Sočivo je deo kulinarske tradicije brojnih kultura. Veruje se da potiče iz jugoistočne Azije. Sadrži veoma malo kalorija, a veliki broj vlakana, aminokiselina i antioksidanasa. Postoji više sorti ali sve poseduju značajnu količinu vitamina, minerala i ugljenih hidrata što, između ostalog, pomaže u održavanju neophodnog nivoa energije. Sočivo utiče i na smanjenje nivoa glukoze u krvi, a ne sadrži štetne masti. Pomaže u uklanjanju štetnih lipida i smanjuje nivo “lošeg” holesterola. Zbog visokog sadržaja proteina, sočivo je zaslužno I za stvaranje i jačanje mišicne mase. Esencijalni minerali u njemu igraju važnu ulogu u formiranju crvenih krvnih zrnaca, pa se preporučuje u redovnoj ishrani jer smanjuje simptome umora.
Da li ste razmišljali o fiokama sa kliznim pregradama? U prvoj polovini možete odlagati escajg, dok se ispod njega mogu nalaziti krpe za suđe.
Okačite pletene korpe na zid. Odlične su kao i kao dekoracija ali i za odlaganje papira za pečenje, alu folija, kuhinjskih rukavica, podmetača... Svih onih sitnica koje bi vam na nekom drugom mestu oduzimale previše prostora.
Imate neiskorišćenih uglova? Prazan prostor oko ili iznad frižidera? Pretvorite ga u police! Na njima možete držati knjige, posuđe, kuhinjske setove ili čak male kuhinjske aparate.
Koristite tegle ili plastično posuđe sa poklopcima kako biste sortirali začine ili čak musli, griz, prezle, brašno... Nećete morati da preturate po gomili ambalaža kako biste našli ono što vam treba. Čuvajte u blizini radne površine, kako bi vam uvek bili dostupni.
Tiganje i lonce možete okačiti iznad šporeta. Biće vam nadohvat ruke, a i uštedećete na prostoru.
Postavite magnetni držač za noževe na zid. Tako ćete ih, između ostalog, čuvati na pravilan način jer se ivice neće oštetiti.
Banane su veliki izvor magnezijuma koji utiče na opuštanje krvnih sudova i smanjuje glavobolju. Takođe, ukoliko ste se probudili mamurni i sa jakim bolovima u glavi, preporučuje se da pojedete bananu - kalijum će nadoknaditi sve izgubljene elektrolite u vašem organizmu usled dehidracije.
Ukoliko sezonske alergije ili grip utiču na pojavu učestalih glavobolja, konzumirajte začinjenu hranu koja će otvoriti vaše disajne puteve. Čili u prahu je bogat vitaminom E, koji takođe utiče na opuštanje krvnih sudova.
Većina ljudi izbegava pripremu krompira zajedno sa njegovom korom koja je najveći izvor kalijuma. Dakle, konzumirajte mlad krompir pečen zajedno sa njegovom ljuskom radi uspešne borbe protiv jakih migrena.
Uvedite šaku badema u redovnu ishranu između bilo koja tri glavna obroka. Ova zdrava užina bogata je amino kiselinama koje pomažu oslobađanju serotonina, a magnezijum će opustiti vaše mišiće kao i krvne sudove.
Šampinjoni su bogati vitaminom B2, kao i brokoli i spanać. Vitamin B2 je ujedno važan i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, takođe poboljšava apsorpciju ugljenih hidrata, masti i proteina čije regulisanje je važno za prevenciju migrene.
Redovno konzumiranje vode u razumnim količinama tokom dana je jedan od osnovnih elemenata kojim možete sprečiti pojavu glavobolje. Spoj krastavca, jabuke i spanaća je takođe idealan izvor neophodne količine vode i hranljivih materija. U namirnice bogate vodom spadaju i: paradajz, celer, lubenica i bobičasto voće.
Krajem XX veka, Zemlju je zahvatila "karbofobija", tj. strah od ugljenih hidrata. Mnogi su porast broja obolelih od dijabetesa pripisali ugljenim hidratima, što nije u potpunosti istinito. U nastavku slede mitovi koji se neodgovorno šire i time utiču na pogrešno informisanje miliona ljudi.
Ljudi koji imaju dijabetes moraju drastično da smanje unos ugljenih hidrata - zdrav odrastao čovek treba dnevno da dobije 45-65% energije iz ugljenih hidrata. Ljudi koji boluju od dijabetesa treba da unose manje, ali ne ispod granice od 40%. Telu su ugljeni hidrati neophodni da prežive, oni obezbeđuju gorivo za mozak i ostale organe. Problem je tip ugljenih hidrata koje unosimo -većina će se pre odlučiti za kolač, nego za voće.Smanjenje unosa ugljenih hidrata za sobom povlači i nedostatak bitnih hranljivih sastojaka poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i nekoliko vitamina.
Smanjeni unos ugljenih hidrata poboljšava nivo glukoze u krvi - studije pokazuju da je razlika između onih koji unose normalnu količinu ugljenih hidrata i onih koji to ne čine gotovo zanemarljiva.
Kontrolisanje unosa ugljenih hidrata eliminiše potrebu za lekovima - pravilna, izbalansirana ishrana, sa fokusom na smanjenjem broja kalorija može pomoći ljudima koji su na granici dijabetesa da ga zapravo i ne dobiju. Međutim, kada je dijagnoza već postavljena, lekovi su neophodni.
Ishrana siromašna ugljenim hidratima smanjuje šansu od dobijanja drugih oboljenja - ljudi koji ne jedu dovoljno ugljenih hidrata obično unose više masti (posebno zasićenih), što znači da imaju veće šanse za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a prekomerna konzumacija proteina može izazvati probleme sa funkcijama bubrega.
Kao zaključak, ugljeni hidrati nisu zlo, ali naši izbori su problematični. Kada bismo jeli više voća, povrća i žitarica, nego prostog šećera, ugljeni hidrati uopšte ne bi bili problem.
Kada uređujete novu kuhinju, prvo i najvažnije pitanje koje se nameće je: kako najbolje iskoristiti prostor? Iako je svaki dom različit, postoje četiri ili pet klasičnih rasporeda od kojih svaki ima svoje prednosti. Razmislite o tome kako planirate da koristite svoju kuhinju. Da li je to prostor namenjen isključivo kuvanju ili želite svoju kuhinju da spojite sa trpezarijom? Idealna je zamisao da prostor za jelo bude u samom središtu kuhinje jer ga tako prema potrebi možete koristiti i kao radnu površinu kada pripremate hranu. Najpraktičnije su kuhinje organizovane u obliku slova U jer su vam tako sve potrepštine lako dostupne.
Bez obzira na izgled, postoje ključni predlozi koje bi trebalo da imate u vidu. Držite mašinu za pradnje sudova blizu sudopere i držite kantu za otpatke u blizini radne površine. Raspored elemenata poput frižidera, radne površine i sudopere je veoma značajan, a postavljaju se prema pravilu „zlatnog trougla“.
