-
Odvajanje belanceta i žumanceta nikad nije bilo lakše
Retko je koji od poslova u kuhinji omraženiji od razdvajanja žumanceta i belanceta. Međutim, postoji mnogo lakši i brži način za to.
Ovaj video pokazaće vam kako da jednostavno rešite ovaj kuhinjski problemčić, uz pomoć obične plastične flaše.
6668 -
Višestruka upotreba ricinusovog ulja
Ricinusovo ulje je poznato kao prirodan laksativ, ali se koristi i u druge svrhe jer je njegova upotreba u tradicionalnoj medicini nadaleko poznata. Širok spektar bolesti može se tretirati i lečiti ricinusovim uljem jer smanjuje bolove, stimuliše imuni sistem, tretira rane na koži i deluje kao moćan antibiotik. Sastojak je brojnih kozmetičkih proizvoda, kao i proizvoda od gume, sastojak je lakova i boja... Ricinusovo ulje koristi se za uklanjanje mrtve kože na stopalima, ali i za tretiranje žuljeva. Interesantno je da se koristi za punoću i rast trepavica.
1510 -
Napravite domaće jabukovo sirće
Jabukovo sirće ne samo da daje poseban ukus svakoj salati, već je i sve popularniji saveznik u borbi protiv kilograma, jača organizam, a posebnu primenu ima i što se tiče spoljašnje primene jer daje sjaj suvoj kosi, čisti lice od bubuljica....nije tajna da su jabukovo sirće koristile i egipatske faraonke koje su se negovale sirćetnim kupkama.
Ako želite malo da eksperimentišete i napravite svoju domaću verziju jabukovog sirćeta, iznenadićete se kako ga je lako napraviti. Za početak, potrebno vam je dosta jabuka (barem kilogram) koje treba oprati, iseći na manje komade (nemojte ljuštiti koru) i odstraniti trule delove. Komadiće jabuke potom grubo izmutite u presi za sok ili blenderu. Dobijen gusti sok od jabuke (u kojem treba da su vidljivi komadići kore i unutrašnjosti) sipajte u posudu u koju ćete dodati gljivice kvasca i tu posudu dobro zatvorite. Ostavite da odstoji minimum mesec dana i privremeno odstranite sa površine nakupljenu penu i protresite posudu. Na kraju, dobijeno jabukovo sirće ocedite kroz lanenu krpu i spremno je za upotrebu.
1813 -
Zdravi kao dren
Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije.
Najveći proizvođači drena u Evropi su Italija i Francuska, a plodovi se koriste za džemove, kompote, sokove...
Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda.
Drvo drena koristilo se za izdradu alata, a mali crven plodovi drenjine za lek i ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.
Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže.
Svaki njegov deo je lekovit – plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.
Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želuca pa se drenjine mogu koristiti u lečenju proliva i problema sa varenjem.
1672 -
Zeleni paradajz za jačanje mišića i kostiju
Za razliku od drugog voća i povrća, paradajz sadrži sve hranljive materije čak i kada nije potpuno zreo. Zeleni paradajz bogat je antioksidansima, vitaminom E i C. Iako se antioksidansi pre svega pripisuju smanjenju rizika od srčanih oboljenja, takođe štite tkiva i ćelije kostiju. Vitamin K, pored toga što je od suštinske važnosti za pravilno zgrušavanje krvi, vezuje kalcijum zbog čega jača kosti. Šolja zelenog paradajza sadrži do 43,20 mg fosfora koji je važan za rast i zdravlje kostiju. Najčešće se koristi za spremanje zimnice ili umaka, a u upotrebi je i pri lečenju proširenih vena na nogama. Sadrži i veliku količinu flavanoida koji jačaju zidove krvnih sudova i čine ih otpornijim na pucanje.
6102
