-
Pet činjenica o jajima
Jaja su bogata visokokvalitetnim proteinima, sadrže i lutein i zeaksantin, vitamine A, D, B12, riboflavin, fosfor... Obezbeđuju holin koji pomaže funkcionisanju mozga.
Mogu igrati važnu ulogu u održavanju mišićne mase tokom gubitka težine.
Telo apsorbuje vitamin D putem izlaganja suncu ali jaja mogu nadoknaditi preporučeni dnevni unos.
Boja ljuske nema uticaja na kvalitet jaja. Boja žumanca varira u odnosu na ishranu kokošaka, ali se to ne odražava na sadržaj hranljivih sastojaka.
Prosečno jaje sadrži 1,5 g zasićenih masti, 1,8 g mononezasićenih i jedan gram polinezasićenih masti.
1131 -
Zašto piti čaj od ginka?
Ginko potiče iz Kine gde se uzgaja hiljadama godina za različite namene. Iako se njegovo lišće i semenke često koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini, savremena istraživanja su fokusirana na ekstrakt ginka koji se pravi od listova. Prednost konzumiranja čaja od ginka je povezan sa prisustvom velike količine antioksidanasa. U tradicionalnoj kineskoj medicini, semenke ginka korišćene su za otvaranje “kanala” energije u različitim sistemima organa uključujuću bubrege, jetru, mozak i pluća. Očigledna sposobnost ginkoa da poveća protok krvi u različite delove tela može biti izvor mnogih njegovih navodnih koristi. Pored toga, smanjuje anksioznost, stres i druge simptome depresije. Pospešuje zdravlje očiju. Čaj od ginka bio je popularan lek za tretiranje glavobolje. Ukoliko je glavobolja povezana sa smanjenim protokom krvi ili suženim krvnim sudovima, sposobnost ginka da proširi krvne sudove može biti od značaja za ublažavanje simptoma.
1378 -
Brokoli i soja za brži metabolizam
Mnogi veruju da su brokoli i soja zdrave namirnice, dok drugi smatraju da upravo one usporavaju metabolizam i negativno utiču na funkciju štitne žlezde. Brokoli, soja, karfiol, prokelj, kupus navodno sadrže supstancu koja usporava proizvodnju hormona štitne žlezde. Uvek se nameće pitanje da li su zaista zdrave navedene namirnice?
Mnogo više faktora trebalo bi uzeti u obzir. Štitna žlezda nalazi se u podnožju vrata, iznad ključne kosti. Iako je prilično mala, njena funkcija je ogromnih razmera. Obezbeđuje organizmu gorivo, i to za gotovo svaku ćeliju u telu i igra ključnu ulogu kada je reč o gubljenju masti. Stoga veliko broj namirnica je značajan kao podsticaj metabolizmu, pa bademi, brokoli, soja, karfiol i brojne druge namirnice u tome prednjače u odnosu na neke druge.
Nezaslađeno sojino mleko sadrži kalcijum i na taj način podstiče rad metabolizma, brokoli sadrži vitamin C i kalcijum što je odlična kombinacija. Sve navedene namirnice imaju ključnu ulogu u sagorevanju masti.
1302 -
Najbolje piće za početak jutra: čaj, voda ili kafa?
Bez obzira da li ste ranoranilac, verovatno imate naviku da jutro započnete uz šolju kafe, vode ili čaja. Čaša vode ujutru mogla bi da vam pomogne mnogo više od bilo kojih popularnih jutarnjih pića.
Većina ljudi ne može da zamisli svoj dan bez jutarnje kafe, što nije iznenađujuće s obzirom da kofein u njoj izaziva blagu zavisnost. Umereno konzumiranje kafe može imati više koristi, uključujući smanjeni rizik od dijabetesa tipa, kamena u žuči i raka debelog creva. Mada, ključni efekat za one koji ne mogu bez jutarnje kafe je - poboljšanje kognitivne funkcije. Osobe sa srčanim problemima bi posebno trebalo da povedu računa na potencijalne efekte kofeina na krvni pritisak, puls i ritam srca pre konzumiranja velikih količina kafe ili bilo kog drugog pića koje sadrži kofein.
Crni, zeleni i beli čajevi potiču od iste biljke i svi sadrže kofein. Čaj sadrži antioksidanse koji pomažu u zaštiti tela od negativnih zdravstvenih efekata slobodnih radikala, elemenata koji lutaju kroz krvotok i izazivaju oštećenja ćelija. Biljni čajevi mogu da pomognu u ublažavanju simptoma prehlade. Čaj od đumbira i nane pomažu u borbi protiv jutarnje mučnine.
Voda je najpopularniji napitak na svetu, i to sa dobrim razlogom. Pomaže sve telesne funkcije i trebalo bi je piti tokom celog dana u umerenim količinama, počevši od prve čaše čim se probudite.
3513 -
Šta su astronauti jeli u svemiru?
Picu, pomfrit, burger? Možda ćevape?
Nažalost, ne. Obedovanje u svemiru je bio pravi izazov za svakog astronauta, i to zbog - gravitacije. Naime, svako parče hrane, pre nego što stigne u digestivni trakt, završiće plutajući po svemirskom brodu. Zbog toga su naučnici morali da osmisle posebne aluminijumske tube (kao paste za zube) u kojima se nalazila mekana hrana, poput pirea ili bebi hrane, a astronauti bi sadržinu te tube direktno istiskali u usta. Tako je, na primer, američki astronaut Džon Glen, 1962. godine tokom jedne svemirske misije iz jedne takve tube jeo pire od jabuka. Zvuči dosta gadno, a ni astronauti nisu baš bili oduševljeni takvom ishranom.
Vremenom, naučnici su razvili neke "atraktivnije" tehnike pripremanja hrane u svemiru. Hrana bi prvo bila dehidrirana, pa smrznuta. Hrana poput komada mesa u gustom sosu ili nekoliko parčića kuvanog povrća. Neposredno pred jelo, astronauti bi u hranu ubrizgali malo tople vode, sačekali koji minut i brzo pojeli hranu. Takođe, često su grickali i sušeno voće, koje bi neretko iskočilo iz pakovanja i plutalo po stanici, te bi astronauti morali da se bace u pravu jurnjavu za komadićima voća. Koristili su i začine poput soli i bibera, ali u tečnoj formi, jer bi zrnevlja....pa znate već, plutala. Što se tiče pića, čuvalo se u posebnim vrećicama, iz kojih su astronauti pijuckali svoju kafu ili sokić pomoću slamčica. U slične vrećice se i danas pakuju uglavnom dečiji sokovi.
Kako bi bili sigurni da njihova hrana neće završiti tamo negde u svemiru, astronauti su i svoje konzerve sa hranom, pomoću čičak trake, pričvršćivali za posebne poslužavnike koji su se nalazili u njihovom krilu. Sve ovo zvuči dosta komplikovano, ali verujemo da ne može ni da se uporedi sa svim drugim trudom i treninzima kroz koje jedan prosečni astronaut mora da prođe kako bi uživao u beskrajnom svemiru.
1257
