Nošenje flašice sa vodom svuda nije jedini način da ne dehidrirate. Hrana može značajno da utiče na dnevne potrebe u vezi sa vodom.
Godinama je važilo pravilo da je potrebno 8 čaša vode, ali nije tako jednostavno. Potreba za vodom zavisi od klime, mišićne mase, fizičke aktivnosti i načina ishrane. Ljudima koji imaju veći procenat mišića potrebno je više vode, zato muškarcima obično treba više vode nego ženama.
Hranom se obično obezbeđuje petina dnevne potrebe za vodom, ali ako konzumirate hranu bogatu vodom (poput lubenica, povrća ili mesa), taj postotak može biti i veći.
Meso sadrži dosta vode, ali se čak 20 – 30% gubi kuvanjem, dok ovo nije slučaj sa povrćem, a konzumiranje svežeg voća može značajno smanjiti vašu potrebu za vodom, čak i u vrelim letnjim danima.
Najpre kožu isperite toplom vodom I anti-bakterijskim sapunom.
Ne upotrebljavajte zapaljive materijale (poput kerozina ili petroleja) za tretiranje rana.
Utrljajte luk na mesto ugriza. Moćna antioksidativna svojstva utiču na brži oporavak.
Jabukovo sirće razblaženo u malo vode može smanjiti nastalu iritaciju.
Vitamin K je odgovoran za rastvaranje masti i igra važnu ulogu kada je reč o zdravlju kostiju i srca. Najpoznatiji je po tome što utiče na izgradnju kostiju i aktivira protein koji je odgovoran za stvaranje tkiva. Studije su pokazale da pojedinci koji vode računa o unosu vitamina K imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Simptomi nedostatka vitamina K mogu uticati na kožu, srce, kosti, vitalne organe i creva. Prema Američkoj asocijaciji kliničke hemije, nedostatak vitamina K obično se javlja ukoliko vaše telo ne može ispravno da apsorbuje ovaj vitamin iz crevnog trakta. Uzrok može biti i konzumiranje određenih lekova zbog toga što utiču na nivo holesterola i apsorpciju hranljivih materija u vašim crevima.
Keleraba (lat. Brassica oleracea) je poreklom iz severnih krajeva Evrope, tačnije smatra se da je prvi put kultivisana na obalama Severnog mora. Zato nije ni čudo što se ubedljivo najviše gaji i uzgaja u Nemačkoj. Ovo povrće je ustvari pripitomljena vrsta kupusa, pa čak i njen naziv u prevodu znači "kupus-repa".
Najčešće je zelenkaste ili bledo ljubičaste boje koju joj daje sastojak antocijan i u ishrani se najčešće koristi u sirovom obliku kao salata, ali se baš kao i na primer krompir, može kuvati, dinstati ili peći. Pre svake pripreme potrebno ju je oguliti, a list i stabljika se takođe mogu skuvati u slanoj vodi i dodati bilo kojoj čorbi ili varivu. Kelerabu je najbolje kombinovati sa maslinovim uljem ili mlečnim proizvodima kao što su jogurt ili pavlaka, dok neki preferiraju limunov sok.
Keleraba je ne samo ukusna, već i izuzetno zdrava jer reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, daje energiju i leči anemiju, ali i jača kosti i generalno štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. I njeno lišće je takođe zdravo jer je tu skoncentrisana najveća količina beta karotena i vitamina A i K.
Bitno je napomenuti to da je kelerabu poželjno držati na što hladnijoj temperaturi, kao i to da ju je najbolje što manje termički obrađivati kako ne bi izgubila sav vitamin C.
Ukoliko priprema hrane uključuje upotrebu brašna, unapred ste spremni na haos u kuhinji. Vrlo dobro znate da bi trebalo da izbegavate vodu prilikom čišćenja jer ćete doslovno napraviti smesu koja vam može poslužiti kao lepak. Voda aktivira skrob u brašnu, što ga čini lepljivim. Ukoliko se osuši i skori, gotovo je nemoguće očistiti ga. Najbolji način za čišćenje brašna? Prilično je jednostavno. Koristite špatulu, tvrđi komad papira kako biste sakupili na gomilu što više brašna. Izbegavajte sunđer jer nećete moći da ga očistite, umesto njega koristite papirni ubrus i pokupite ostatak.
