Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.
