Riblji restoran Diamantis nalazi se u malom mestašcu Siviri na Kasandri u Grčkoj. Ovaj predivni restoran započeo je svoju kulinarsku avanturu još daleke 1938. godine. Dobio je visoku ocenu posetioca na TripAdvisor-u kao i "Certificate of Excellence" što je bilo i više nego dovoljno da ga posetimo i isprobamo.
Oduševili smo se kvalitetom, cenom i samim ambijentom! Restoran za svaku preporuku.
Kada je u pitanju proizvodnja hleba, aditivi se koriste iz više razloga. Antioksidansi produžavaju rok trajanja, testo dobija željenu strukturu, a zaslađivači pospešuju aromu i omogućavaju zadržavanje vlage. Neke od njih bi trebalo u potpunosti izbegavati jer mogu ozbiljno narušiti zdravlje.
1. Kalijum bromat je oksidacioni agens koji pomaže bujanju testa, dajući mu veći volumen. Ovaj dodatak može uticati na rad bubrega i štitne žlezde. Kalijum bromat je na listi 65 hemikalija koje mogu izazvati rak, ali je odobren za korišćenje. Izbegavajte hleb koji sadrži ovaj aditiv.
2. Azodikarbonamid koristi se za radi dobijanja lepše i jače teksture hleba. Odobren je za korišćenje kao dodatak hrani iako je potencijalno kancerogen.
3. Većini ljudi je poznato da su trans masti opasne za rad srca koje se formiraju u toku delimične hidrogenizacije koja se vrši kako bi hleb bi otporan na oksidaciju i kvarenje. Ukoliko naiđete na oznaku na etiketi za delimično hidrogenizovano ulje, izbegnite kupovinu ovog hleba. Delimično hidrogenizovano ulje prvenstveno se koristi radi produžavanja roka trajanja, štetno je za arterije i povećava sistemsku upalu koja je povezana sa bolestima srca, dijabetesom i moždanim udarom.
4. Monogliceridi i digliceridi deluju kao emulatori u hlebu, čine pecivo mekšim i poboljšavaju teksturu. Iako nisu štetni po ljudsko zdravlje, znak su proizvodnje industrijske hrane.
5. Butilovani hidroksianizol je jedinjenje koje se koristi kao konzervans. Sprečava užeglost peciva. Nalazi se na listi hemikalija koje izazivaju rak.
Verovali ili ne, prvu mašinu za pravljenje šećerne vune, omiljene dečije poslastice koja (polako ali sigurno) uništava zubnu gleđ, konstruisao je ni manje ni više nego - zubar.
Vilijam Džejms Morison (1860-1926) bio je dosta ugledni zubar iz Nešvila, ali ga je uvek zanimala i tehnologija, kao i rad sa decom, pa je tako 1897. godine, u saradnji sa poslastičarem Džonom Vartonom spojio ova dva interesovanja te konstruisao prvu poznatu mašinu za pravljenje šećerne vune.
Svoj proizvod pod nazivom "Fairy Floss" je potom premijerno predstavio na jednom sajmu 1904. godine i postigao ogroman uspeh: ova mašina se prodala u čak 68.655 primeraka po ceni od sedam dolara.
Ko zna, možda je ovaj zubar namerno izumeo ovakvu stvar kako bi što više dece dobilo karijes, pa da ima što više posla kao stomatolog?
Čips i perece su grickalice za koje se često odlučujemo, ali kad razmislimo o njihovoj nutritivnoj vrednosti, šta je bolja opcija? Logičan odgovor bio bi "ono što ima bolji ukus", ali ako gledamo kroz prizmu hranljivosti, vreme je da vidimo šta je bolja opcija za naše telo.
Jedna porcija čipsa (30 grama) sadrži 150 kalorija, 10 grama masti (od čega 3 grama zasićenih masti) i 10 mg natrijuma. Ista količina pereca sadrži 110 kalorija, 1 gram masti i 500 mg natrijuma. Na prvi pogled, perece su ubedljivo bolji izbor. Međutim, nije sve tako jednostavno.
Dobra grickalica treba da sadrži proteine, masti i vlakna kako bi vas zasitila. Perece ne sadrže gotovo ništa od ta tri nutrijenta. Bićete gladni čim završite kesicu pereca, plus, 500 mg soli je gotovo četvrtina maksimalnog preporučenog dnevnog unosa soli. Čips, sa druge strane, ima mnogo više masti, a i napravljen je od krompira, koji je veoma hranljiva biljka. U poređenju sa perecama, koje se prave od rafinisanog belog brašna i gotovo da su lišene svih hranljivih sastojaka, čips sadrži bar malo vitamina C i veliku dozu kalijuma.
Da li bismo preporučili čips kao hranu koju treba jesti? Ne! Ali, ako je izbor onoga što ćete grickati dok gledate film ili utakmicu sveden na perece ili čips, sada znate šta vam je činiti.
Mnoga društva su tokom istorije imala veoma stroge zakone u vezi sa pekarima. Na primer, u drevnom Egiptu je zakon bio da se pekaru koji vara svoje kupce odseče uvo i zakuca na vrata radnje. U Vavilonu, ako bi pekar prodao nekome lakšu veknu, odsekla bi mu se ruka. Slične oštre mere bile su na snazi i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi.
Pošto se moglo desiti da pekar slučajno prevari kupca, u XIII veku u Engleskoj, pekari su se dosetili da umesto 12 vekni hleba daju 13. Pekari su se na ovaj način osigurali, kako ne bi prekršili zakon i bili podvrgnuti oštrim kaznama.
