Došlo je vreme da se peru sudovi, ali ne znate na koji način se održava posudje koje ste koristili? Evo par saveta.
Zimi je najkorisnije jesti zimsko povrće, koje sadrži dosta vitamina. Najbolja pomoć telu u održavanju telesne toplote može biti korenasto povrće. To su sve one biljke koje ne sazrevaju brzo, već im je potrebno izvesno vreme. Njihovom rastu ne smetaju ni vetar ni mraz, već im pogoduje hladno zimsko vreme, a jestivi delovi im se nalaze ispod površine zemlje. Sitno seckano i obareno korenasto povrće može se koristiti i kao "temeljac" za laganu čorbu.
Ovo je takođe period u godini kada je moguće da osećate veću potrebu za konzumiranjem mesa i mesnih proizvoda nego u letnjem periodu. I meso sadrži elemente koji pomažu telu u održavanju toplote.
Ako ste ljubitelj salata, probajte, umesto uobičajene zelene salate, salate koje sadrže više korenastog povrća, pasulja, boba ili vlaknastih biljaka. U salatu možete dodati i malo mesa.
Ljudi koji žive u hladnim područjima trebalo bi da u najhladnijim mesecima u potpunosti izbace zelenu salatu iz svog jelovnika. U našim uslovima umereno hladnih zima možemo je, međutim, slobodno s vremena na vreme jesti, na primer u mešanoj salati s piletinom. Ako ste ljubitelj ribe, možete je spremiti na svoj omiljeni način i servirati kao priloge: barene korenaste biljke i zimsko povrće, ili krompir umesto uobičajenog pirinča.
Predlažemo neke od najzdravijih namirnica za jesenju i zimsku sezonu, koje će vas zagrejati i pomoći vam da ostanete aktivni i u dobroj formi: šargarepa, cvekla, rotkvice, krompiri, kelj, pasulj, bob, klice žitarica, kupus.
Izvor: Krstarica/Novi magazin, Autor: VPS
Neuropatija predstavlja oštećenje nerava koji su zaslužni za prenošenje „poruka“ iz kičmene moždine do mozga. Često izaziva ukočenost i peckanje u rukama i nogama. Fizička povreda najčešće izaziva neuropatiju. U 60 odsto slučajeva, dijabetičari pate od neuropatije. Brojne bolesti, akutne infekcije i toksini mogu je prouzrokovati. Nekoliko bilja vam može ublažiti simptome.
Aleva paprika
Sadrži kapsaicin i prilikom oslobađanja može smanjiti bol. Terapija otpočinje upotrebom minimalne doze koja se vremenom povećava, da ne bi izazvala pojedine nuspojave poput povećanja bola. Terapija može trajati i do dva meseca kada otpočinje upotreba najjače doze. Aleva paprika je posebno dragocena ako imate izražen bol u stopalima.
Ulje jagorčevine
Sadrži omega 6 esencijalne masne kiseline i u brojnim studijama se pokazalo kao efikasno u borbi protiv neuropatije kod dijabetičara jer ne izaziva negativne efekte kada je reč o nivou glukoze u krvi.
Kantarion
Biljka koja ima antidepresivna svojstva koristi se i za lečenje neuropatije. U studiji univerziteta Južne Danske korišćen je umesto brojnih lekova i pokazao se kao efektivniji lek.
Rusija je najveća zemlja u svetu i proteže se kroz veliki broj klimatskih i geografskih zona, što je mnogo uticalo i na navike u ishrani njenog stanovništva.
Većina jela u Rusiji se bazira na onim kulturama koje mogu da opstanu u oblastima hladne klime - žitarice kao što su ječam, raž, pšenica i ovas, ali takođe i cvekla, repa, luk i krompir, čijom se destilacijom dobija i vodka, nacionalno piće Rusije.
Za vreme cara Ivana III, italijanski graditelji su pozvani u Rusiju i oni su sa sobom doneli mnoga italijanska jela, uključujući i velik broj peciva koja će vremenom postati bitan deo ruske kuhinje. Posebno je zanimljivo to što je plemstvo, naravno, imalo posebne privilegije što se tiče finansijskih dobara, pa je gotovo svaki plemić imao francuskog kuvara u svom domaćinstvu.
Hleb igra bitnu ulogu u ruskoj kuhinji - najviše se konzumira crni hleb i to u velikim količinama, te nije neobično što prosečna porodica često dnevno pojede i tri do četiri vekne hleba tokom dana. Što se tiče pripreme hrane, Rusi vole zapečene stvari pa se većina toga tradicionalno priprema u rerni. Ne treba zaboraviti ni rusku salatu koja je prilog uz sve vrste mesa i tradicionalno se sprema tokom zimskih dana, i to od majoneza, pavlake, i sitno iseckanog raznovrsnog povrća.
Riba je takođe važan deo ruske kuhinje, najviše zbog uticaja religije tokom istorije. Naime, postojalo je mnogo posnih dana gde je riba bila jedina vrsta mesa koja je dozvoljena. Omiljena riba Rusa je jesetra, i važno je napomenuti i kavijar, koji jeste skup, ali se u ovoj zemlji često počaste ovim delikatesom.
Tradicionalni ruski dezert je palačinka - blini, koja se služi sa džemom, puterom, svežim voćem, ali i kavijarom i dimljenom ribom.
Iako mnogi spamtraju da doručak treba da bude najobimniji obrok, u Rusiji je tradicionalno večera najobimnija - ponekad uključuje čak tri jela: prvo jelo je gotovo po pravilu čorba (čuveni boršč) dok je glavno jelo uglavnom meso sa krompirima i povrćem. Na kraju sledi dezert - fokus je na čaju i kolačima. Kolači od jabuke su im najomiljeniji.
Senf je prilog koji treba preporučiti. U poređenju sa veoma kaloričnim majonezom, skoro da nema masti. U poređenju sa kečapom, gotovo da nema šećera i ugljenih hidrata. Zapravo, jedna kašičica senfa sadrži svega 5 kalorija, tako da je senf najbolji način da svome jelu dodate zanimljivu aromu, bez dodatnih kalorija.
Senf se inače pravi od mlevenog semena slačice, vode, sirćeta i nekoliko začina. Najpoznatija vrsta je dižon senf, koji je nastao u Francuskoj pre više od 150 godina, koji se danas proizvodi sa sirćetom i belim vinom.
Ovaj prilog sadrži i limunsku kiselinu, koja je "krivac" za opor i kiseo ukus limuna, pa tako i senfu daje karakterističan ukus.
Jedino što je problematično u vezi sa senfom je količina soli - 120 mg u kašičici, što je oko 5% dnevne preporučene maksimalne količine.
