• Šta su astronauti jeli u svemiru?

    Šta su astronauti jeli u svemiru?

    Picu, pomfrit, burger? Možda ćevape?

    Nažalost, ne. Obedovanje u svemiru je bio pravi izazov za svakog astronauta, i to zbog - gravitacije. Naime, svako parče hrane, pre nego što stigne u digestivni trakt, završiće plutajući po svemirskom brodu. Zbog toga su naučnici morali da osmisle posebne aluminijumske tube (kao paste za zube) u kojima se nalazila mekana hrana, poput pirea ili bebi hrane, a astronauti bi sadržinu te tube direktno istiskali u usta. Tako je, na primer, američki astronaut Džon Glen, 1962. godine tokom jedne svemirske misije iz jedne takve tube jeo pire od jabuka. Zvuči dosta gadno, a ni astronauti nisu baš bili oduševljeni takvom ishranom.

    Vremenom, naučnici su razvili neke "atraktivnije" tehnike pripremanja hrane u svemiru. Hrana bi prvo bila dehidrirana, pa smrznuta. Hrana poput komada mesa u gustom sosu ili nekoliko parčića kuvanog povrća. Neposredno pred jelo, astronauti bi u hranu ubrizgali malo tople vode, sačekali koji minut i brzo pojeli hranu. Takođe, često su grickali i sušeno voće, koje bi neretko iskočilo iz pakovanja i plutalo po stanici, te bi astronauti morali da se bace u pravu jurnjavu za komadićima voća. Koristili su i začine poput soli i bibera, ali u tečnoj formi, jer bi zrnevlja....pa znate već, plutala. Što se tiče pića, čuvalo se u posebnim vrećicama, iz kojih su astronauti pijuckali svoju kafu ili sokić pomoću slamčica. U slične vrećice se i danas pakuju uglavnom dečiji sokovi.

    Kako bi bili sigurni da njihova hrana neće završiti tamo negde u svemiru, astronauti su i svoje konzerve sa hranom, pomoću čičak trake, pričvršćivali za posebne poslužavnike koji su se nalazili u njihovom krilu. Sve ovo zvuči dosta komplikovano, ali verujemo da ne može ni da se uporedi sa svim drugim trudom i treninzima kroz koje jedan prosečni astronaut mora da prođe kako bi uživao u beskrajnom svemiru.

     724
  • Tri namirnice efikasne za upalu uha

    Tri namirnice efikasne za upalu uha

    Beli luk – tretira sve vrste upala i infekcija zahvaljujući svojim analgetskim osobinama. Dva čena je potrebno zagrejati na kokosovom ulju i dobijenu smesu upotrebiti kao kapi.

    So – može sprečiti rast bakterija. Malo soli prvo treba zagrejati, a zatim zaviti u čistu tkaninu I prisloniti na uho.

    Maslinovo ulje – jedan je od najčešće korišćenih lekova za ispuštanje viška voska. Nakon zagrevanja, nekoliko kapi sipati u obolelo uho. Ostavite nekoliko minuta, zatim se nagnite I isčistite ušni kanal.

     1083
  • Jednostavna organizaciona rešenja za vašu kuhinju

    Jednostavna organizaciona rešenja za vašu kuhinju

    Ne izbegavajte police u kuhinji! Neka zidni prostor diktira dimenzije. Bilo da su u pitanju pažljivo osmišljene dekor police nakojima ćete odlagati setove za ručavanje ili jednostavne ploče na kojima ćete skladištiti osnovne potrepštine. Razmislite i o adekvatnom osvetljenju jer može imati dvostruku ulogu – estetsku i praktičnu.

    Ugradite šipku ili konstrukciju u vidu nosača teškog posuđa. Na taj način ćete u kuhinjskim elementima imati više prostora za stvari koje češće upotrebljavate.

    Ne gubite iz vida indukcijske ploče za kuvanje koje su sve redovnija pojava u domaćinstvima. Nude mogućnost kreativnog i ekonomičnog prostornog rešenja. Zagrevaju samo dno posude, dok površina ploče ostaje hladna i sigurnija na dodir.

    Ne zanemarite potencijal kuhinjskih plafona koji je gotovo uvek neiskorišćen. Posebno su bitni ukoliko radite u malom kuhinjskom prostoru, zbog čega bi trebalo posebno da obratite pažnju na vrstu osvetljenja. Kreativna rešenja su višestruka!

    Ne izbegavajte duboke fioke koje su često potrebnije i korisnije od plitkih. Površinu dubokih fioka možete podeliti dekorativnim lajsnama i u njima odlagati najrazličitije posuđe ili kuhinjski pribor.

