-
Šta su astronauti jeli u svemiru?
Picu, pomfrit, burger? Možda ćevape?
Nažalost, ne. Obedovanje u svemiru je bio pravi izazov za svakog astronauta, i to zbog - gravitacije. Naime, svako parče hrane, pre nego što stigne u digestivni trakt, završiće plutajući po svemirskom brodu. Zbog toga su naučnici morali da osmisle posebne aluminijumske tube (kao paste za zube) u kojima se nalazila mekana hrana, poput pirea ili bebi hrane, a astronauti bi sadržinu te tube direktno istiskali u usta. Tako je, na primer, američki astronaut Džon Glen, 1962. godine tokom jedne svemirske misije iz jedne takve tube jeo pire od jabuka. Zvuči dosta gadno, a ni astronauti nisu baš bili oduševljeni takvom ishranom.
Vremenom, naučnici su razvili neke "atraktivnije" tehnike pripremanja hrane u svemiru. Hrana bi prvo bila dehidrirana, pa smrznuta. Hrana poput komada mesa u gustom sosu ili nekoliko parčića kuvanog povrća. Neposredno pred jelo, astronauti bi u hranu ubrizgali malo tople vode, sačekali koji minut i brzo pojeli hranu. Takođe, često su grickali i sušeno voće, koje bi neretko iskočilo iz pakovanja i plutalo po stanici, te bi astronauti morali da se bace u pravu jurnjavu za komadićima voća. Koristili su i začine poput soli i bibera, ali u tečnoj formi, jer bi zrnevlja....pa znate već, plutala. Što se tiče pića, čuvalo se u posebnim vrećicama, iz kojih su astronauti pijuckali svoju kafu ili sokić pomoću slamčica. U slične vrećice se i danas pakuju uglavnom dečiji sokovi.
Kako bi bili sigurni da njihova hrana neće završiti tamo negde u svemiru, astronauti su i svoje konzerve sa hranom, pomoću čičak trake, pričvršćivali za posebne poslužavnike koji su se nalazili u njihovom krilu. Sve ovo zvuči dosta komplikovano, ali verujemo da ne može ni da se uporedi sa svim drugim trudom i treninzima kroz koje jedan prosečni astronaut mora da prođe kako bi uživao u beskrajnom svemiru.
1257 -
Lubenica
Lubenica ili bostan je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva, poreklom iz tropskih oblasti Afrike. Prema agronomskoj podeli spada u povrće ali zbog toga što je slatka veoma često je ubrajaju u voće. Najpoznaije države u kojima se uzgajaju lubenice u Evropi su Makedonija i Grčka
9536 -
Mladi luk - više od dodatka jelima
Mladi luk je u potpunosti jestiv, osim korena. Sadrži niz hranljivih sastojaka, uključujući zdrave makronutrijente i vitamine. Malo kalorija i nizak nivo masti su samo neke od njegovih prednosti u odnosu na drugo povrće.
Šolja seckanog mladog luka sadrži samo 32 kalorije i 1,8 grama proteina, kao i 0,8 grama masti. Idealan je za unos esencijalnih masnih kiselina. Jedna porcija sadrži 4 mg omega 3 masnih kiselina i 70 mg omega 6 masnih kiselina.
Odličan je izvor vitamina K koji igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi.
1766 -
Kako održati nivo vitamina D u zimskom periodu?
Samo zato što se vitamin D proizvodi zahvaljujući izlaganju suncu, ne znači da njegov nivo ne možete održavati i ishranom. Neke namirnice, uključujući meso, gljive i ribu, prirodno su bogate vitaminom D. Na primer, jedna porcija konzervirane tunjevine sadrži oko trećinu preporučenog dnevnog unosa. Konzumirajte jaja makar jednom nedeljno kako biste svom organizmu obezbedili dovoljne količine ovog dragocenog vitamina.
Ukoliko se u dogovoru sa svojim lekarom odlučite na uzimanje suplemenata, preteran unos bi trebalo izbegavati. Konsultujte se u vezi sa preporučenom dozom koja će biti najefikasnija i sledite savete. Posledica hroničnog manjka vitamina D izaziva osteoporozu, javlja se najčešće kod žena, ali sve više i kod muškaraca. Unos vitamina D uz kalcijum je najbolja preventiva.
1465 -
Obratite pažnju na namirnice sa negativnim kalorijama!
Kako prepoznati negativne kalorije? Jednostavno! Reč je o svim onim namirnicama tokom čijeg žvakanja sagorite mnogo više kalorija u odnosu na broj koji unesete. Prema brojnim istraživanjima, naše telo troši samo pet do deset procenata ukupne energije u digestiranju hranljivih sastojaka koji se nalaze u hrani. Povrh toga, način na koji vaše telo „obrađuje“ hranu zavisi od sopstvenog metabolizma.
Želite da ubrzate metabolizam? Savet se krije u načinu ishrane. Što više povrća, a ako ste ljubitelj mesa, neka vaš izbor bude crveno meso. Nezdravu užinu i slatkiše zamenite smutijima, koštunjavim voćem ili svežim voćem. Ovako regulisanom ishranom nećete smanjiti unos kalorija, već ćete unositi zdravije kalorije. Osnovni problem većine dijeta koje se svode na smanjen unos kalorija je stanje šoka metabolizma usled smanjenog unosa hrane. Ipak, namirnice sa negativnim kalorijama ne utiču negativno na nivo šećera u krvi i sprečavaju taloženje masnih naslaga.
Jedino piće koje ne sadrži negativne kalorije je voda. Pored navedenog, voda poboljšava varenje kao i rad metabolizma ali i povećava nivo energije.
1568
