Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Skrivena opasnost u ribi

Riba jeste jedna od najboljih izvora proteina, ali zbog zagađenja svih vodotoka na zemlji ostaje pitanje da li je riba dovoljno bezbedna za jelo. Ovo je pitanje oko kojeg se lome koplja, tako da kada birate svoju hranu morate biti oprezni oko količine i vrste ribe kojom se hranite. Posebno oprezne treba da budu trudnice, jer su fetusi veoma osetljivi na povećanu koncentraciju žive u organizmu.

Ova vrsta hrane se veoma lako vari i sadrži dosta omega-3 masnih kiselina i vitamina. Međutim, morska riba, a u poslednje vreme i rečna opasna je zbog zagađenog staništa. Najveća opasnost vreba od žive, zbog toga što je riba lako apsorbuje, a kada je čovek pojede može se u organizmu zadržati i više meseci. Živa je veoma opasna za organizam, jer utiče na svaki organ i sistem organa, posebno na mozak. Pošto utiče na toliki broj organa, trovanje živom se relativno teško dijagnostifikuje. Svake godine se u Americi rodi oko 300 000 dece sa povišenim nivoom žive u organizmu, što ih izlaže većem riziku od moždanih oštećenja i poremećaja u učenju.

Veliki predatori obično sadrže najviše nivoe žive, jer se hrane manjom ribom koja već sadrži živu. Osim njih, relativno veliku dozu žive sadrži i tuna, dok je najzdravija riba po ovom pitanju divlji losos sa Aljaske, koji prema ispitivanjima već godinama sadrži najniži nivo zagađivača.

Slatkovodna riba takođe može da sadrži živu, ali to zavisi od toga da li u blizini njenog staništa postoji teška industrija koja može da zagadi vodu.

1365

Hofbräuhaus

Staatliches Hofbräuhaus je pivnica u Minhenu, Nemačka, sada u državnom vlasništvu. Osnovana je 1589 godine od Vojvode od Bavarske, Wilhelm V. Jedna je od najstarijih pivnica u Minhenu. Namenski je osnovana kao pivnica Kraljevske rezidencije koja se u to doba nalazila odmah iza ćoška.

10958

Sujeverje i hrana

Verovanja iz starine i bapske priče nekima su zanimljiva pričica, dok neki i dalje veruju da tu nečega ima, ali ni jedni ni drugi nisu imuni na novu priču o natprirodnim silama.

Postoji verovanje vezano za jaja, koje kazuje da ukoliko ne polomiš jaje sa obe strane, veštice će uzeti tu ljusku i napraviti brod kojim će isplovljavati na pučinu i izazivati oluje. Ova priča datira još od 1580. Priča o ljusci jajeta nije jedina u čijem je centru ova namirnica. U većem delu Evrope farmeri nose sveže jaje u polje, u nadi da će to doneti dobar rod. Jaja se takođe koriste da predskažu budućnost – dva žumanca su znamenje da se uskoro sprema brak, tamne tačkice na žumancetu predskazuju loš događaj, a jaje bez žumanceta je najgore što može da vam se desi.

Ni hleb nije izuzet iz ovih pričica, npr. postoji jedna u kojoj se tvrdi da pravljenje znaka krsta na hlebu onemogućava nečastivom da sedne na hleb i time ga pokvari.

Smatra se lošom srećom ako dve osobe piju čaj iz istog čajnika, a uz to, ukoliko se čajnik ne poklopi tokom spravljanja čaja, stranac će posetiti kuću (postoji serija ritualčića kojim se čak može utvrditi tačan dan, vreme i pol tog nepoznatog posetioca).

Bacanje pirinča na mladence je toliko odomaćen običaj da većina i ne razmišlja o njegovom nastanku. Ova tradicija veoma je stara, a treba da donese prosperitet, bogatstvo i sreću novovenčanom paru.

7057

Neobične kombinacije namirnica

Neke od ovih kombinacija su poznate, neke manje, ali nećete se pokajati ukoliko neku od njih isprobate i sami.

Šargarepa i šećer - dodavanje šećera povrću se čini čudnom praksom, ali šećer ističe aromu šargarepe i kao rezultat dobićete jelo izvanrednog ukusa i intenzivne boje.

Kafa i so – dodajte prstohvat soli kafi i aroma kafe će zablistati punim sjajem. Ovaj trik se koristi gotovo u svim jelima (uključujući i slatkiše).

Paradajz i šećer – paradajz je kiseo, pa dodatak soli ne poboljšava ukus. Umesto toga dodajte malo šećera i činjenica da je paradajz voće izbiće na površinu.

Kafa i čokolada – kada pravite kolače, uz čokoladu dodajte i malo kafe, ukus čokolade će se pojačati, a kafa se neće osetiti.

Krompir i oraščić – malčice oraščića daće dodatnu dimenziju krompiru u svakom jelu koje spremite.

Jabuka i vanila – jabuke su po prirodi kisele i zahtevaju šećer pri kuvanju. Većina ljudi dodaje oraščić ili cimet jelima sa jabukom, ali vanila tim jelima daje notu koju verovatno neće prepoznati, ali na koju niko neće ostati imun.

Jagode i biber – sveže jagode se obično serviraju sa šećerom, ali dodatak sitno mlevenog bibera još bi više istakao pun ukus ovog prolećnog slatkiša.

1764