Izbirljivost u ishrani je jedan od najčešćih roditeljskih problema, a mnogi sa zavišću gledaju majke koje ponosno izjavljuju da njihovo dete pojede sve što se pred njega stavi. Ipak, treba znati da većina dece neku hranu smatraju neukusnom.
Obično se radi o hranljivim namirnicama, a istovremeno su im neodoljive nezdrave grickalice i slatkiši. To ne treba da čudi s obzirom na to da se ukus razvija vremenom, pa je normalno da dete sve više i jače oseća ono što mu se sviđa, od onoga što mu ne pričinjava zadovoljstvo prilikom jela.
Nažalost, prisiljavanje ne daje baš dobre rezultate i često je kontraproduktivno. Metoda "ne ustaj od stola dok ne počistiš tanjir" je stresna, kako za roditelja, tako i za dete, upozorava dečji psiholog Rejčel Busman. Sve dok je dete zdravo i jede raznoliko, ne upuštajte se u rat oko svakog komada povrća.
Proširite jelovnik
Umesto toga, kaže Busman, treba se koncentrisati na ono što dete voli i proširiti jelovnik, ponuditi mu nove stvari. U avanturi isprobavanja nove hrane roditelj treba da bude uzor. "Sastavite spisak nove hrane koju ćete isprobati u sledećih nedelju dana i od toga napravite porodičnu igru. Napravite lutriju od kuhinje", savetuje Busman.
Hrani koja dete nije oduševila iz prvog pokušaja, treba dati i drugu priliku. Ponekad je dovoljno da drugi put proba ili možete primeniti novi recept kako bi se otkrilo da je nešto baš dobro i ukusno. Pokušajte i sami da pojedete nešto što u prošlosti niste voleli kako biste detetu pokazali da se ukus menja, baš kao i ljudi sami.
Granice
Kada dete kaže da mu se ne sviđa ručak, roditelj oseti potrebu da mu pripremi drugi obrok. To pak uspostavlja loše navike i obeshrabruje dete u isprobavanju novih stvari. "Ja kažem da ne pružam 24/7 uslugu kuvanja", kaže psiholog. Umesto toga predlaže jednostavniju rezervnu varijantu poput činije salate ili muslija za slučajeve kada dete baš nikako ne može da pojede ponuđeno. Takva standardna alternativa olakšava pritisak koji osećaju i roditelji i deca. Naravno, ovu strategiju ne treba zloupotrebljavati, čak ni kada dete želi baš svako veče činiju hranljivih žitarica.
Takođe, deci treba pokazati da ceo obrok nije "kontaminiran" ako je u njemu nekoliko omraženih šargarepica. Neka dete skloni parčiće koji mu se ne sviđaju na ivicu tanjira. To je možda teško sprovesti kod neke dece, ali daje im važnu lekciju u kojoj roditelj, opet, može da im bude uzor.
Metoda "uradi sam"
Najbolji način za rešavanje probirljivosti za stolom jeste da dete angažujete u pripremi hrane. Dobar način je da zajedno obavljate kupovinu namirnica. Busman preporučuje da prepustite detetu da samo odabere neke namirnice koje želi da proba. Ono će tako možda otkriti da mu prija ukus dimljene hrane ili da više voli kisele umesto slatkih jabuka.
izvor:roditeljski.info
1. Razmislite o tome kako se osećate nakon što ste pojeli brokoli, kale, kupus ili karfiol. Ako je prva reč koja vam pada na pamet "nadutost", onda smo na pravom putu. Kada ovo povrće stigne do creva, fermentira ih bakterija i proizvodi metan, ugljen dioksid i vodonik - što dovodi do gasova.
2. Spanać je izvrstan nutritivni dodatak letnjoj salati, ali ne zaboravite da su listovi bogati rastvorljivim vlaknima i oligosaharidima, pa vodite računa o količini koju unosite.
3. Umesto gaziranih napitaka, izaberite običnu vodu. Vaše telo će zadržati manje tečnosti i ostati hidrirano.
4. Umesto za suvim voćem, posegnite za svežim. Sušeno voće sadrži mnogo više šećera, dok će sveže voće hidrirati vaše telo.
