• Uticaj holesterola na mozak

    Uticaj holesterola na mozak

    Veruje se da je glavni razlog za nastanak ateroskleroze ishrana bogata zasićenim i trans mastima. Oni predstavljaju osnovni faktor rizika za bolesti srca, ali visok holesterol može uticati i na moždanu funkciju. Istraživanja pokazuju da je lečenje visokog holesterola kompleksan zdravstveni problem.

    Holesterol je i dobar i loš za organizam. S jedne strane, telo koristi holesterol za proizvodnju hormona i za održavanje ćelijskih membrana. Visok nivo holesterola može imati ozbiljne posledice po zdravlje, u smislu sužavanja krvnih sudova što stvara pritisak i onemogućava uravnotežen protok krvi. Sve navedeno povećava rizik od stvaranja smrtonosnih ugrušaka koji mogu izazvati moždani udar ili infarkt.

    Iako holesterol može imati štetne posledice, takođe je važan za zdravo funkcionisanje mozga. Mozak sadrži oko 25 odsto holesterola i koristi ga za sintezu neurotransmitera. Mozak ne može izvući holesterol iz krvi, pa zato mora da obezbedi sopstvene zalihe.

     415
  • Hrana i kultura: Danska

    Hrana i kultura: Danska

    Kada je Danska u pitanju, većina će vam najpre pomenuti mleko ili surutku kao obavezne osvežavajuće napitke. Čorbe, supe, kremasti šlag sosevi, meso, salate spadaju u njihove poslastice. Danski sirevi poznati po neobičnom ukusu, često se služe uz dezert sa voćem ili kasno uveče kao užina. Sveže voće u sezoni ima prednost, a posebno kukuruz i krompir. Jela čija je osnova meso su izuzetno sočna. Ukoliko su po svojoj prirodi suva, služe se uz sos. Iako ribe ima u izobilju, svinjetina je favorit. Jaja se povremeno koriste kao lagani obrok ili za ukrašavanje drugih jela. Pirinač i testenina se generalno izuzetno retko koriste. Puter je obavezan sastojak, a kvalitet je daleko bolji u odnosu na većinu putera koje ste ikada probali. Danci uživaju u pecivu ili kolačićima uz kafu. Ne zaboravite, Danci jedu rado i kalorično! Danski kuvari spadaju među najkreativnije, posebno kada je priprema morskih plodova u pitanju. Tradicija im nalaže i uživanje u dimljenoj hrani, pa je haringa neizostavno tradicionalno jelo. Ipak, najvažniji obrok je večera, nakon koje se služi rakija na bazi lekovitog bilja.

     1015
  • Pepino

    Pepino

    Pepino (Solanum muricatum) je egzotično voće iz Južne Amerike, najverovatnije iz Perua, neki izvori tvrde da su ga još stare Inke gajile. Iako je ovo tropsko voće u Evropu stiglo još krajem 18.veka, može se reći da i dalje spada u red voćki koje se retko nalaze na trpezama Evropljana. Danas se najviše konzumira i uzgaja na Novom Zelandu i u državama Latinske Amerike (Ekvador, Bolivija, Kolumbija). Plod pepina je žućkaste boje sa modrim, ljubičastim šarama i ukus podseća na kombinaciju dinje i kruške. Neki tvrde da ih ukus podseća na krastavac, pa otud španski naziv za pepino - kačuma, što znači krastavac za salatu. U zavisnosti od uzgoja može biti veličine šljive ili čak poveće tikve. Iako se najčešće jede sirov ili kao nezaobilazni deo tropske voćne salate, u mnogim kulturama se koristi kao glavno jelo, i to tako što se proprži na malo ulja sa puno začina i servira uz paradajz ili papriku sa kojima se odlično slaže. Ukus pepina takođe možete ulepšati i začinima kao što su cimet i anis, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete limunovim sokom. Pepino je voće izuzetno bogato vitaminom C i kalcijumom, te je dobro za kosti i zube, a posebno je pogodan za ishranu dijabetičara.

     701
  • Zašto je dobro jesti pahuljice za doručak?

    Zašto je dobro jesti pahuljice za doručak?

    Pahuljice su omiljeni doručak u celom svetu. Kombinovanje pahuljica sa voćem, jogurtom, pa čak i sladoledom za mnoge je prava poslastica. I pored toga, postoji niz zdravstvenih prednosti koje vam pružaju pahuljice, a da niste ni znali! Vitamini i minerali u pahuljicama korisni su za poboljšanje funkcije mozga. Može vam instant pružiti sve potrebne hranljive sastojke poput proteina, vlakana, vitamina B, vitamina D, gvožđa i kalcijuma. Dokazano je da smanjuju nivo lošeg holesterola i da utiču na poboljšano varenje.

     419
  • Jedite voće ujutru, a evo i zašto!

    Jedite voće ujutru, a evo i zašto!

    Zbog visokog sadržaja fruktoze, najbolje je da jedete voće u jutarnjim časovima jer tada telo ima najjači podsticaj za funkcionisanje. Ako jedete voće uoči samog spavanja, visok nivo šećera ometaće vaš san. Voće se lako vari i trebalo bi ga jesti onda kada vam je energija najpotrebnija, dakle ujutru ili pre ručka.

    Nakon konzumiranja voća, sačekajte jedan do dva sata kako se ne biste osećali naduveno ili imali gasove, a i kako bi vaša creva bila spremna za naredni izvor hrane.

     388
Siguran sam da vam se milion puta desilo da vam ostanu belanca.Meni jeste,pogotovo kada pravim kiflice ili štrudle.Ovaj kolač ne samo da je jednostavan ,već je i ukusan a i…
27903
Ako volite proju a želite nešto da izmenite evo dobre ideje! Dodajte masline!
7487
U našoj kući plazma torta često ni ne dočeka deo dekorisanja, često se dešava da je pojedemo kašikom iz činije. Ne volim da koristim živa jaja i zato sam napisala…
115258
Ovo je jako dobar recept u slučaju da vam se jede nešto slatko a nemate strpljenja da spremate, ili vam ne treba veća količina, ili ste dobili nenajavljene goste koje…
19648
Ukoliko želite da na brzinu spremite odličan ručak i da se pritom osećate kao da ste na moru evo predloga. Navedeni sastojci dovoljni su za dve osobe. Uz predloženi ručak…
23547
Punjene prepelice sa pirinčem i šampinjonima će svakako biti nešto veoma zanimljivo i ujedno ukusno na vašoj trpezi.
8132
Strana 1210 od 1230