Volite beli luk? Volite piletinu? Onda je ovo pravi specijalitet za vas!
-
Začini i njihov rok trajanja
Svako domaćinstvo poseduje bar jednu ili dve vrste začina kojima je istekao rok trajanja. Naime, začine bi trebalo zameniti svakih šest do 12 meseci. Mleveni začini su kraćeg veka, dok recimo biber u zrnu ili štapići cimeta mogu trajati malo duže.
Šećer i so mogu trajati svega nekoliko meseci, nakon čega je njihova snaga oslabljena i hrana može imati slabije začinjen ukus. Savetuje se da začine držite čvrsto zatvorenim i udaljenim od izvora toplote, vlage i izloženosti suncu. Ne preporučuje se da ih držite uznad šporeta, mašine za pranje sudova, sudopere ili blizu prozora.
2147 -
Cvekla
Cvekla je veoma lekovita biljka koja se uzgaja skoro u celom svetu. Najviše se korisiti njen koren koji je malo kaloričan a sadrži dosta vitamina i minerala. Cvekla može da se koristi u svežem stanju, termički obrađena, kao zimnica. U medicini se najčešće koristi kod anemije dok se u slučaju kamena u bubregu ne preporučuje.15590 -
Zdrave strane lubenice
Lubenica je odličan izvor nekoliko vitamina- A, C i B6. Vitamin A je antioksidant koji pomaže u očuvanja zdravlja očiju, vitamin C koji pomaže u održavanju zdravog imuniteta, pomaže u zarastanju rana, i očuvanju zdravlja usne duplje, dok je vitamin B6 vitalan u očuvanju normalnih moždanih funkcija.
Do skoro se verovalo da je paradajz najbolji izvor likopena, antioksidanta koji se bori protiv srčanih oboljenja i nekoliko vrsta kancera, posebno raka prostate. Lubenica, međutim, ima višu koncentraciju likopena od bilo kog drugog svežeg voća ili povrća.
Osim toga, ova biljka odličan je izvor kalijuma, koji pomaže u normalnoj funkciji mišića i mozga, održava normalan nivo elektrolita u telu i snižava krvni pritisak.
Lubenica takođe sadrži aminokiseline koje pomažu u očuvanju zdravih arterija, i kardiovaskularnog sistema uopšte.
Pored svega ovoga, lubenica ima veoma malo kalorija, a mnogo vode, što je čini idealnom letnjom hranom, koju retko ko ne voli.
1499 -
Pet namirnica zabranjenih u paleo ishrani
Ako se pridržavate posebnog režima ishrane, već ste se navikli na čudne poglede i pitanje "šta, ni to ne jedeš?".
Ako se pridržavate paleo režima, već znate da smete da jedete meso, voće i povrće, ali ono što ne smete vas verovatno buni. Neke od tih stvari su očigledne - beli šećer, belo brašno, industrijska hrana, ali neke vas mogu zateći.
U ovom tekstu saznaćete šta i zašto ne jedu ljudi koji se pridržavaju paleo dijete.
Mlečni proizvodi - ljudi često pretpostavljaju da je mleko dozvoljeno, ali to nije slučaj. Veoma je mala verovatnoća da su ljudi u paleolitu konzumirali ovu grupu namirnica, plus što se ove namirnice smatraju grupom koja pospešuje upalne procese, što je još jedan razlog za izbegavanje.
Mahunarke - sve vrste pasulja, grašak, kikiriki, sočivo... sve sadrže materije koje sprečavaju apsorbciju nutrijenata (iako se ova tvrdnja osporava). Osim toga, lovci paleolita gotovo sigurno nisu jeli ovo.
Krompir - visok glikemijski indeks krompira može vam poremetiti san, težinu, energiju i sl. Ljudi jedu previše skroba, a za tim nema potrebe, bar ne u velikim količinama.
Žitarice - sve vrste žitarica, čak i one koje ne sadrže gluten poput kinoe su zabranjene u ovom režimu.
Kukuruz - i kukuruz je žitarica, a ljudi koji slede ovaj način ishrane smatraju da jedenje kukuruza ne donosi ništa dobro vašem telu.
1977 -
Poreklo kečapa
Prvobitno ime mu datira iz 17. veka i potiče iz Kine. Najpre je pravljen od ribljeg rasola i začina. Holanđani i Englezi obožavali su ovu vrstu sosa. Kao jedan od glavnih sastojaka dodati su i šampinjoni, da bi tek kasnije bila osmišljena varijanta sa paradajzom. Prvi kečap na bazi paradajza pojavio se 1812. godine, a opisao ga je naučnih i hortikulturista Džejms Mejz koji je paradajz nazvao "ljubavnim jabukama".
1140
