Upotreba semenki crnog kima je posebno bila odomaćena u starom Egiptu. Prilikom ispitivanja Tutankamonove grobnice, među ostalim stvarima nađena je i bočica ulja crnog kima, što ukazuje da se verovalo da će mu on biti potreban u zagrobnom životu.
Kim raste u srednjoj Europi, severnom delu Azije i Afrike.
Njegova primena je jednostavna – dodaje se jelima kao začin ili se pravi čaj od semenki kima.
U medicini prvenstveno se koristi kao sredstvo protiv stvaranja gasova i nadimanja, u lečenju različitih crevnih bolesti poput aerofagije i meteorizma, ali i za sprečavanje stvaranja gasova, jačanje želuca kod dispeptičkih tegoba.
Čisti želudac i creva od katara, otklanja parazite, utiče na varenje hrane u želucu, pomaže kod dispepsije i lošeg zadaha iz usta.
Ulje se u medicini koristi i za lečenje bolnih mesta na telu lokalnom primenom.
Dejstvo kima biće najefikasnije ako se svakodnevno konzumira u okviru obroka kao začin ili kao čaj, koji se kod bolesti disajnih organa može mešati s anisom, sa dodatkom meda.
Poseban značaj ima za žene: pospešuje menstruaciju, smiruje grčeve materice, ublažava porođajne bolove i pomaže izlučivanje majčinog mleka u vreme dojenja.
Crni kim takođe podiže nivo energije, pomaže protiv alergija koje se ispoljavaju na koži, ekcema, akni, psorijaze i čireva.
Šta se dešava kada je neki tip hrane toliko štetan po mišljenju nekih vlada, da one odluče da je zabrane? U ovom tekstu saznaćete koje namirnice nisu dozvoljene širom sveta.
1. Kečap - ranije ovog meseca francuska vlada zabranila je korišćenje kečapa u osnovnim školama, zato što "maskira ukus svega što deca jedu" i smatraju ga opasnošću po tradicionalnu francusku kuhinju.
2. Kinder jaja - ova poslastica je ilegalna u Americi, jer sadrži "nejestivi predmet u svojoj unutrašnjosti".
3. Hagis, tradicionalno škotsko jelo, zabranjeno je za uvoz u SAD, jer je upotreba ovčijih pluća zabranjena u ishrani prema njihovim zakonima.
4. Slani, začinjeni trouglići od testa, samosa, zabranjeni su u Somaliji, jer ih aktuelna vlada smatra "prehrišćanskim".
5. Konjsko meso je tabu u Americi, Kanadi i Ujedinjenom Kraljevstvu, tako da se na konzumaciju tog mesa ne gleda blagonaklono, iako ne postoji zvanični zakon koji to meso zabranjuje za upotrebu (u SAD-u postoji zakon koji sprečava ubijanje konja radi hrane, ali ne i konzumaciju konjskog mesa kao takvog).
Mandarine potiču iz jugoistočne Azije. Uzgaja se u Kini preko 3.000 godina, tek u 19. veku su stigle u Evropu i Severnu Ameriku. Bile su dostupne jedino višim klasama. U narodnoj medicini savetuje se redovno konzumiranje ovog ukusnog voća jer sprečava upale, utiče na zdravlje kože i kose, snižava nivo holesterola i ubrzava metabolizam.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 53 kcal
Ugljeni hidrati: 13,34 g
Proteini: 0,81 g
Masti: 0,31 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,8 g
Niacin: 0,39 mg
Vitamin A: 681 IU
Vitamin C: 26,7 mg
Vitamin K:
Natrijum: 2 mg
Kalijum: 166 mg
Kalcijum: 37 mg
Gvožđe: 0,15 mg
Magnezijum: 12 mg
Cink: 0,07 mg
Zink je jedan od veoma bitnih minerala, ali o njemu se ne razmišlja mnogo. Telu je potrebno svega 8 mg dnevno, ali on utiče na toliko mnogo funkcija u organizmu da ga je nemoguće prevideti. Ljudi ga obično ne konzumiraju dovoljno, a u tekstu koji sledi otkrićete koji su simptomi manjka cinka, i još važnije, kako da počnete da unosite dovoljno ovog minerala.
Stomak vam je konstantno osetljiv - cink potpomaže procese gotovo 100 različitih enzima, a organizam ne može da vari hranu, niti da apsorbuje nutrijente bez njega. Povraćanje, dijareja, ili mučnina mogu biti pokazatelji da vam fali cink.
Bole vas mišići bez razloga - ako vas mišići muče danima, ili imate modrice duže nego inače, obratite pažnju, jer nedostatak cinka usporava zaceljivanje.
Oslabljen imunitet - ako ste stalno roviti, to takođe može biti dokaz da vam fali cink, jer on omogućava svim sistemima organa da rade kako treba, a dugačke prehlade mogu signal da u organizmu ne funkcioniše sve kako treba.
Oči vam se teško navikavaju na mrak - ako ovaj proces traje dugo, krivac može biti nedostatak cinka, jer utiče na proizvodnju vitamina A.
Odeća vam ne pasuje - zbog toga što je toliko važan svim sistemima organa, nedostatak cinka može uzrokovati nepravilan metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata. To kao posledicu može imati otežan gubitak kilograma i zamor.
Ipak, nemojte olako posezati za suplementima, jer se veoma lako možete premašiti dnevno potrebna doza. Kao izvor cinka koristite mahunarke i orašasto voće.
Jagode – bogate vlaknima, a samo osam grama šećera nalazi se u osam srednjih jagoda.
Breskve – jedna breskva srednje veličine sadrži samo oko 13 g šećera.
Kupine – kao I jagode, na sto grama sadrže oko 4 do 5 grama šećera.
Limun I limeta – srednja veličina ovog citrusnog voća sadrži oko 2 grama šećera.
Grejpfrut – pola srednje veličine grejpfruta sadrži oko 11 grama šećera.
