve – jedna breskva srednje veličine sadrži samo oko 13 g šećera.
Kupine – kao I jagode, na sto grama sadrže oko 4 do 5 grama šećera.
Limun I limeta – srednja veličina ovog citrusnog voća sadrži oko 2 grama šećera.
Grejpfrut – pola srednje veličine grejpfruta sadrži oko 11 grama šećera.
2130 -
Kuvanje u službi zdravlja i vitkosti
Kako da skuvamo ukusno jelo i da uživamo u njemu bez osećaja nadutosti i težine? Večiti problem, jer kako bez maslaca, brašna, soli...? Potražili smo neke savete u knjigama.
U knjizi “Kako smršati i ostati vitak”, Veronika Skavinska, nutricionista, daje odlične savete o ishrani i pripremi hrane, pa ako se pitate kako da smršam, ovaj tekst vam može biti od koristi!
Kako spremiti ukusno jelo?
Prvo i najvažnije je da namirnice budu sveže jer su tada i najhranljivije! Čuvajte sve namirnice sveže u tamnom prostoru, po mogućnosti ne u frižideru; ne kupujte puno unapred i pripremajte ih neposredno pre upotrebe. Zvuči jednostavno, ali danas je, uz užurban životni ritam skoro nemoguće ostvariti.
Znamo i da treba paziti da ne uništimo vitamine i minerale u voću i povrću i da njih nije dobro dugo namakati, nego ih prati dugo pod mlazom vode. Koliko je moguće, treba ih jesti cele, ne seći ih, posebno salatu, koju je bolje iscepkati nego seći nožem. Najbolji način pripremanja povrća je kuvanje na pari radi čuvanja vitamina i minerala. Kuvajte ga što je moguće laganije kako bi ostalo čvrsto i sačuvalo boju i prirodni izgled. Takođe, ne ljuštiti krompir, šargarepu, tikvice, krastavce i ostalo povrće s mekom korom, nego ih četkajte pod vodom. Izbegavajte kuvanje voća.
Povrće se može peći na žaru (paradajz, paprike, patlidžan, tikvice), pržiti bez ulja (luk, komorač, celer, paprika, patlidžan) ili peći u rerni (paradajz, krompir, praziluk).
Na koje sve načine možemo pripremiti jelo?
Roštilj: najukusnija hrana se sprema ako je vatra od prirodnih materijala kao što su drva i trava (čokot, šišarke, grančice itd.). Danas, naravno, postoje i električni i plinski roštilji i moderne ploče za tu svrhu. Sve se može pripremati na roštilju: meso, riba, povrće (paradajz, paprike, tikvice su vrlo ukusni). Nije potrebno prethodno nauljiti namirnice. Meso već sadrži dovoljno masnoće. Da riba ne bi prianjala, možete je navlažiti na aluminijskoj foliji da se lakše okreće.
Vreme pripremanja možete prilagoditi vlastitom ukusu i debljini namirnica koje se peku.
Rerna je takođe odličan način da spremite zdravo i ukusno jelo, testa, meso, povrće, sve možete spremiti u rerni. Ako spremate pile, obavezno ga prelijete limunovim sokom dok se peče, ono će pustiti mast koju možete pokupiti kašikom ili upijajućim papirom.
Za kuvanje na pari je potrebna specijalna posuda sa dve etaže. Voda se stavlja na dno, a hrana u gornji deo. Takav način kuvanja je vrlo zdrav, a namirnice zadržavaju svoj ukus koji se kod običnog kuvanja gubi, kao i vitamini. Na pari se mogu kuvati ne samo riba i povrće, nego i meso. Pri tome se masnoća sa mesa ili ribe cedi na dno. Budući da se mirisi ne mešaju u pari, možete kuvati više vrsta namirnica zajedno, na više etaža, tako da se ne dodiruju.
Obično kuvanje takode uklanja masnoću. Da bi se sačuvao ukus, riba i meso se moraju kuvati u malo vode koja ih jedva prekriva. Radi lepšeg izgleda možete koristiti začinsko bilje za ukrašavanje.
Prženje na tiganju bez masnoće. Ako pržite meso ili pile, treba ga staviti na suv tiganj, a kada dobije smeđu boju, pustiće mast i tada se dodaje luk. Povrće se prži uz dodavanje vode ili limunovog soka da se izbegne zagorevanje.
Prženje na ulju treba izbaciti iz zdrave ishrane. Osim što je hiperkalorična, pržena hrana je teško svarljiva jer otežava lučenje želudačnih sokova zbog kore koja se stvara prženjem u ulju. Jaja na oko, omlet i slično možete pržiti s malo vode ili u teflon tiganju.
