-
Bob
Bob (lat. Vicia faba) je mahunasto povrće vrlo slično pasulju, uglavnom zelene ili tamnije, braon boje. U ishrani se može upotrebljavati ili suvo zrno, ili sveže u vidu boranije. Zanimljivo je da je bob u starom Rimu bio toliko popularan da se koristio tokom glasanja, pri čemu bi svetlije zrno značilo "da", a tamnije "ne".
Kao i svo drugo mahunasto povrće, i bob je poznat po tome što je bogat rastvorljivim vlaknima, pa ubrzava metabolizam, reguliše probavu, štiti debelo crevo od mnogih bolesti i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i generalno dugo drži osećaj sitosti.
Bob takođe sadrži i vrlo retku L-Dopa aminokiselinu koja proizvodi dopamin, koji je važan za uredan san, koncentraciju i dobro raspoloženje, ali isto tako neke studije pokazuju da je ova aminokiselina ublažava posledice Parkinsonove bolesti.
Pre svake upotrebe, bitno je ovu mahunu ostaviti potopljenu u vodi minimum 6 sati, a potom kuvati dva do tri sata. Od boba možete praviti zanimljive đakonije; možete ga na primer posle kuvanja zgnječiti i od njega napraviti neobičan pire, pri čemu mu možete dodati razne mediteranske začine kao što su kadulja, timijan, bosiljak, peršun i korijander, ili ga prosto dodajte kao prilog pečenom mesu u kombinaciji sa krompirom ili dinstanim pečurkama.
Pored svih ovih blagodeti, ni ne čudi nas da se bob odavnina spominje u raznim bajkama i pričama za decu kao čarobno zrno čudotvornih moći.
2718 -
Dodajte pistaće u ishranu, a evo i zašto
- Bogati su fosforom koji pospešuje toleranciju na glukozu.
- Prepuni su antioksidantima koji štite od upala i srčanih bolesti.
- Odličan su izvor vlakana i vitamina B6.
- Sadrže zavidne količine kalijuma koji snižava nivo kortizola - hormona stresa.
- Preporučuje se kod bolova u želucu, protiv povraćanja i hroničnog kašlja.
2629 -
Hrana kojom se možete igrati – jestive Lego kocke
Ova neodoljiva igračka, omiljena mnogim generacijama sada postoji u novom obliku - japanski umetnik i dizajner Akihiro Mizuči kreirao je jestive Lego kockice od čokolade.
Komadići bele, mlečne, crne i pink čokolade potpuno su funkcionalni, a sam umetnik napravio je nekoliko Lego robota koristeći tu čokoladu.
Jestivi Lego deluje poprilično kul, ali ima jednu kritičnu manu – teško da ćete dugo odolevati zovu čokolade.
2162 -
Da li probiotici snižavaju pritisak?
Svi smo već čuli da je konzumacija hrane sa probioticima izuzetno važna za zdravlje sistema organa za varenje, ali nova istraživanja pokazuju da i kardiovaskularni sistem ima koristi od probiotika.
Probiotici su bakterije koje se nalaze u organima za varenje, kao i u određenim tipovima hrane (poput jogurta ili starog sira).Ranija istraživanja su pokazala da su ove bakterije zdrave i da pomažu u procesu varenja, probave i zaštite od štetnih bakterija.
Početkom ove godine, u studiji sprovedenoj na Univerzitetu Grifit u Australiji, došlo se do zaključka da konzumacija probiotika pomaže u regulisanju krvnog pritiska.
U proseku, učesnici koji su unosili probiotike svaki dan tokom 8 nedelja imali su niži krvni pritisak u poređenju sa kontrolnom grupom koja to nije radila. Najveće poboljšanje videlo se kod učesnika koji su imali visok krvni pritisak pre početka studije (najmanje 130/85).Ipak, nisu svi proizvodi koji sadrže probiotike isti i nemaju ovakav efekat. Da bi se dobili rezultati, treba naći proizvode sa što većom koncentracijom probiotika.
Međutim, ove studije su još uvek u eksperimentalnoj fazi, tako da ne treba računati da se samo unošenjem probiotika u ishranu može regulisati problem sa krvnim pritiskom. Treba ipak imati u vidu da je to jedan od načina za snižavanje pritiska, u kombinaciji sa lekovima i inače balansiranom ishranom.
2407 -
Veza između buke i gojaznosti
Švedska studija sprovedena u Stokholmu na uzorku od 5000 ljudi pokazala je da stanovnici bučnijih područja (oni koji žive u blizini aerodroma, pruga, ili prometnih saobraćajnica) imaju veće šanse da budu bucmastiji od ljudi koji žive u mirnijim krajevima.
Buka izaziva manjak sna i povećanje nivoa stresa u organizmu, a postoji bojazan i od pojačanog lučenja kortizola koji stimuliše rast masnih ćelija. Prema studiji, najviše na masi dobijaju ljudi koji su blizu aerodroma, potom pruga i najzad saobraćaja.
1579
