Rokt Laks (dimljeni losos) je zapravo norveški specijalitet koji je danas prepoznatljiv gotovo svugde u svetu. Smatra se da je ovo jelo najviše doprinelo popularnosti nordijske kuhinje ,a riba je tako popularna u ovim krajevima da se koristi čak i za pravljenje kolača. Ta poslastica se zove fiskekaker.
U ovoj zemlji je početkom 20. veka bilo uobičajeno da se konzumira meso od kita, koje se koristilo kao zamena za goveđe meso. Danas se ipak konzumira daleko manje nego tada.
Lutefisk, ilite jelo od osušene ribe je danas ponos mnogih Norvežana, a ustvari je prvi put napravljeno iz jednog razloga - nije kvarljivo i može da "preživi" dugu zimu tokom koje mnoge mrzi da kuvaju.
Godišnje se iz Norveške izveze blizu milion tona ribe, što je treći po redu izvoz odmah nakon gasa i metala.
Čak 80% stanovnika Norveške jede za doručak specijalnu vrstu hleba koja se zove grovbrod.
Norvežani obožavaju picu - u marketima širom zemlje se godišnje proda čak 48 miliona komada smrznute pice.
U ovoj zemlji se pivo može kupiti u gotovo svakoj radnji, dok se vino i žestina mogu naći isključivo u specijalizovanim prodavnicama koje se nazivaju Vinmonopolet. Još jedna zanimljivost vezana za alkohol - zabranjeno je proizvesti piće sa više od 22 procenta alkohola.
Norvežani obožavaju kafu, prosečan norvežanin godišnje popije oko 10,7 kilograma kafe!
Najpoznatiji norveški sir se zove brunost i godišnje se proizvede oko 4kg ovog sira po glavi stanovnika.
Hrana je toliko skupa u Norveškoj da mnogi prelaze granicu kako bi kupili jeftinije namirnice u susednoj Švedskoj.
Posetili smo kuću vina RAB koja je organizovala promociju proizvoda vinarije Rnjak i proizvoda La Fantane. U prijatnoj atmosferi uz vođstvo somelijera i pozadinskom muzikom tamburica krenuli smo na neverovatno putovanje koje je vodilo put Ružice Rnjak preko salate “Romana” pa do Chardonnay vina. Usledili su Sauvignon Blanc uz Saltim Boca. Pred kraj večeri trijumfalno je otkriven dragulj Cabernet Sauvignon uz teletinu ispod sača i desert u obliku tufahija.
Na stolu tokom cele večeri bilo je prisutno grožđe uz domaći hleb iz kuhinje kuće vina RAB.
Vinarija Rnjak se nalazi u tradicionalnom vinskom kraju u selu Gudurici (Južni Banat), na podnožju Vršačkih planina. Osvojili su značajne nagrade pa da nabrojimo neke:
SAUVIGNON BLANC (2015.)
CHARDONNAY (2015.)
ROSE (2015.)
CABERNET SAUVIGNON (2014.)
Aktivnosti vinarije Rnjak možete pratiti putem facebook stranice na adresi: facebook.com/vinarijarnjak/. Detaljnije o kući vina Rab iz Vršca pogledajte na internet stranici: www.rab.rs
Ljudsko telo, posebno mozak, češće koristi glukozu da bi proizveo ATP molekule, u kojima se skladišti energija. Glukoza je jednostavan šećer koji se dobija metabolizmom ugljenih hidrata. Međutim, ako ne unosite dovoljno ugljenih hidrata, telo kao izvor energije može da koristi i masne kiseline.
Masne kiseline su krajnji proizvod metabolizma masti. Mast koju pojedemo metabolizuje se u tri osnovne forme, kratke, srednje i dugačke molekule. Prva dva se koriste odmah, kao glukoza, dok se poslednja vrsta apsorbuje u creva i transformišu u trigliceride. I nezasićene i zasićene masti se razrađuju u masne kiseline, koje tanko crevo upija. Ako jedete dovoljno ugljenih hidrata, telo koristi deo masnih kiselina u proizvodnji ćelijskih membrana i hormona, dok se ostatak skladišti u vidu sala. Međutim, ako vaš dnevni unos ne omogućava dovoljno energije, organizam će se okrenuti korišćenju masnih kiselina.
Kada se masne kiseline skladište u telu, oni su u vidu triglicerida, koji sadrže više od duplo kilokalorija energije od ugljenih hidrata ili proteina, što znači da su masne kiseline efikasnije forme energije. Kada je telu potrebna energija koju mora da stvori od masnih kiselina, počinje proces lipolize. Tokom tog procesa, luče se hormoni i enzimi kako bi se trigliceridi razbili na molekule masnih kiselina, koji se potom putem krvotoka distribuiraju do ćelija kojima je potrebna energija. Kada telo koristi trigliceride kao izvor energije, ono ne smanjuje broj masnih ćelija koje imate, već njihovu veličinu, tako da, kada ste na dijeti, zapravo ne gubite masne ćelije, već se njihov obim smanjuje.
Karfiol pripada porodici kupusa, ima snažna antioksidativna svojstva, bogat je vitaminom C kao i magnezijumom. Čisti toksine iz organizma, čuvar je srca i krvnih sudova. Odličan je saveznik u borbi protiv prehlada i gripa. Od svih hranljivih sastojaka, najviše sadrži vodu.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 25 kcal
Ugljeni hidrati: 4,97 g
Proteini: 1,92 g
Masti: 0,28 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2 g
Niacin: 0,51 mg
Vitamin A:
Vitamin C: 48, 2 mg
Vitamin E: 0,1 mg
Vitamin K: 15, 5 mg
Natrijum: 30 mg
Kalijum: 299 mg
Kalcijum: 22 mg
Gvožđe: 0,42 mg
Magnezijum: 15,3 mg
Cink: 0,27 mg
Kukuruz pripada porodici trava, a jedan je od glavnih sastojaka u više od 3.000 prehrambenih proizvoda. Vodi poreklo iz Srednje i Južne Amerike. Interesantno je da se kukuruzna svila koristi za pravljenje cigareta proziv bronhijalne astme, a jednako je efikasna i u vidu čaja kod problema sa urinarnim traktom. Kukuruz obiluje hranljivim sastojcima, pre svega blagotvorno deluje na organe za varenje, posebno kod problema sa gorušicom ili gastritisom. Snižava nivo holesterola u krvi, bogat je brojnim vitaminima i preporučuje se u redovnoj ishrani.
Energetska vrednost: 86 kcal
Ugljeni hidrati: 18,70 g
Proteini: 3,27 g
Masti: 1,35 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2 g
Niacin: 1,77 mg
Vitamin A: 187 IU
Vitamin C: 6,8 mg
Vitamin K: 0,3 µg
Natrijum: 15 mg
Kalijum: 270 mg
Kalcijum: 2 mg
Gvožđe: 0,52 mg
Magnezijum: 37 mg
Cink: 0,46 mg
ß karoten: 47 µg
