-
Crni luk
Iako se mnogima pri samu pomisao seckanja ovog povrća zavrti u glavi zbog suza koje obavezno proteku, crni luk (lat. Allium cepa) je u mnogim krajevima širom sveta nezaobilazni deo gulaša, variva i drugih čorbi, dok je kod nas obavezan deo roštilja.
U narodu poznat i kao crvenac, ljutika, kapula i mrki luk, odavnina je dobar saveznik ljudskog zdravlja pa su ga koristili još pre pet hiljada godina. U Egiptu su faraone sahranjivali sa glavicom crnog luka, dok su ga u Indiji, Staroj Grčkoj i RImu koristili za lečenje mnogih bolesti. Danas su najveći uzgajivači ovog povrća zemlje Dalekog Istoka, Rusija i SAD.
No, ono zbog čega je luk najzdraviji jeste činjenica da, isto kao i beli luk, sadrži redak element sumpor (zbog kojeg i ima jak, ljutkast ukus), koji je dragocen po zdravlje, a jako malo biljaka ga sadrži u sebi. Mnogi ne znaju da redovna upotreba luka smanjuje nivo glukoze u krvi, pa je ovo povrće odlično za ishranu dijabetičara. Takođe, sok od luka je odličan za lečenje mnogih kožnih bolesti kao što su akne, bradavice, opekotine i osip.
Što se tiče ishrane, crni luk zaista spada među najomiljenije sastojke koji se koriste u kuhinjama širom sveta. Koristi se u raznim varivima, u paprikašu, čorbama, ili sirov kao deo mnogih letnjih salata. Zajedno sa avokadom, paprikom i paradajzom, čini ukusni i svetski poznat umak Gvakamole.
Jedan od načina da ublažite ljutinu i peckanje očiju prilikom seckanja jeste to da luk prvo posolite i ostavite da odstoji.
2127 -
Nemojte bacati sok od kiselih krastavaca
Već vekovima je opšte poznato kako su kiseli krastavci izuzetno zdravi, obožavaju ga trudnice, Kleopatra je tvrdila kako su oni jedan od uzročnika njene vanzemaljske lepote, Cezar je svoje vojnike njima hranio kako bi bili jaki i orni za nove ratne pohode, a i uostalom, nemoguće je da naše bake spreme zimnicu bez savršeno ukiseljenih krastavčića. A šta sa sokom u kojem su stajali? Verovali ili ne, i on ima svoje blagodeti:
1. Sok od kiselih krastavaca je odlično piti pre i posle treninga
Dakle, sok od kiselih krastavaca je omiljeno piće mnogih sportista. Naime, tokom napornog vežbanja, telo preko znoja gubi mnogo soli i kalijuma, a ipak mu je potrebno da održi odgovarajuć nivo elektrolita, kojih ovaj sok ima na pretek. Ipak, oprez: ovaj sok ne valja pre vežbanja piti na prazan stomak, pojedite pre toga neku bananu ili suvo grožđe.2. Ubrzava metabolizam
Sok od kiselih krastavaca dokazano pomaže kod otežanog varenja hrane i ubrzava celokupan rad metabolizma. Jedan od razloga je to što podstiče razmnožavanje dobrih bakterija u crevima.3. Sprečava mamurluk
Svako ko povremeno popije "koju čašicu više" zna da je mamurluk ne baš prijatan osećaj. Tu je sok od kiselih krastavaca pravi prijatelj - popijte 2dl ovog napitka i glavobolja, umor i dehidriranost će ubrzo proći.4. Prava je riznica antioksidanasa
Ovo piće je puno antioksidanasa, elektrolita, vitamina C i kalcijuma, a sve ovo u kombinaciji izuzetno efikasno sprečava prerano starenje kao i teške bolesti poput raka. Antioksidansi efikasno čuvaju organizam od napada slobodnih radikala, koji i jesu uzročnik upravo raka.3207 -
Ulje soje – jedno od najkonzumiranijih na svetu!
Sojino ulje efikasno je u poboljšanju rada srca, snižavanju holesterola i jačanju imunog sistema. Smanjuje kognitivne poremećaje, sprečava osteoporozu i utiče na zdravlje očiju i kože. Prema statistici, sojino ulje je jedno od najčešće korišćenih biljnih ulja na svetu. Većina sojinog ulja se rafiniše, meša, a ponekad i hidrogenizuje i može se razvrstati prema različitim nivoima jačine u zavisnosti od željene primene. Smatra se zdravijim od većine drugih biljnih ulja zbog prisustva većeg broja masnih kiselina. Visok sadržaj vitamina E u njemu deluje kao moćan antioksidant, a na isti način štiti kožu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.
1355 -
Artičoka
Artičoka ili gardun (lat.Cynara Scolymus) je na našem području nepravedno zapostavljeno povrće poreklom iz Sredozemlja koje se, osim kao hrana, zbog svog specifičnog izgleda i listova ljubičaste ili zelene boje, može se koristiti i kao ukras.
Iako se gaji širom sveta, može se reći da je Artičoka najpopularnija u Grčkoj, na Pirinejskom poluostrvu, u Francuskoj i Izraelu, dok su najveći svetski proizvođači i izvoznici ove biljke Italija i Egipat.
No, osim kao ukras i hrana, artičoka se od davnina koristi i kao lek. Po tradicionalnom verovanju podstiče apetit, leči šećernu bolest i upale unutrašnjih organa, dok je moderna medicina dokazala da lekoviti sastojci ove biljke (ponajviše fitonutrijenti) potpomažu probavu, snižavaju loš holesterol, štite srce i smiruju nadraženo crevo.
Nije loše napomenuti ni to da su artičoke dobar izvor antioksidanasa, deluju kao blag diuretik i bogate su vitaminom C i K, te da sadrže čak 5,4g dijetalnih vlakana na 100 grama. Posebno se preporučuje dijabetičarima.
Naravno, najbolje je konzumirati sveže i termički neobrađeno povrće, ali artičoke je ipak bolje prvo prokuvati u slanoj vodi ili sa malo limunovog soka kako bi se izgubio gorak ukus koji daje taninska kiselina. Pošto potiču iz mediteranskih krajeva, najbolje je pri pripremi jela kombinovati ih sa maslinovim uljem, maslinama, komoračem, ribom, ili ih možete marinirati zajedno sa pečurkama. Artičoke se odlično slažu i sa začinima kao što su bosiljak, origano ili peršun, možete ih dodati u bilo koje italijansko jelo (na primer lazanje).
Zanimljivo je da je po nekim verovanjima artičoka afrodizijak i da pospešuje libido, pa je pre par vekova bila zabranjena ženama.
1734 -
Borovnica
Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.
1535
