Jedan od načina da napravite domaće rezance sa sosom od šampinjona. Ukoliko nemate vremena za to, jednostavno koristite kupovne špagete.
-
Ko gricka više - muškarci ili žene?
Prema istraživanjima tržišta, žene u proseku konzumiraju 3 grickalice više nedeljno od muškaraca.
Ista studija je otkrila i još nekolicinu zanimljivih stvari:
Žene češće nego muškarci paze na nutritivne vrednosti onoga što jedu.
Top pet grickalica su sveže voće, čokolada, čips, keksići i jogurt.
Raspoloženje ima veći uticaj na izbor grickalica nego pol, uzrast ili doba dana.
1819 -
Koliko kalorija sadrži paradajz?
Paradajz pruža znatne količine vitamina C, kalijuma, likopena i drugih hranljivih sastojaka. Količina kalorija zavisi od boje i veličine paradajza. U proseku sadrži 44 kalorije, ukoliko je bledo crvene boje ima 18 kalorija, dok žuti paradajz srednje veličine sadrži 32 kalorije. Broj kalorija se povećava ukoliko se paradajz prži na ulju za potrebe dodatka određenim jelima.
2087 -
Alkalnom ishranom do zdravlja
Prekomerna kiselost organizma može biti štetna za zdravlje. Prvi simptomi su umor, malaksalost, podložnost prehladama i infekcijama, loša probava i nadutost stomaka, grčevi, bolni mišići... Za sve navedeno je odgovorna kisela hrana. Alkalna hrana može da uspostavi ph ravnotežu organizma ukoliko je dnevni unos u optimalnoj srazmeri od 75 odsto sirove I 25 odsto kuvane hrane. Redovnim unosom suvog voća i zelenog povrća možete uspostaviti balans. Alkalna ishrana podrazumeva i konzumiranje kafe i pojedine vrste alkohola, najviše crnog vina.
1324 -
Večera: šta jesti, a šta izbegavati?
- Polovina obroka bi trebalo da bude na bazi voća ili povrća.
- Vodite računa o unosu belančevina.
- Koristite više začina i svežih biljaka kako biste smanjili količinu masti i soli.
- Što više zelenog povrća u vidu salata.
Izbegavajte:
- Izbegavajte prženu hranu.
- Salate sa kremastim prelivima na bazi majoneza.
- Obroke bazirane na crvenom mesu.
- Testo.
- Vodite računa da unos dodatnih soli, masti i šećera svedete na minimum.
1473 -
Kako vrućina utiče na ishranu?
Vrelo vreme tera telo da više radi i sagoreva više kalorija, srce kuca brže, kako bi distribuiralo više krvi, jetra i bubrezi rade prekovremeno, a gubimo vodu znojenjem mnogo brže nego u toku zimskih meseci.
Svi ovi faktori utiču na zdravlje i leti nisu retke nesvestice, mučnina ili srčani problemi kao posledica ekstremnih uslova kojima je telo izloženo. Ovo se češće dešava starijim ljudima, ali ni mladi nisu pošteđeni. Najrizičnija kategorija su naravno deca, jer ona nemaju dobro razvijen termoregulacioni sistem, tako da im je i mnogo kraće izlaganje visokim temperaturama problem.Kada je telo izloženo ovakvim uslovima, ono postavlja prioritete među svojim funkcijama. Rashlađivanje i zaštita vitalnih organa preuzimaju primat, dok je varenje sekundarno, što treba imati na umu kada birate šta ćete jesti tokom vrelih leta.
Namirnice bogate vodom (lubenica, dinja, borovnica, krastavac i sl.) su takođe odličan izbor leti, jer se obično lako vare, ne sadrže puno kalorija, tako da olakšavaju funkcionisanje čitavog organizma, koji ne mora da troši mnogo energije kako bi preradio hranljive materije koje ste uneli.
Voda postaje posebno važna, ali treba imati na umu da nikako nije dobro piti više od litar i po na sat vremena, jer voda "spira" elektrolite koji su nezamenljivi u funkcionisanju organizma, tako da je dobra ideja konzumirati i sportske napitke sa dodatkom elektrolita.Čak iako se aktivno bavite sportom, nemojte podceniti opasnosti kojima se izlažete leti. Pravilna ishrana, hidratacija i obazrivost ključni su pojmovi u preživljavanju letnjih meseci.
1943
