-
Keleraba
Keleraba (lat. Brassica oleracea) je poreklom iz severnih krajeva Evrope, tačnije smatra se da je prvi put kultivisana na obalama Severnog mora. Zato nije ni čudo što se ubedljivo najviše gaji i uzgaja u Nemačkoj. Ovo povrće je ustvari pripitomljena vrsta kupusa, pa čak i njen naziv u prevodu znači "kupus-repa".
Najčešće je zelenkaste ili bledo ljubičaste boje koju joj daje sastojak antocijan i u ishrani se najčešće koristi u sirovom obliku kao salata, ali se baš kao i na primer krompir, može kuvati, dinstati ili peći. Pre svake pripreme potrebno ju je oguliti, a list i stabljika se takođe mogu skuvati u slanoj vodi i dodati bilo kojoj čorbi ili varivu. Kelerabu je najbolje kombinovati sa maslinovim uljem ili mlečnim proizvodima kao što su jogurt ili pavlaka, dok neki preferiraju limunov sok.
Keleraba je ne samo ukusna, već i izuzetno zdrava jer reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, daje energiju i leči anemiju, ali i jača kosti i generalno štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. I njeno lišće je takođe zdravo jer je tu skoncentrisana najveća količina beta karotena i vitamina A i K.
Bitno je napomenuti to da je kelerabu poželjno držati na što hladnijoj temperaturi, kao i to da ju je najbolje što manje termički obrađivati kako ne bi izgubila sav vitamin C.
2297 -
Šest razloga zbog kojih je zdravo jesti plavi patlidžan
Sadrži brojna vlakana, vitamine B1 i B6, kalijum. Veliki je izvor bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, nijacina i folne kiseline.
Plavi patlidžan poseduje veoma malo ugljenih hidrata i masti, kao i kalorija, pa je idealan za obrok ukoliko želite da smršate.
U kori plavog patlidžana skriven je veoma dobar antioksidant koji sprečava oksidacijske degeneracije lipida, zbog čega snižava holesterol i sprečava njegovo nastajanje.
Pospešuje probavu i povoljno utiče na rad creva.
Normalizuje rad srca i reguliše nivo vode u organizmu.
Sadrži posebnu vrstu fitohemikalije zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva.
1435 -
Ishrana u skladu sa godinama: dvadesete i tridesete
Ishrana se menja u skladu sa godinama, postoje namirnice koje bi trebalo izbegavati ili jesti neuporedivo više u zavisnosti od zdravlja i generacije kojoj pripadate.
Ukoliko imate između dvadeset i trideset godina, vaše energetske potrebe su velike, pa je protein vitalna komponenta u ishrani. Loši izbori mogu biti razlog brojnih bolesti u periodu koji sledi. Koštana masa dostiže vrhunac tokom ovog perioda, pa je pohranjivanje kalcijuma od izuzetne važnosti.
Idealna hrana za vas:
Banane: Sadrže magnezijum i idealna su zamena za bilo koji slatkiš.
Pomorandže: Prepune vitamina C, pomaže u izgradnji kolagena u kostima, hrskavici, mišićima i krvnim sudovima i pomaže apsorpciju gvožđa.
Riba, jogurt, integralne žitarice: obezbeđuju masti koje su vam potrebne i pomažu vašem telu da apsorbuje vitamin D koji vas štiti od osteoporoze.
Izbegavajte: preteranu količinu kofeina, neredovne obroke, izbacivanje pojedinih namirnica u nastojanju da smršate.
1138 -
Odakle potiče milkšejk?
Milkšejk je danas jedna od omiljenih poslastica mladih, međutim, originalni recept sigurno ne biste ponudili svom detetu. Reč milkšejk prvi put se javlja u britanskim novinama 1885. godine. Originalni recept sadržao je jaja i viski. Milkšejk kakvog danas poznajemo javio se nešto kasnije- oko 1900. godine. Dodat je jedan sastojak koji je zauvek promenio recept, a reč je o sladoledu.
886 -
Peršun – među najstarijim začinima sveta!
Peršun potiče iz južne Evrope i sa Mediterana. U upotrebi je više od 7.000 godine zbog čega spada u grupu najstarijih začina. Njegov biohemijski profil spada među najcenjenije. Anelgetik je, pa se zbog svojih aktivnih jedinjenja koristi za ublažavanje bolova. U Jordanu i Maroku, peršun je korišćen za lečenje dijabetesa. Poznat je po svojim antioksidativnim svojstvima. Sadrži i trepenoide, polifenole, aromatične kiseline i karotenoide koji eleminišu slobodne radikale zbog čega se neretko koristio za detoksikaciju organizma.
1021