5. Izbegavajte kafu u velikim količinama tokom leta. Pokazalo se da kafa potpomaže oslobađanje gastrina što može uticati na učestale odlaske u toalet, kao i na otežane motoričke sposobnosti.
Jadni krompir, bije ga loš glas, a ovo povrće koje se lako i jeftino proizvodi bio je osnova ishrane milionima ljudi vekovima.
Krompir je krcat vlaknima, hranljivim sastojcima i ugljenim hidratima. Zbog velikog udela ugljenih hidrata, krompir nije preterano popularan među ljudima koji su na dijeti. Međutim, umerena konzumacija ugljenih hidrata neće vam smetati, posebno kada su u pitanju kompleksni ugljeni hidrati, kao u krompiru.
Ovo povrće pripada istoj porodici kao patlidžan, paprika i paradajz, a postoji oko 100 jestivih varijeteta.
Krompir se može pripremati na milion načina - što zavisi od vrste kojoj pripadaju. Npr. crveni krompir ima manje skroba, kremastiju strukturu i nešto je slađi, a najčešće se peče u rerni ili prži. Beli krompir odličan je izbor za pire i za salatu od krompira. Slatki krompir je botanički različit od prve dve navedene vrste, a boja mu varira od bele, preko narandžaste, do ljubičaste. Ova vrsta postala je popularna u poslednjih nekoliko godina, ne samo zbog veoma primamljivog ukusa, već i zbog visokog procenta beta karotena i vitamina A i C.
Krompir je dobar izvor vitamina A i B6, minerala bakra, kalijuma i mangana, kao i vlakana (mada se ona u većini slučajeva nalaze u ljusci).
Pre mnogo godina puter je smatran štetnim, a margarin na bazi biljnog ulja dobio je na popularnosti kada su doktori uočili opasnost zasićenih masti. Neki stručnjaci ipak tvrde da margarin sadrži nezdrave trans-masti i ističu puter kao "potpuno prirodan i najzdraviji izbor". Izaberite spoj bez trans-masti i sa najmanjom količinom zasićenih masti. Jednostavno, proverite sastojke. Ukoliko piše da sadrži delimično hidrogenizovana ulja, sadrži trans masti.
Prirodan puter sadrži najmanje 80 odsto mlečne masti. Sadrži oko 100 kalorija po kriški, 11 grama masti i 30 miligrama holesterola.
Margarin kao alternativa najpre je korišćen u Francuskoj i imao je svojih uspona i padova, uključujući i nekoliko zabrana. Sadrži više trans-masti koji pomažu održavanju sastojaka na bazi ulja u čvrstom stanju. Unos trans-masti bi trebalo izbegavati zarad zdravlja srca. Izbor je na vama.
Miso supa poboljšava zdravlje creva, ojačava kosti, pospešuje rast mišićne mase, utiče na kardiovaskularno zdravlje, eliminiše slobodne radikale, spušta nivo holesterola, jača imuni sistem i usporava proces starenja.
Miso supa je deo japanske i kineske tradicionalne kuhinje. Slatkasto slanog je ukusa i njena svetlo žuta boja ukazuje na minimalnu fermentaciju. Možete se susresti sa četiri različite varijacije:
bela miso supa (shiro)
crvena miso supa (aka)
ječmena miso supa (mugi)
žuta miso supa (shinashu)
Između ostalog, miso supa sadrži probiotike koji utiču na uravnotežen odnos bakterija u vašem stomaku.
Mikroorganizmi koji se koriste za fermentaciju podstiču razvoj vitamina K koji je od značaja za gustinu kostiju čime se smanjuje podložnost frakturama.
Dijetetska vlakna, natrijum, kalijum, vitamini su ono što vam je potrebno za održavnje kardiovaskularnog zdravlja. Nutricionisti sugerišu da dve do tri porcije miso supe obogaćuju telo hranljivim materijama čime se smanjuje mogućnost pojave moždanog ili srčanog udara.
Antioksidanti u miso supi efikasno utiču na eliminisanje slobodnih radikala koji oštećuju ćelije.