Par saveta o načinu kuvanja
Posuđe od teflona, za koje hrana ne prijanja, od neprocenjive je vrednosti jer ne zahteva masnoću. Meso ionako sadrži dovoljno masnoće što sprečava zagorevanje. Kako se kuvanjem smanjuju belančevine, što otežava i usporava rad želudačanih enzima, meso, riba, rakovi i jaja lakše se asimiliraju ako se kraće pripremaju, bilo na žaru, na pari, kuvano, pečeno u tepsiji ili u rerni. Jaja se mogu pripremati u ljusci, kao kajgana ili na oko u tiganju od teflona, pri čemu se mast može zameniti kašikom vode, što će sprečiti prijanjanje i zagorevanje.
Žitarice moraju biti dobro kuvane da bi vlaknasti omotač omekšao jer se inače teško probavlja. To je jedan od razloga što su zob, sirovo žito, sušeno voće i med jedna od najteže svarljivih jela, posebno ako su loše sažvakana.
Namirnice koje bi uvek trebali imati u kući
Neke namirnice su osnova zdrave ishrane. Sledeće namirnice trebalo bi čuvati u ormaru: nemasno mleko u prahu, suncokretovo ili maslinovo ulje, jabukovo sirće, brašno od mekinja, senf, kornišoni, želatin, rogač u prahu, marmelada bez šećera ili ona za dijabetičare, veštački zasladivači, mineralna voda, biljni čajevi; svi začini: biber, paprika, koriandar, vanila, kari; začinska bilja: bosiljak, metvica, majčina dusica, lovor, komorač, anis, kopar, sušeni luk, beli luk, ekstrakt narandže, vanile, badema, kokosovog oraha, limuna.
Uzimati sveže: jaja, belu ribu (list, iver, vahnja, manić, sveži bakalar, lovrata, mulj, račiči, jastog, škampi, krab, školjke), masne ribe (najmasnija su: runa, losos, skuša, sardine, jegulja, raža, hariga), atim piletinu, sveže povrće (kelj, karfiol, pečurke, salatu, paradajz), voće.
Ne mršavi se u jednom danu, dijeta nije kazna
Izbegavajte da jedete posle 23h sati uveče, ako izlazite kasno, pojedite nešto kod kuće, a u restoranu naručite laka jela. Izbegavajte preskakanje obroka, osim ako zaista niste gladni jer ćete kasnije sigurno pojesti prvo što vam dode pod ruku, sendvič, keks, čokoladu.
Bolje je s vremena na vreme postiti celi dan.
Jedite uvek u isto vreme da biste navikli organizam da oseti glad samo u vreme obroka.
Ako želite utoliti glad, koristite prirodna sredstva. Najbolje među njima je voda. Svaki put kad osetite prazan želudac, napunite ga mineralnom vodom (koja sadrži natrijum), pijte biljne čajeve i pijte uz obrok (jer ćete brže osetiti sitost). Apetit se takođe može zatvoriti sirovim povrćem: stručak celera, šargarepa, pa jabuka (ali ne previše voća, jer sadrži šećer).
Jedite sa užitkom. Gojazni ste jer ste gurman i nijedna dijeta na svetu neće uništiti vašu sklonost ka užicima za stolom. Pripremajte jela koja će goditi oku koliko i nepcu, ukrasite i lepo postavite sto. Servirajte sebi male porcije, nikad ne uzimajte dvostruku porciju istog jela i nastojte uvek ostaviti malo na tanjiru. Naučite razlikovati glad i apetit, fizičku potrebu i gurmanstvo.
Naučite da pečete hleb, sa integralnim brašnom i mekinjama. Veliki je užitak mesiti testo i osetiti miris tek pečenog hleba. Izbacite so i šećer jer ih prirodne namirnice sadrže dovoljno.
Pazite na ishranu vaše dece. Hranite ih zdravo od najranijeg doba tako da steknu dobre navike za ceo život. Osoba se formira u mladosti. Naučite, dakle, decu da vole ono što će im koristiti. Koliko je god to moguće, jedite ribu umesto mesa; manje je masna, sadrži manje toksina i više mineralnih soli i lakše se vari.
Jedite što više sirovu i svežu hranu ugodnog izgleda mirisa. Ne uzimajte hranu koja se počela kvariti, užegli maslac, plesniv hleb, ustajalo meso, ribu jakog mirisa, potamnelo voće i povrće, jer sadrži toksine.Najbolje je uzimati sezonsko voće i povrće.
