Život sa alergijama na hranu može izgledati kao preveliki izazov, posebno kada govorimo o pripremanju obroka. Kako birati namirnice, spremati jela koja su “bezbedna” i pritom osigurati da ukus bude sjajan?
Pažljivo planiranje, učenje o alergijama, ali i otkrivanje novih recepata mogu učiniti da kuvanje za osobe koje imaju alergiju na hranu ne bude samo lako, već i izuzetno prijatno. Predlažemo neke korisne savete, recepte i tehnike kuvanja bez alergena. Pročitajte kako da održavate kuhinju da se zaštitite od alergija i održite optimalno zdravlje. Otkrivamo kako da se krećete jednostavnije u svetu kuvanja bez glutena, mleka, jaja i još mnogo drugih namirnica…
Imuni sistem funkcioniše kao odbrana našeg tela od štetnih agenasa kao što su bakterije, virusi i strane supstance. Sastoji se od različitih komponenti, uključujući ćelije poput belih krvnih zrnaca, tkiva i organa. Kada je naš imunitet jak i kad funkcioniše kako treba, naš je organizam zdrav. Međutim, dešava se ponekad da imuni sistem pogrešno identifikuje određene bezopasne supstance, u ovom slučaju proteine hrane, kao štetne, što izaziva imuni odgovor.
Najčešći alergeni u hrani su mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, riba, pšenica (odnosno gluten), školjke, soja i susam. Kada imuni sistem naiđe na ove supstance, proizvodi antitela protiv njih, konkretno, imunoglobulin E ili IgE antitela. Prilikom naknadnog izlaganja, ova antitela podstiču određene imune ćelije da oslobađaju hemikalije kao što je histamin, što izaziva alergiju. Reakcija se može javiti u vidu niza simptoma. Neki su blagi, poput osipa, svraba i kijanja. Međutim, postoje i veoma ozbiljni i teški znaci kao što je anafilaktički šok.
Na pojavu prvih simptoma najbolje je da se javite svom lekaru, koji će vas uputiti na ispitivanje. Imunološke analize krvi precizno utvrđuju alergiju na različite namirnice, pa se na osnovu rezultata dalje može pristupiti lečenju i tretiranju problema.
Blagovremeno otkrivanje alergija i uzroka svih simptoma prvi je korak u lečenju. Lekari će preporučiti izbegavanje alergena, što znači i detaljno čitanje deklaracija, raspitivanje o sastojcima kada jedete u restoranu.Takođe, biće veoma važno da pripremate hranu u okruženju bez alergena kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.
Možete dobiti i neki od antihistaminika za ublažavanje simptoma koprivnjače ili svraba, ali za ozbljnije reakcije bolje je da imate uz sebe epinefrin (EpiPen, tj. auto-injektor epinefrina).
Promene u režimu ishrane su neizbežne. Neophodno je držati se ravnoteže, unositi sve potrebne nutrijente u organizam, a pritom izbegavati alergene. U ovom slučaju rad sa nutricionistom može biti od koristi kako bi se osiguralo da se neophodni hranljivi sastojci ne propuste. Takođe je neophodno naučiti o zamenama alergena u kuvanju, kao što je upotreba lanenog semena umesto jaja kada pečemo neka jela.
Kao i uvek, o svakom planu lečenja treba razgovarati sa zdravstvenim radnikom, jer ono što najbolje funkcioniše može zavisiti od specifične alergije, težine reakcija i ukupnog zdravlja pojedinca. Redovne kontrole i pregledi su takođe od vitalnog značaja za praćenje stanja i prilagođavanje lečenja po potrebi. Postarajte se da što više naučite o tipu alergije od kog patite i o najlakšim načinima za upravljanje simptomima.
Pre nego što se prepustimo radosti kuvanja, ključno je da razumemo kako da izgradimo bezbedno okruženje za pripremu obroka. Dakle, cilj je stvoriti kuhinju u kojoj je rizik od izlaganja alergenima minimalan. Ovde fokus treba staviti na unakrsnu kontaminaciju, odnosno na nenamerni prenos alergena sa jedne površine ili namirnice na drugu prilikom skladištenja, pripreme i kuvanja hrane.
Čak i male količine alergena koje se prenose unakrsnom kontaminacijom mogu biti dovoljne da izazovu alergijsku reakciju. Da biste to sprečili odredite odvojeni pribor za kuvanje. Kao što imamo različite alate i pribore za meso i povrće kako bismo sprečili unakrsnu kontaminaciju bakterijama, takođe bi trebalo da imamo namenski pribor za kuvanje bez alergena. Između ostalog, to može uključivati lonce, tiganje, daske za sečenje, noževe, kašike. Najbolje je imati ovaj pribor u drugoj boji ili jasno označen kako bi se izbegla bilo kakva mešanja.
Uvek temeljno čistite površine i pribor za kuvanje pre početka pripreme bilo kakvog obroka, posebno kada se radi o kuvanju bez alergena. U većini slučajeva dovoljno je da koristite toplu vodu i sapunicu.
Kada skladištite hranu, držite hranu bez alergena odvojeno od onih namirnica koje sadrže alergene. Odredite police u ostavi ili frižideru za hranu bez alergena ili koristite činije sa poklopcima za zaštitu od unakrsne kontaminacije.
U nekim slučajevima će možda biti potrebno imati zasebne uređaje, kao što su tosteri ili friteze, za kuvanje bez alergena. Mrvice ili ostaci u ovim aparatima mogu kontaminirati hranu bez alergena.
Uz pažljivo planiranje i strogu praksu, kuhinja bezbedna od alergija može postati stvarnost. Priprema obroka više neće biti stresna, već vreme koje provodite u uživanju i kreativnosti.
