-
Pivo nakon vežbanja?
Tačno je da pivo obezbeđuje neke elektrolite, ugljene hidrate, pa čak I polifenole. Međutim, vaša omiljena piva uglavnom sadrže elektrolitni kalijum, a obično ne gubite mnogo toga tokom vežbanja. Umesto toga, želite nešto što će zameniti natrijum hlorid, glavni elektrolit koji gubite kroz znoj – a pivo ga neće nadomestiti. Vaše telo mora da koristi dosta hranljivih materija – noručito vitamine B – da metaboliše alkohol, što dodatno otežava rad jetre.
919 -
Ječam
Potiče iz Mesopotamije a u Evropi je jedna od najstarijih žitarica. U srednjem veku kada je pšenica bila izuzetno skupa, ječam i raž su se koristili za pripremu hleba. Ječam se koristi pored hleba i za proizvodnju slada, piva i viskija. Sadrži dosta minerala, kalujum, fosfor, magnezijum, gvožđe,cink, selen, vitamine B...
34244 -
Japanska jabuka – „plod bogova“
Japanska jabuka – „plod bogova“ uzgajana je vekovima unazad u mnogim kulturama. Bogata je vitaminom A, C, E i B6 kao i dijetetskim vlaknima, manganom, bakrom, magnezijumom, kalijumom i fosforom. Zbog prisustva vitamina C jača imunitet i povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca. Dobar je izvor vlakana – skoro 20 odsto preporučenog dnevnog unosa. Povećava sekreciju digestivnih sokova i zbog prisustva kalijuma povoljno utiče na krvni pritiska. Preporučuju se svima koji imaju problema sa jetrom, suvim kašljem, dijarejom...
1280 -
Kratka istorija krofni
Krofne postoje već vekovima, još od antičke Grčke i Rima, kada je su trake od testa pržene i služene sa medom ili sosom od ribe.
U Srednjem veku, nezaslađene loptice od testa umakane su u šećerni sirup. Ovaj desert raširio se Evropom u XV veku i posebno je postao popularan u Engleskoj, Nemačkoj i Holandiji. U Nemačkoj je u tom dobu bilo teško doći do šećera, tako da se testo jelo sa mesom ili pečurkama. Holandski doseljenici kasnije su preneli ovu poslasticu u Ameriku.
U početku, krofne nisu imale rupu u sredini. Ova izmena originalnom načinu pravljenja krofni pripisuje se kapetanu Hensonu Gregoriju, holandskom mornaru. Prema legendi, 22. juna 1847. godine kapetan Gregori doživeo je oluju na brodu, te je krofne koje je poneo na put naređao na drške kormila, kako bi mu ruke bile slobodne za upravljanje brodom. Tako je napravio rupu kroz sredinu testa i eto, krofna je rođena. Priča, kao i većina tog tipa verovatno nije tačna, ali je veoma zabavna. Inače, rupa u centru testa dobra je i zato što će se testo ravnomernije peći i krofna neće biti živa u sredini.
Prvi pravi recept za krofne može se pronaći u engleskim kuvarima iz 1803. godine, u odeljku sa „američkom hranom".
Krofna takođe ima dugu istoriju među Jevrejima. Testo slično današnjim krofnama služi se već vekovima za praznike poput Hanuke.
Prva automatizovana mašina za krofne napravljena je u Americi, 1920. Izumitelj je bio Adolf Levit, izbeglica iz carske Rusije.
Tokom godina, ova poslastica postala je posebno popularna u Americi, gde je i danas među najomiljenijim namirnicama za doručak među svim generacijama.
5169 -
Mitološki nastanak nara
Nar je još jedna voćka čije se poreklo vezuje za Afroditu. Prema legendi, ona je zasadila prvo drvo nara, na ostrvu Kipar. Povezanost nara i boginje ljubavi i strasti zacementirana je činjenicom da je voće prepuno semenki, kao simbola plodnosti.
Nar je, prema grčkoj legendi, i Heri bio sveta biljka, a kako je Hera bila boginja plodnosti, jasna je reputacija koju nar i danas uživa, ne samo u Grčkoj. Ovome je dodata još jedna dimenzija – nar ne samo da je pun semenki, već i jarko crven, poput krvi device, što je još jedna asocijacija sa bračnim dužnostima.
Ovo voće se pominje i u mitu o Persefoni. Had je oteo Persefonu i odveo je u donji svet, a njihova je zajednica zacementirana tako što je ona pojela nekoliko zrna nara, u zamenu za priliku da povremeno pređe reku Stiks i poseti svet smrtnika na površini.
3408
