Izbirljivost u ishrani je jedan od najčešćih roditeljskih problema, a mnogi sa zavišću gledaju majke koje ponosno izjavljuju da njihovo dete pojede sve što se pred njega stavi. Ipak, treba znati da većina dece neku hranu smatraju neukusnom.
Obično se radi o hranljivim namirnicama, a istovremeno su im neodoljive nezdrave grickalice i slatkiši. To ne treba da čudi s obzirom na to da se ukus razvija vremenom, pa je normalno da dete sve više i jače oseća ono što mu se sviđa, od onoga što mu ne pričinjava zadovoljstvo prilikom jela.
Nažalost, prisiljavanje ne daje baš dobre rezultate i često je kontraproduktivno. Metoda "ne ustaj od stola dok ne počistiš tanjir" je stresna, kako za roditelja, tako i za dete, upozorava dečji psiholog Rejčel Busman. Sve dok je dete zdravo i jede raznoliko, ne upuštajte se u rat oko svakog komada povrća.
Proširite jelovnik
Umesto toga, kaže Busman, treba se koncentrisati na ono što dete voli i proširiti jelovnik, ponuditi mu nove stvari. U avanturi isprobavanja nove hrane roditelj treba da bude uzor. "Sastavite spisak nove hrane koju ćete isprobati u sledećih nedelju dana i od toga napravite porodičnu igru. Napravite lutriju od kuhinje", savetuje Busman.
Hrani koja dete nije oduševila iz prvog pokušaja, treba dati i drugu priliku. Ponekad je dovoljno da drugi put proba ili možete primeniti novi recept kako bi se otkrilo da je nešto baš dobro i ukusno. Pokušajte i sami da pojedete nešto što u prošlosti niste voleli kako biste detetu pokazali da se ukus menja, baš kao i ljudi sami.
Granice
Kada dete kaže da mu se ne sviđa ručak, roditelj oseti potrebu da mu pripremi drugi obrok. To pak uspostavlja loše navike i obeshrabruje dete u isprobavanju novih stvari. "Ja kažem da ne pružam 24/7 uslugu kuvanja", kaže psiholog. Umesto toga predlaže jednostavniju rezervnu varijantu poput činije salate ili muslija za slučajeve kada dete baš nikako ne može da pojede ponuđeno. Takva standardna alternativa olakšava pritisak koji osećaju i roditelji i deca. Naravno, ovu strategiju ne treba zloupotrebljavati, čak ni kada dete želi baš svako veče činiju hranljivih žitarica.
Takođe, deci treba pokazati da ceo obrok nije "kontaminiran" ako je u njemu nekoliko omraženih šargarepica. Neka dete skloni parčiće koji mu se ne sviđaju na ivicu tanjira. To je možda teško sprovesti kod neke dece, ali daje im važnu lekciju u kojoj roditelj, opet, može da im bude uzor.
Metoda "uradi sam"
Najbolji način za rešavanje probirljivosti za stolom jeste da dete angažujete u pripremi hrane. Dobar način je da zajedno obavljate kupovinu namirnica. Busman preporučuje da prepustite detetu da samo odabere neke namirnice koje želi da proba. Ono će tako možda otkriti da mu prija ukus dimljene hrane ili da više voli kisele umesto slatkih jabuka.
izvor:roditeljski.info
Med se koristi kao prirodan lek u borbi protiv brojnih bolesti isključivo zbog svojih antibakterijskih, antioksidantnih i antifungalnih svojstava. Ima umirujuće i anti-inflamatorno dejstvo zbog čega je odličan lek za respiratorne probleme. Mleko, u odnosu na sve druge napitke, ima prednost zbog vitamina A, B - kompleksa, D i minerala poput kalcijuma. Bogato je proteinima i mlečnim kiselinama. Mnogi kozmetički proizvodi pravljeni su na bazi meda i mleka kao glavnih sastojaka za negu kože. Navešćemo samo nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo redovnije da konzumirate mleko i med.
