Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Borovnica

Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.

1535

Prednosti sirovog mleka

Sirovo mleko je nepasterizovano. Zagovornici tvrde da upravo proces pasterizacije utiče na gubitak brojnih sastojaka koji mogu povoljno uticati na zdravlje organizma. Toplota menja i degradira neke od hranljivih sastojaka koji se prirodno nalaze u mleku. U pasterizovanom mleku, tiamin, riboflavin i vitamini C, E i B-12 nalaze se u tragovima. Sirovo mleko je bogato mikroorganizmima. Tokom pasterizacije, mleko se zagreva do dovoljno visoke temperature kako bi se ubili štetni mikroorganizmi koji mogu biti prisutni. Procenjuje se da oko nula do šest odsto sirvog kravljeg mleka sadrži jednu ili više štetnih bakterija. Međutim, pasterizacijom se uništavaju i bakterije koje mogu biti od velike koristi jer pomažu varenju laktoze u mleku.

Nekoliko epidemioloških studija objavljenih 2014. godine, istaklo je da konzumiranje sirovog mleka tokom ranog detinjstva može smanjiti rizik za razvoj astme, alergijskog rinitisa, alergije na polen... Premda još nije utvrđeno koje su komponente sirovog mleka odgovorne za ovaj „zaštitni efekat“, istraživači pominju mlečnu mast ili proteine surutke kao potencijalne „krivce“.

Bakterije mlečne kiseline u sirovom mleku mogu učiniti sirovo mleko lakše svarljivim, za one koji su netolerantni na laktozu.

2732

Sigurni znaci da je vino pokvareno

Nisu sva vina idealna za čuvanje, a ukoliko ovo piće dođe u kontakt sa toplotom ili vazduhom nakon flaširanja, ne bi ga trebalo konzumirati. U narednih nekoliko redova saznaćete najsigurnije znake koji će vam ukazati na to da je flaša vina koju ste nameravali da popijete pokvarena.

Miris je neobičan. Ukoliko vas aroma podseća na vlažan podrum, buđ, mokar karton ili sirće, nemojte ga piti.

Ima slađi ukus nego što bi trebalo. Ako vino koje nameravate da pijete nije porto ili desertno vino, a slatko je, to je jedan od znakova da je bilo izloženo toploti i da se pokvarilo.

Čep ne stoji čvrsto na boci. Ovo može biti indikator da se vino pregrejalo.

Tečnost je braonkaste boje. Smeđi tonovi u crvenom vinu pokazuju da je piće oksidiralo i da mu je istekao rok trajanja, a kada su u pitanju bela vina, taj indikator je tamno žuta boja.

Čini se kao da je gazirano, a ne radi se o penušavom vinu. Ova pojava znači da je došlo do druge fermentacije i da ta flaša više nije upotrebljiva.

31278

Vojislav Voki Kostić

Vojislav Voki Kostić je bio srpski kompozitor, muzičar, pisac i kuvar. Komponovao je muziku za film i pozorište ali je bio poznat i po tome da voli da kuva. Imao je problem sa viškom kilograma i dok se borio sa tim uspešno, napisao je njegovu kultnu knjigu "Kako sam pojeo sebe". Nakon toga je sledio "Gastronomski dnevnik od 700 recepata", pa i prošireno izdanje od 1000. Takođe snimljen je i TV serijal.

Nešto više o njegovim delima možete pročitati na Wikipediji .

Za vas smo odabrali recept iz njegovog kuvara "Gastronomski dnevnik" kuvar od 700 recepata.

Ratna čorba sa Krfa od višanja

Sastojci:

1 kg svežih višanja, očišćenih od koštica

50 grama šećera

200 grama kisele pavlake

5 jaja

2 žumanceta

2 kifle

1 kašika brašna

50 grama maslaca

so i biber po ukusu

Priprema:

Oprane višnje stavite u dublji sud, nalijte vodom i prokuvajte. Dodajte šećer. U posebnoj činiji pripremite pavlaku (odvojite 1 kašiku) sa 2 žumanceta. Posebno umutite 1 kašiku maslaca, 1 kašiku pavlake, 2 cela jajeta, 2 kašike tucane suve kifle (može i prezle), bibera. Sve to zajedno zamesite, napravite deblju kobasicu, stavite u salvet i kuvajte u vrijućoj vodi 20 minuta. Kada je testo kuvano, iseckajte na kocke. Vrući čorbu sa višnjama nalijte na pavlaku i žumanca stalno mešajući. Služite čorbu uz kocke od testa.

41222