     980
  • Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Proteini, ugljeni hidrati i masti su telu neophodni u velikim količinama. Telo koristi proteine iz hrane za obnovu i izgradnju tkiva. Pojedine popularne dijete preporučuju protein u različitim količinama, ali je Institut za medicinu ustanovio da je ženama neophodno 46 grama dnevno, a muškarcima 56 grama. Hrana koja sadrži neophodnu količinu proteina takođe može imati i zasićenih masti koje mogu ugroziti zdravlje srca. Zato su neophodne namirnice u svakodnevnoj ishrani: riba, pasulj, mahunasto voće...

    Ugljeni hidrati su "gorivo" za ljudski organizam. Nisu svi sasvim jednaki. Oni koje nalazimo u sokovima, pecivu, slatkišima, belom hlebu, testenini, vare se brzo i za sobom ostavljaju osećaj gladi. Ugljeni hidrati u namirnicama bogatim vlaknima obezbeđuju stabilan protok energije, tako da se osećamo sito kada jedemo pojedinu hranu u manjim količinama. Za to su odgovorne žitarice, povrće, voće, pasulj...

    Masti su važne za proizvodnju hormona i tkiva. Odrasli bi trebalo da unose minimum 20 do 35 grama mononezasićenih i polunezasićenih masti dnevno, tip masti u hrani kao što su riba, masline i maslinovo ulje, avokado i različite vrste semenki.

    Svaki od vitamina igra određenu ulogu u celokupnom zdravlju organizma. Vitamin A jača vid, vitamin C podstiče zarastanje rana i obnovu tkiva, vitamin E pomaže izgradnji crvenih krvnih zrnaca, vitamin D jača kosti, a B odžava pravilno i zdravo funkcionisanje nerava... Neki od njih rade udruženi sa mineralima, vitamin C recimo pomaže apsorbovanju gvožđa. Ishrana ispunjena voćem, povrćem, žitaricama može ispuniti sve potrebe organizma za vitaminima.

    Minerali obavljaju niz funkcija, uključujući regulisanje rada srca, zdravlja kostiju i krvnih ćelija, proizvode neophodne hormone... Važno je održavati njihovu ravnotežu zarad pravilnog funkcionisanja organizma. Telu su neophodni: kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, sumpor, gvožđe, cink, mangan, jod, selen...

    Voda se smatra jednim od makronutrijenata, takođe. Pomaže varenju i apsorpciji hranljivih sastojaka, a i regulisanju telesne temperature i radu srca. Preporučeno je piti od 9 do 12 čaša vode dnevno.

     3169
  • Beli luk

    Beli luk

    Za beli luk (lat.Allinum sativum) svi znamo da je najveći neprijatelj zadaha i poljubaca, vampira i drakula, ali mnogi ne znaju da ovo super povrće iz porodice ljiljana ima u sebi nekoliko stotina zdravih komponenti (vitamina, minerala, aminokiselina) koje su dragocene za ljudski organizam.

    Iako je jedno od najstarijih biljnih kultura na svetu, smatra se da potiče iz srednje Azije, ali gotovo da ne postoji narod koji već hiljadama godina ne koristi beli luk kao osnovnu namirnicu u svakodnevnoj ishrani.

    U nekim krajevima poznat i kao češnjak, beli luk je jedna od retkih biljnih vrsta koje u sebi sadrže sumpor, koji je ljudskom organizmu preko potreban jer smanjuje nivo holesterola i štiti od mnogih maligih bolesti. Beli luk je takođe jedan od najjačih prirodnih antibiotika i uništava mnoge bakterije u organizmu: strafilokoke, ešerihiju koli, kandidu... posebno se preporučuje onima koji imaju problema sa organima za varenje ili koji imaju otežan rad jetre i žuči.

    Beli luk se u kulinarstvu može koristiti na zaista mnoge načine: nezaobilazni je deo italijanskih brusketa (u kombinaciji sa maslinovim uljem, bosiljkom i paradajzom), grčkih salata (npr možete ga zajedno sa krastavcem dodati u jogurt), dok mnogi ne mogu da zamisle gulaš i druga kuvana variva bez prethodno proprženog crnog i belog luka na malo ulja. Beli luk takođe možete konzervisati u ulju ili sirćetu i tako poslužiti uz meso ili pečenu ribu.

     1446
Odličan rolat.
Keksiće možete dekorisati po svom izboru. Srećna Nova godina i Božić!
Medenjake dekorišite sa svojim mališanima i uživajte u novogodišnjoj čaroliji. Srećni praznici!
Ukusan sitni kolač.
Odličan kolač uz popodnevnu kafu ;)
Strana 1 od 1398