1. Pomažu varenju
Med ima probiotska svojstva. Stimuliše rast i razvoj "dobrih" bakterija u digestivnom traktu. S druge strane, ugljeni hidrati i oligosaharidi u medu takođe utiču na umnožavanje "dobrih" bakterija. Sve to utiče na probleme sa zatvorom, grčeve u stomaku, nadimanje i druge "štetne" bakterije. Ukoliko pijete mleko sa medom svakog jutra povećaćete otpornost svog tela, posebno zbog ugljenih hidrata koji stimulišu i jačaju metabolizam.
2. Med ima sposobnost da deluje kao transporter hranljivih sastojaka u svaki deo vašeg tela. Pomaže i apsorpciju kalcijuma šti efikasno sprečava bolesti poput osteoporoze i artritisa.
3. Ukoliko imate problema sa nesanicom, čaša toplog mleka i meda je idealan izbor. Med pomaže u kontroli nad insulinom, a mozak oslobađa više triptofana koji se zatim pretvara u serotonin - hormon koji vam, između ostalog, pomaže da zaspite.
4. Ukoliko imate problema sa suvim kašljem ili osećate simptome prehlade, pružite svom organizmu potporu uz pomoć ovog napitka.
Energetska pića značajno povećavaju rizik za traumatske povrede mozga kod adolescenata. Brojne medicinske studije proglasile su energetska pića "faktorom rizika" posebno ukoliko se mešaju sa alkoholnim pićima. Osim toga, mogu izazvati hronična oboljenja: hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i osteoporozu. Prema novoj studiji, energetska pića utiču na hiperaktivnost praćenu smanjenom koncentracijom. Deluju kratkoročno ali usled česte konzumacije mogu dovesti do drhtavica, mišićne slabosti, nesvestice, glavobolje, otežanog disanja... Kofein, taurin i D-glukuronolakton se u energetskim pićima nalaze u znatno većim količinama zbog čega mogu biti potencijalno opasni. Takođe, zbog visokog sadržaja kofeina, energetska pića mogu izazvati promene u ponašanju kod adolescenata, najčešće - razdražljivost. Na pakovanju gotovo svih napitaka ove vrste istaknuto je da se ne smeju upotrebljavati u kombinaciji sa alkoholom ili drugim aktivnim supstancama.
Konzumiranje gela iz lista aloe vere može smanjiti nivo šećera u krvi. Još jedna od prednosti odnosi se na suzbijanje upala. Koristi se i kao sredstvo za ispiranje usta, a ublažava i bolove desni. U jednoj studiji na životinjama, konzumiranje gela pomoglo je u poboljšanju učenja i pamćenja, istovremeno smanjujući simptome depresije. Aloe vera je bogata antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala - jedinjenja koja se dovode u vezu sa mnogim hroničnim bolestima.
Ukoliko preskačete doručak namerno ili pod izgovorom da ćete jesti kasnije tokom dana imajte u vidu da, prema jednoj grupi naučnika, time povećavate rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, visokog krvnog pritiska... Studija grupe američkih istraživača ukazuje, pre svega, na važnost onoga šta jedemo. Još uvek se vode naučne "debate" kada je reč o važnosti doručka, a poslednja studija iz 2016. godine sugeriše da je upravo doručak najvažniji obrok u toku dana. Dr Džejms Bets tvrdi da bi tu ideju trebalo razmotriti, kao i da nema dovoljno potkrepljujućih činjenica i da je ideja važnosti doručka samo marketinški trik: "Iako deluje potpuno logično, ipak se sve svodi na pretpostavke na osnovu opservacionih studija koje nadalje nikada nisu bile testirane. Uticaj rasporeda obroka u toku dana je svakako od velike važnosti, posebno kada govorimo o ishrani u kasnim večernjim satima. Epidemiološki nalazi ukazuju na potencijalno štetan efekat kasnih obroka ali studije koje se bave uzrocima i posledicama su ograničenog obima i izvođenje zaključaka na osnovu njih se samim tim dovodi u pitanje." U svakom slučaju, preporuka je da vodite računa i planirate svoje obroke trudeći se da jedete uvek u isto vreme.