Planiranje obroka za alergije na hranu je još jedan ključni aspekt koji treba uzeti u obzir. Uz niz recepata bez pšenice, mlečnih proizvoda ili ribe, možete kreirati izbalansiran plan obroka koji odgovara vašim ograničenjima u ishrani i potrebama, a da pritom i dalje uživate u raznoraznim ukusima.
Pregledajte našu bazu korisnih saveta i recepata i pronađite ona jela i specijalitete koji vam se dopadaju, a odgovaraju vašem tipu alergije. Postoji mnogo bezglutenskih poslastica, kao i delikatesa koji se mogu pripremiti bez jaja, kikirikija i drugih najčešćih alergena. Naravno, kad god nabavljate namirnice i planirate pripremu obroka, zapamtite da uvek dvaput proverite sve svoje sastojke da biste potvrdili da zaista ne sadrže mlečne proizvode i soju. Ovo uključuje naizgled nevine sastojke poput ekstrakta vanile i kakao praha, koji ponekad mogu da sadrže skrivene komponente soje ili mleka. Uvek birajte proizvode brendova koji prate stroge protokole kontrole alergena. Uživajte u pečenju!
Kada dobijete dijabetes, više ne možete jesti šta, kada ili koliko god želite. Vaše telo više ne funkcioniše kao što je to bio slučaj ranije, a u ovom tekstu biće prikazane neke od vrsta hrane koju treba izbegavati.
Prva i najočiglednija namirnica je šećer – njega ne da treba smanjiti, već potpuno izbaciti. Jeste teško, ali sada se u prodavnicama mogu pronaći prirodni zaslađivači, poput stevije.
Beli pirinač – beli pirinač je dobijen preradom tokom koje su iz njega odstranjena skoro sva vlakna, koja pomažu u laganoj razgradnji šećera i osobađanju insulina u krvotok. Da ne biste dobili efekat kao da ste kašikom pojeli činiju šećera, odlučite se za integralni pirinač, ili kinou kao prilog svom jelu.
Beli hleb – situacija je slična belom pirinču, odlučite se za integralni hleb, od celog zrna pšenice. I treba imati na umu da to što je nešto bez glutena ne znači da je nužno zdravije, jer se isto tako može proizvoditi od belog brašna. Isto važi i za sva peciva, mafine, kolačiće i sl. Uvek obratite pažnju na deklaraciju proizvoda, ako ne piše „celo zrno", nije zdravo onoliko koliko mislite.
Pomfrit – krompir je prirodno pun skroba, a u kombinaciji sa prženjem u velikoj količini zasićenih masnih kiselina brzo će vam podići nivo šećera u krvotoku, a osim toga poremetiće vam i slobodne radikale u organizmu i pogoršati zdravlje na još nekoliko načina.
Sokovi – izuzev ako ste ga sami iscedili tog momenta, velika je šansa da napitak koji trenutno konzumirate nije napravljen od voća, već od kombinacije dela voćnog soka, vode, aditiva i šećera. Isto pravilo važi i za vitaminske vode, koje vam pružaju iluziju da brinete o svom zdravlju, a ustvari su zaslađena voda uz dodatak rastvora vitamina. Ako se i odlučite da sami pravite sok, izbegavajte banane, ananas i ostalo tropsko voće. Studije su pokazale da čak i prirodni, nezaslađeni sokovi opterećuju jetru i metabolizuju se direktno u salo.
Bergamot potiče iz Jugoistočne Azije, Argentine, Maroka, Brazila i Turske. Uzgaja se čak i u južnoj Italiji gde je prvi put izvezen. Ima slatko-kiselu aromu koja ga čini popularnim sastojkom parfema i kolonjske vode. Nije jestiv, pa se koristi samo njegova koža za ekstrahovanje esencijalnog ulja. Popularan je kao antidepresiv, a koristi se i za probleme sa nesanicom. Pomaže kod brojnih upala, poremećaja u varenju, kožnih infekcija, a pospešuje i rast kose.
Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki, latinski naziv joj je Anethum graveolens, a poznata je i kao kopar, koprić, anita. Poreklom je iz Azije, ali i u našim krajevima važi za jedan od najomiljenijih začina, pre svega zato što je izuzetno kvalitetan, a opet jeftin i pristupačan. Najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji, gde se seckanim listovima mirođije začinjavaju razni sirevi, jogurt, pavlaka i drugi slični kremasti proizvodi, zatim se koristi u raznim salatama, sosevima, u Rusiji i Skandinaviji se često koristi kao dodatak jelima od ribe i drugih morskih plodova, dok se kod nas najviše koristi u supama i čorbama (otud ona izreka - mirođija u svakoj čorbi!). Osim ugodnog ukusa, mirođija je i izuzetno zdrav začin. Bogat je vitaminima A i C, sadrži folnu kiselinu koja je izuzetno potrebna trudnicama, a smatra se da žvakanje listova mirođije uklanja loš zadah, pogotovo onaj od luka.
Iako se čini da cediljke uglavnom izgledaju isto, postoji nekoliko karakteristika koje prave važnu razliku. Veličina i raspored rupica kroz koje prolazi tečnost igraju najvažniju ulogu. Najidealnije su cediljke od nerđajućeg čelika i sa što više "rupica". Pored najčešće upotrebe - u ceđenju testenine, cediljke su korisne i za pranje raznih vrsta voća i povrća.
U zavisnosti od materijala od kog je napravljena, ponekad cediljku možete postaviti direktno u lonac ili šerpu i tako kuvati hranu, ali u tom slučaju obavezno koristite i poklopac. Možete je koristiti i za čuvanje i odlaganje osetljivog voća i povrća, njihov rok trajanja biće produžen zbog otvora koji omogućavaju cirkulaciju vazduha namirnicama osetljivim na vlagu.
