Artritis može progresovati uz pomoć proteina koji se nalaze u mlečnim proizvodima. Neki ljudi su neovisno od artritisa netolerantni na proteine koji se nalaze u mleku i formiraju antitela na proteine u mleku. Međutim, ne reaguju svi isto, zato eksperimentišite kako biste uvideli koje namirnice utiču na simptome artritisa.
Zahvaljujući studiji jedne medicinske škole, ustanovljeno je da pržena hrana može pogoršati upalu usled obilja zasićenih masti. Loana Sandon, asistent na Univerzitetu u Teksasu, savetuje prelazak na nezasićene masti. Naglašava upotrebu maslinovog ulja umesto putera, kako bi se ublažili simptomi.
Prerađeni šećeru u mnogim namirnicama lako mogu izazvati zapaljenje. Izbegavajte konzumiranje belog pirinča, krompira, hleba i krekera koji sadrže prerađene ugljene hidrate.
Istraživači takođe veruju da neki sastojci u kafi izazivaju reumatoidni faktor, koji kasnije može napredovati u artritis.
Alkohol ne samo da utiče na funkciju jetre, već i na poremećenu interakciju između drugih organa što potencijalno uzrokuje upalu. Iako istraživanja ukazuju na činjenicu da crveno vino pomaže zdravlju srca, mišića i zglobova, studija iz 2006. Godine na Univerzitetu u Severnoj Karolini ukazuje da prekomerna upotreba alkohola pospešuje razvoj artritisa.
Larve tvrdokrilaca spadaju među najpopularnije insekte u ishrani brojnih azijskih zemalja. Iako je u određenim kulturama uobičajeno jesti potpuno razvijene leptire i moljce, većina ljudi širom sveta najčešće konzumira larve i gusenice. Često su začinjene pikantnim sosom i služe se u tortilji. Najpopularnija gusenica je mopanska. Mopanske šume prostiru se preko Južne Amerike, Mozambika, Nambije, Bocvane, Angole... Mravi se smatraju delikatesom u mnogim delovima sveta. Na Tajlandu se, recimo, mravlja jaja prodaju u konzervi. Crni tkivački mrav koji se nalazi u suptropskim područjima Kine, Malezije, Bangladeša, Indije i Šri Lanke, koristi se kao sastojak u zdravoj hrani. U Japanu su određene vrste osa delikatesi koji se uvoze i iz Vijetnama i Australije kako bi se zadovoljila potražnja. Većina od 80 vrsta skakavaca je jestiva. U Nigeriji, cvrčci se prodaju na ulicama. U pojedinim delovima SAD sastavni su deo pita i kolača.
Jabuke su bogate polifenolima u kojima su snažni antioksidansi koji podstiču imunitet i neutrališu štetne slobodne radikale koji uzrokuju oštećenja ćelija i igraju ključnu ulogu u razvoju degenerativnih oboljenja kao što su artritis i srčana oboljenja.
Bleda površina sveže isečene jabuke postaje braon kada je izložena vazduhu. Ovaj proces nastaje kada određeni enzim reaguje sa kiseonikom i fenolnim jedinjenjima u jabuci. Gubi se nivo vitamina C, ali i kvercetina... Ukoliko želite da sprečite da vam isečene jabuke potamne, jednostavno ih stavite u frižider. Ovo će znatno usporiti hemijske reakcije, pa tako i proces oksidacije. Takođe, možete upakovati jabuku u foliju ili teglu kako biste sprečili da dođe u kontakt sa vazduhom. Još jedno rešenje je da isečenu jabuku stavite u vodu.
Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?
Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.
Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).
Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.
Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.