Svakodnevno jedite sirovu hranu da biste dobili dnevnu dozu vitamina C. Jedite koru voća i povrća jer su u njoj vitamini. Koristite ulja čiji vitamini nisu uništeni procesima ekstrakcije
Izbacite prerađene namirnice i zamenite ih integralnim. Izbegavajte preslanu hranu, konzerviranu kao i suhomesnate proizvode. Izbacite alkohol, koliko zbog zdravlja, toliko i zbog linije. Nemoguće je smršati ako se redovno uzima alkohol, čak i kad se jede malo. Ako s vremena na vreme želite popiti čašu nekog pića, napunite je do pola i neka vam traje tokom čitavog obeda. Aperitiv zamenite sokom od povrća (celer, mrkva, radić, krastavac) sa umakom od jogurta i nemasnog sira. Maksimalno smanjite uzimanje kafe i čaja. Pokušajte se osloboditi navike da ih uzimate za doručak.
Prestanite pušiti!
S vremena na vreme postite ili probajte neku dijetu voćem ili voćnim sokom da biste pročistili probavni sistem i kožu.
Ne mršavi se u jednom danu. Ne popuštajte iskušenju da jedete slatkiše. Jedna kockicu čokolade ili jedan keks mogu proći, ali ne čitava tabla ili kutija Ne varajte se, budite pošteni prema sebi.
Dijeta nije kazna. Dijeta treba da bude redukcija, učenje osnovnih pravila dijetetike. Ne sledite doslovno, nego ih pokušajte razumeti i prilagoditi sebi.
Recepti za mršavljenje:
Salata od maslačka sa sirom
- 300 g maslačka 100 g niskokaloričnog svežeg sira
- 50 g belog sira ili gorogonzole
- senf
Mešati listove maslačka s izmrvljenim plavim sirom. Začiniti sa svežim belim sirom i senfom.
Salata od patlidžana
- 3 patlidžana
- 300 g svežeg niskokaloričnog sira
- 1 jogurt
- senf
Zapeći cele patlidžane s koricom, uz prevrtanje od pola sata. Oguliti koru. Izmiksati oguljene patlidžane sa sirom, jogurtom i senfom da bi se dobila gusta krema. Služi se hladno uz meso, uz celer ili hleb od soje.
Salata od paradajza i prženih paprika
- 4 paradajza
- 4 paprike
- bosiljak
Iseći paradajz i paprike. Malo posoliti. Začiniti sa lišćem bosiljka.
Salata od kupusa, šargarepe i piletine
Narendati glavicu kupusa i šargarepu, izmešati s kuvanim, izrezanim belim mesom (bez kosti i kože), začinjenim s umakom od svežeg sira i senfom ili s umakom od tofua.
Salata od crvenog voća
- 200g jagoda
- 200g malina
- 200g ribizla
- 1 pomorandža
Voće očistiti i dobro oprati. Staviti u zdelu sa sokom i posuti narendanom korom od pomorandže.
999 -
Lakše do sveže ceđenih citrusa
Recepti često nalažu upotrebu sveže ceđenih agruma, i mada to samo po sebi nije problem, može se desiti da jednostavno ne možete da izvučete mnogo soka iz voća.
To je obično zbog temperature, što je citrus hladniji, ćelijske membrane u unutrašnjosti voća su čvršće i teže za ceđenje. Zato je najjednostavnije rešenje staviti voće u mikrotalasnu na oko 15 sekundi i imaćete mnogo više soka, uz mnogo manje muke.
3665 -
Harry Eastwood
Hari je simpatična i uvek nasmejana britanska kuvarica i spisateljica, poznata po tome što, baš kao i njena koleginica Lorraine Pascale, tvrdi da slatkiši i druge poslastice ne treba nužno da goje.
Zbog toga se fokusirala na kreiranje maštovitih torti i kolača koji imaju malo kalorija, ali ne gube na sočnosti i ukusu. Publika je prvi put imala prilike da je vidi pred TV kamerama 2007. godine kada je počela da vodi emisiju "Kuvanjem do mršavljenja", a pored toga, napisala je i tri uspešna kuvara koja se bave sličnom tematikom: "Crveni somot i čokoladna pretnja", "Salata za sva godišnja doba" i "Mršava francuska kuhinja". Upravo Francusku smatra svojim drugim domom, pa je trenutno autor i voditelj kulinarske emisije "Moj sladak život u Parizu".
Hari je uvidela značaj bezglutenskog režima ishrane, pa sve više osmišljava recepte koji ne sadrže gluten, a u videu ispod teksta možete videti njen neobičan recept za sladoled od breske, koji je prava letnja poslastica, ali ne i pretnja po vitku liniju!
2330
