Francuska je druga najveća zemlja u Evropi. Odlikuje se klimom i uslovima povoljnim za zemljoradnju, i to je dosta uticalo na ishranu.
Francuzi su se oduvek odlikovali prefinjenom kuhinjom i najboljim vinima na svetu. U vreme Luja XIV su se održavale i celodnevne gozbe gde je služeno i po deset različitih jela i isto toliko vrsti vina. Upravo sir predstavlja vrlo važnu stavku u francuskoj kuhinji i konzumira se gotovo svakodnevno, a smatra se da postoji preko 500 autentičnih vrsti sireva proizvedenih u ovoj državi, najviše od kozjeg mleka.
Obavezan deo svakog obroka u Francuskoj je baget, dugačak, tanak hleb. Na njega se često maže topljeni sir. U današnje vreme se dosta konzumira i grilovano povrće sa krompirima.
Tradicionalna kuhinja Francuza varira od oblasti do oblasti. U Bretanji, koja je na severozapadu, glavno jelo su tanke palačinke koje se jedu uz cider. Tu je vidljiv i uticaj keltske kuhinje. Na obalama Francuske obroci su uglavnom bazirani na ribi i morskim plodovima, dok je francuski deo Baskije čuven po omletima, što su preuzeli od Španaca.
Po nekim istraživanjima, više od polovine stanovništva doručkuje kroasan i kafu. Ti kroasani su uglavnom slatki, začinjeni cimetom ili punjeni pudingom od vanile. Čaj se služi u četiri posle podne.
Tradicionalno, za Božić se gotovo po pravilu jedu ostrige, dimljeni losos i školje, a pije šampanjac.
Možda najpoznatije i najpopularnije jelo u Francuskoj jeste foa gra - guščija pašteta napravljena od guščije jetre, a zanimljivo je što ovo jelo uzrokuje razne kontroverze i proteste aktivista za zaštitu životinja, zbog okrutnog načina na koji se guske tretiraju. Naime, da bi jetra bila što masnija, guske se hrane na silu kako bi što pre dobile prekomernu težinu.
