Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Food Chains

Danas u svetu postoji ogromno interesovanje za hranu uopšte, dok o ljudima koji sade, kopaju i beru tu hranu skoro da niko ni ne brine. Ovaj film se bavi farmerima zahvaljujući kojima svakog dana imamo bogate trpeze.

U SAD, ali i širom sveta, rad na farmama spada među najteže i najmizernije plaćene poslove koje obavljaju socijalno najugroženiji građani. Iako su uvedeni zakoni koji zabranjuju robovlasništvo, eksploatacija radne snage na neki način i dalje postoji i to najviše od strane modernih supermarketa i korporacija.

U ovom novijem dokumentarnom filmu iz 2014. godine kao primer lošeg položaja farmera se uzima slučaj imigrantskih radnika sa Floride. Oni su radili u tako lošim uslovima, da su bili primorani da započnu štrajk glađu kako bi nagovorili poslodavce da ih plate samo jedan peni više po prodatom paradajzu.

Nije loše napomenuti da su producenti filma popularna glumica Eva Longorija, kao i Erik Šloser, pisac takođe popularnog filma "Fast Food Nation", kao i to da je film primio nagradu za najbolji dokumentarac 2015. godine Džejms Berd fondacije.

1307

Zašto jesti radič?

Uzgoj radiča počeo je oko 15. veka u Italiji. Različite sorte ove biljke nazvane su po različitim regionima Italije. Izuzetno je koristan za probavni sistem jer sadrži jedinjenja koja stimulišu apetit. Oko 100 grama radiča sadrži 302mg kalijuma, 4,5 g ugljenih hidrata, 0,9 g dijetalnih vlakana, 22mg natrijuma i 1,4 g proteina. Svojstva radiča koja štite jetru mogu se pripisati visokim količinama antioksidanata koji su prisutni u povrću. Sadrži i velike količine luteina važnog za zdravlje očiju. Upotreba radiča za lečenje nesanice je u praksi još od davnina. Njegova sedativna svojstva čine ga najboljim tretmanom za lečenje hipertenzije i anksioznosti. Koristan je za varenje jer utiče na proizvodnju žuči i pomaže telu da razgradi molekule hrane. Dijetalna vlakna prisutna u radiču pomažu u regulaciji rada creva i čiste želudac. Oko 100g radiča obezbeđuje do 0,6mg gvožđa. Osobe koje pate od anemije mogu koristiti radič kao dodatak ishrani kako bi uticali na regulisanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.

3838

Paradajz - zdraviji nego što ste mislili

Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem 15. veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv.

Bogat beta-karotenom, štiti kožu i čini je manje osetljivom na UV svetlost.

Vitamin K i kalcijum u paradajzu jača kosti. Likopen utiče na koštanu masu, čime je paradajz odličnan za borbu protiv osteoporoze.

Bogat je biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom.

Povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.

Koristan je i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata.

Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.

Sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2.

1459

Saveti: Hrana za zdrav um, telo i duh

Postoji čitav niz dokaza koji govore u prilog tome koliko je ishrana važna i za mentalno zdravlje. Većina istraživanja ove oblasti bila je fokusirana na to kako ishrana utiče na pojavu anksioznosti i depresije. Zato je od izuzetnog značaja unositi dovoljne količine vitamina B, cinka, gvožđa i omega 3 masnih kiselina. Evo nekoliko namirnica koje utiču na zdravlje uma, tela i duha:

Bademi nude zadovoljavajuću kombinaciju ugljenih hidrata i proteina. Plus, pokazalo se da smanjuju nivo holesterola. Koristte ih kao začin u predjelu ili uz salatu, ili jednostavno pojedite šaku badema dnevno za užinu. Čuvajte ih u frižideru.

Krekeri su bogati vlaknima i zdrava su užina.

Započnite obrok toplom supom. Osim što povoljno utiče na varenje, takođe i umiruje.

Meso, riba, jaja i mahunarke su prirodni izvori proteina neophodnih za rast i obnovu organizma.

2724

Saksijsko uzgajanje bilja: origano

Kod sadnje origana nema potrebe zatrpavati seme zemljom, već ga samo zalijte vodom i prekrijte kesom. Saksiju odložite na osunčano mesto, a već za oko nedelju dana će semenke proklijati. Kada biljke narastu do oko 15 cm, pravo je vreme za presađivanje u saksiju. Neophodna je dobra drenaža. Stabljika ne sme biti zatrpana u zemlji kako ne bi počela da truli. Kada koren dosegne dno saksije, potrebno je ponovno presađivanje. Origano se povremeno i podrezuje, kako bi se podstakao njegov rast. Možete ga gajiti i sa drugim začinskim biljem: majčinom dušicom, lavandom, žalfijom, lovorom jer su uslovi za uzgoj gotovo identični.

975