-
Prednosti upotrebe staklenog posuđa za odlaganje hrane
Stakleni kontejneri za skladištenje su najbolji izbor! Staklo ne proizvodi štetne materije poput plastike. I druge alternative, kao što su limene kutije mogu ispustiti toksične materije u vašu hranu I uzrokovati brojne zdravstvene tegobe. Jedini rizik kod stakla je – lomljenje. Pogotovo kada je staklo izloženo visokoj temperaturi. Posude od stakla su bezopasne po životnu sredinu I mogu se u potpunosti reciklirati. Plastični materijali vremenom degradiraju, deformišu se ili postaju krhki. Staklene posude je mnogo lakše čistiti I održavati, bilo ručno ili u mašini za pranje sudova. Zamrzavanje ili izlaganje toploti u mikrotalasnoj pećnici neće ograničiti životni vek staklenog posuđa.
1671 -
Francuska tradicionalna kuhinja - vino umesto vode
Francuska je druga najveća zemlja u Evropi. Odlikuje se klimom i uslovima povoljnim za zemljoradnju, i to je dosta uticalo na ishranu.
Francuzi su se oduvek odlikovali prefinjenom kuhinjom i najboljim vinima na svetu. U vreme Luja XIV su se održavale i celodnevne gozbe gde je služeno i po deset različitih jela i isto toliko vrsti vina. Upravo sir predstavlja vrlo važnu stavku u francuskoj kuhinji i konzumira se gotovo svakodnevno, a smatra se da postoji preko 500 autentičnih vrsti sireva proizvedenih u ovoj državi, najviše od kozjeg mleka.
Obavezan deo svakog obroka u Francuskoj je baget, dugačak, tanak hleb. Na njega se često maže topljeni sir. U današnje vreme se dosta konzumira i grilovano povrće sa krompirima.
Tradicionalna kuhinja Francuza varira od oblasti do oblasti. U Bretanji, koja je na severozapadu, glavno jelo su tanke palačinke koje se jedu uz cider. Tu je vidljiv i uticaj keltske kuhinje. Na obalama Francuske obroci su uglavnom bazirani na ribi i morskim plodovima, dok je francuski deo Baskije čuven po omletima, što su preuzeli od Španaca.
Po nekim istraživanjima, više od polovine stanovništva doručkuje kroasan i kafu. Ti kroasani su uglavnom slatki, začinjeni cimetom ili punjeni pudingom od vanile. Čaj se služi u četiri posle podne.
Tradicionalno, za Božić se gotovo po pravilu jedu ostrige, dimljeni losos i školje, a pije šampanjac.
Možda najpoznatije i najpopularnije jelo u Francuskoj jeste foa gra - guščija pašteta napravljena od guščije jetre, a zanimljivo je što ovo jelo uzrokuje razne kontroverze i proteste aktivista za zaštitu životinja, zbog okrutnog načina na koji se guske tretiraju. Naime, da bi jetra bila što masnija, guske se hrane na silu kako bi što pre dobile prekomernu težinu.
1941 -
Tri najvažnija minerala i gde se mogu naći
Svakom organizmu neophodni su adekvatne količine ovih minerala, a evo i kako najlakše uneti svoju dnevnu preporučenu dozu.
Kalcijum – neophodan je za dobru gustinu kostiju i prevenciju osteoporoze, kao i za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema. Dnevno treba uneti oko 1000 mg, a kako telo ne može da apsorbuje ovoliku količinu odjednom, rasporedite svoj unos kalcijuma tokom celog dana.
Koja hrana je bogata kalcijumom? Najviše ovog minerala pronaći ćete u mlečnim proizvodima.Magnezijum – neophodan je za preko 300 hemijskih reakcija u telu, uključujući održavanje normalnog srčanog ritma, a preporučena dnevna doza je 400 mg.
Hrana bogata magnezijumom: bademi, bundevino seme, kikiriki, avokado, čokolada.Cink – nezaobilazan pri zaceljivanju rana, ojačavanje imunog sistema, i za čula ukusa i mirisa. Preporučena dnevna količina je 15 mg, a hrana u kojoj se može naći cink je crveno meso, jogurt i ostrige.
1963 -
Zanimljivosti o vanili
1. Vanila pripada porodici orhideja. Može da naraste u visinu od 9 do 15 metara.
2. Asteci su verovali da je vanila afrodizijak. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16. veku.
3. Nekada je korišćena u proizvodnji određenih lekova.
4. Vanila je, posle šafrana, najskuplji začin na svetu.
5. Jedna supena kašika ekstrakta vanile sadrži oko 37 kalorija.
6. Madagaskar je najveći svetski proizvođač vanile.
7. Zapadna medicina koristi vanilu u lečenju groznice, nesanice, reume, umora...
2397 -
Forks Over Knives
„Forks Over Knives" je američki dokumentarni film koji se bavi tematikom poboljšanja ljudske ishrane i "glavna preporuka" je sistem koji se bazira na uzimanju neprocesovane hrane biljnog porekla (dakle, preporučuje se veganska ishrana). Smatra se da bi ovaj režim smanjio šanse dobijanja dijabetesa,srčanih bolesti i udara, a da bi čak mogao uticati i na smanjivanje karcinoma (čiji uzroci mogu biti aditivi pronađeni u hrani).
Ideja ovog filma, snimljenog 2011. je da sve ove bolesti itekako mogu biti kontrolisane ako izbacimo hranu životinjskog porekla kao i hranu punu štetnih aditiva. Spominje se i dvadesetogodišnji projekat China-Cornell-Oxford koji je doveo do gore navedenih zaključaka o povezanosti određenih bolesti sa režimom ishrane u zapadnjačkoj kulturi.
Film nije doživeo naročitu popularnost. Iako neki smatraju da sadrži mnoge korisne ideje, velikom brojem ljudi je smetala repetativnost i suvoparnost ovog filma. Kako god, stoji činjenica da je zbog zanimljivog koncepta korisno pogledati "Forks Over Knives".
1578
