-
Komorač
Komorač je dvogodišnja samonikla biljka. Najviše je rasprostranjena u Južnoj Evropi, a posebno u Italiji, Grčkoj, Turskoj... Sama biljka može da dostigne visinu od 60 -120 cm visine. Komorač je poznat i po imenima morač, slatka mirođija, slatko anis, kopar... Koroste se semenke, lišće, lukovica. Plod je bogat eteričnim uljem. Koristi se kao začin ili čaj protiv nadimanja, ili za ublažavanje kašlja. Dobar je izvor Vitamina C, kaijuma i mangana kao i ostalih vitamina i minerala. Lukovicu komorača možete čak i svežu dodavati raznim salatama, daće im predivnu aromu i specifičan ukus. Kada birate u radnji ili na pijaci obratite pažnju na svežinu lukovice. Neka bude manja i čvršća.
19167 -
Neobične kombinacije namirnica
Neke od ovih kombinacija su poznate, neke manje, ali nećete se pokajati ukoliko neku od njih isprobate i sami.
Šargarepa i šećer - dodavanje šećera povrću se čini čudnom praksom, ali šećer ističe aromu šargarepe i kao rezultat dobićete jelo izvanrednog ukusa i intenzivne boje.
Kafa i so – dodajte prstohvat soli kafi i aroma kafe će zablistati punim sjajem. Ovaj trik se koristi gotovo u svim jelima (uključujući i slatkiše).
Paradajz i šećer – paradajz je kiseo, pa dodatak soli ne poboljšava ukus. Umesto toga dodajte malo šećera i činjenica da je paradajz voće izbiće na površinu.
Kafa i čokolada – kada pravite kolače, uz čokoladu dodajte i malo kafe, ukus čokolade će se pojačati, a kafa se neće osetiti.
Krompir i oraščić – malčice oraščića daće dodatnu dimenziju krompiru u svakom jelu koje spremite.
Jabuka i vanila – jabuke su po prirodi kisele i zahtevaju šećer pri kuvanju. Većina ljudi dodaje oraščić ili cimet jelima sa jabukom, ali vanila tim jelima daje notu koju verovatno neće prepoznati, ali na koju niko neće ostati imun.
Jagode i biber – sveže jagode se obično serviraju sa šećerom, ali dodatak sitno mlevenog bibera još bi više istakao pun ukus ovog prolećnog slatkiša.
1764 -
Energetske i hranljive vrednosti: plavi patlidžan
Plavi patlidžan potiče iz Indije, a u Evropu je došao u 13. veku zahvaljujući arapskim trgovcima. U Italiji je najpre upotrebljavan kao ukrasna biljka, a tek mnogo kasnije korišćen je i u ishrani. Od davnina je poznat po svojim lekovitim svojstvima. Pospešuje probavu i ublažava grčeve u crevima i želucu. Snižava holesterol, normalizuje rad srca i reguliše nivo vode u organizmu. Listovi patlidžana upotrebljavaju se protiv bolova, crvenila, opekotina, kao i protiv reume.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 24 kcal
Ugljeni hidrati: 5,7 g
Proteini: 1 g
Masti: 0,19 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 3,40 g
Niacin: 0,65 mg
Vitamin A: 27 IU
Vitamin C: 2,2 mg
Vitamin K: 3,5 µg
Natrijum: 2 mg
Kalijum: 230 mg
Kalcijum: 9 mg
Gvožđe: 0,24 mg
Magnezijum: 14,3 mg
Cink: 0,16 mg
1595 -
Tri namirnice koje odmah utiču na raspoloženje
Avokado – Sadrži 20 osnovnih hranljivih sastojaka, uključujući kalijum, vitamin E, vitamin B i folate. Prema istraživanju časopisa “Nutrition”, jedan avokado vas može držati sitim tokom čitavog dana. Reguliše šećer u krvi zbog čega povoljno utiče na raspoloženje u stresnom periodu.
Crna čokolada – Nedostatak magnezijuma je povezan sa anksioznošću, zbog čega jedna tabla crne čokolade može nadomestiti unos cinka i magnezijuma i tako učiniti da se osećate bolje.
Spanać – Bogat je folatom koji pomaže vašem telu da proizvede serotonin i dopamin i tako reguliše vaše raspoloženje.
1196 -
Dunja - vitaminska bomba
Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom “sidonijska kruška”. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda sa oporo kiselim ukusom.
Dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina.
Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti.
Pečena ili kuvana dunja preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, otklanja nesanicu, kao i loš miris iz usta.
1209
