-
Lavandino ulje za opekotine usled sunčanja
Eterično ulje lavande ima antiseptička i anti-inflamatorna svojstva zbog čega je idealno za prirodnu negu kože. Pored mnogih sličnih eteričnih ulja i biljnih ekstrakta, ulje lavande utiče na rast i proces ozdravljenja oštećenih delova kože. Kako biste umirili kožu, dodajte nekoliko kapi ulja lavande na hladnu i vlažnu krpu. Utrljajte na obolelo mesto veoma nežno i isperite nakon pet minuta. Eukaliptus i ulje lavande su povezani sa nekoliko neželjenih dejstava kada se koriste kao komponenta aromaterapije. Posavetujte se sa lekarom pre upotrebe. Mogući su osipi ili poteškoće u disanju. Najčešće nuspojave usled korišćenja lavande u aromaterapiji su ipak: vrtoglavica, zamor, promena boje kože, mišićna slabost, otežan govor...
1847 -
Signali tela koje ignorišemo: dehidratacija
Prvi signal: suva usta
Zašto: Usne su odraz zdravlja i hidratacije celog tela. “Ako ste dobro hidrirani, usne će vam biti dobro hidrirane”, kaže dr Elizabet Lipski, klinički nutricionista. Manje vode u telu znači manjak hidratacije kože – našeg najvećeg organa u telu.
Ostali signali: glavobolje, retko uriniranje, suva koža...
989 -
Opasnost od hrane sa isteklim rokom trajanja
Konzumiranje hrane čiji je rok trajanja istekao, može biti opasan zbog različitih oblika bakterija koje mogu dovesti do trovanja. Bez obzira na datum isteka, pravilno čuvanje hrane je od posebnog značaja. Neke od namirnica koje, kada su istekle, često uzrokuju trovanje hranom:
Jaja – Najčešći uzrok bolesti koje se prenose hranom je često salmonela u jajima čiji je rok trajanja istekao. Maksimalno vreme čuvanja jaja u frižideru je dve nedelje.
Meso – Dve opasne bakterije, ešerihija koli i listerija, preovlađuju u delikatesnom mesu. Ukoliko jedete delikatese starije od nedelju dana, rizikujete trovanje hranom.
Spanać, rukola, lucerka – Veoma brzo razvijaju ešerihiju koli ukoliko se nepravilno čuvaju i ne konzumiraju u roku od 48 sati.
Meki sirevi – Ako su pred istekom i sadrže plesni, mogu izazvati trovanje hranom.
2896 -
Saksijsko uzgajanje bilja: kim
Ova začinska biljka je najosetljjivija na svetlost jer ukoliko je nema dovoljno, kim neće obrazovati cvetne stabljike. Veoma sporo raste, pa je neophodno sejati ga u rastresitoj i vlažnoj zemlji. Na dno saksije potrebno je staviti i malo kamenja. Veoma je otporan na niske temperatura, dok mu je leti neophodno redovno zalivanje.
860 -
Riblji restoran - Priča
Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.
Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.
U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".
U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.
Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.
30159
