-
Energetske i hranljive vrednosti: ruzmarin
Ruzmarin vodi poreklo sa Mediterana. Simbol je ljubavi i vernosti, a vezuje se za grčku boginju Afroditu. Spada među najzdravije začinsko bilje. Često se koristi kao sastojak marinada, a antioksidansi u njemu sprečavaju kvarenje mesa i bore se protiv bakterija. Dobar je anelgetik, antiseptik, digestiv... Poboljšava pamćenje, pa se u narodu zove i "biljkom sećanja". Pomaže u borbi protiv glavobolja i idealan je lek za osobe sa slabom cirkulacijom.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 131 kcal
Ugljeni hidrati: 20,70 g
Proteini: 3,31 g
Masti: 5,86 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 14,10 g
Niacin: 0,91 mg
Vitamin A: 2924 IU
Vitamin C: 21,8 mg
Vitamin K:
Natrijum: 26 mg
Kalijum: 688 mg
Kalcijum: 317 mg
Gvožđe: 6,65 mg
Magnezijum: 91 mg
Cink: 0,93 mg
1660 -
Upotreba ulja tartufa
Ulje tartufa nudi brojne zdravstvene koristi uključujući njegovu sposobnost da smanji holesterol, rizik od dijabetesa, poboljšava cirkulaciju i jača imuni sistem. U zavisnosti od vrste ulja tartufa koje koristite, različite zdravstvene koristi će vam biti dostupne.
Tartufi su vrsta pečurke koja je vrlo cenjena i poznata po svojoj retkosti i jedinstvenom ukusu u ishrani. Poznati su kao jedna od najskupljih namirnica. Važno je napomenuti da mnoga ulja tartufa prisutnih na tržištu ne pružaju nikakve zdravstvene pogodnosti već se koriste samo zbog arome.
Ulje tartufa je bogato mononezasićenim mastima, pa smanjuje nivo holesterola. Imajući u vidu da tartufi poseduju jake antiinflamatorne osobine, ulje se koristi za bolove u zglobovima ali i protiv respiratornih infekcija i iritacija kože. Smanjuje nivo šećera u krvi, pa je idealan za dijabetičare.
Ipak, vodite računa i o potencijalnim neželjenim efektima.
Može izazvati hipotenziju, hipoglekimiju ili dijareju i mučninu ukoliko se konzumira u velikim količinama.
4515 -
Prave namirnice za putovanje i kampovanje
Leto je vreme godišnjih odmora, raznih kratkih i dugih putovanja, kao i kampovanja. Zbog visokih temperatura, mnoge namirnice se brzo kvare, pa je pravo pitanje koju hranu je najbolje poneti bez bojazni da će stomačni problemi uništiti ugođaj.
Ako imate neki manji pokretni frižider pri ruci, ne morate uopšte brinuti, ali u drugom slučaju, na jaja, meso i sve mlečne proizvode odmah zaboravite. Takođe, izbegavajte i razne namaze i dodatke poput kečapa i majoneza. Dugotrajno mleko može potrajati eventualno jedan dan, kečap zamenite svežim kolutovima paradajza, a ako ipak ne možete bez mesnih proizvoda, birajte suhomesnate proizvode koji su dobro osušeni i vakuumirani (na primer suva pršuta).
Preporuka je da se umesto teško svarljivog belog hleba ponese dvopek, a razne nezdrave grickalice zamenite orašastim plodovima poput lešnika, badema, oraha... oni su idealna užina jer će vam pružiti neophodne zdrave masnoće.
Svo voće je preporučljivo poneti na duže putovanje, ali ipak izbegavajte breskve i banane jer će se nakon određenog vremena pretvoriti u kašu. Bolji izbor su jabuke, kruške ili pomorandže.Uvek možete poneti i konzerviranu tunjevinu, sardinu, kao i neko skuvano konzervirano povrće poput graška. U poslednje vreme su sve pristupačnije i gotove ovsene kaše koje je potrebno potopiti u šolju vode koja ne mora da bude vruća.
Ako prilike dozvoljavaju da zapalite vatricu na kampovanju, obavezno ponesite posudicu u kojoj možete skuvati gotovu supu ili neku vrstu testenine.Što se tiče pića, najbolja je voda, a možete poneti i unapred skuvan čaj ili kafu. Gazirane sokove izbegavajte, od njih ćete biti još više žedni, bolje sami pred put izmiksajte voće, dodajte malo meda, i eto zdravog napitka!
7480 -
Najjednostavniji načini za borbu protiv zatvora
1. Voda - hidratacija je ključ ukoliko imate problema sa zatvorom. Ključna komponenta kada osetite ovakvu vrstu neprijatnosti. Ima i dodatne beneficije u vezi sa svim funkcijama ćelija, a jednako je važna i za sam metabolizam i zdravlje kože. Prvi korak u zaustavljanju zatvora je upravo čaša vode.
2. Jabuka - jer sadrži veliko broj rastvorljivih vlakana. Zadržaće vodu dok prolazi kroz digestivni trakt i veoma brzo ukloniti neugodan osećaj.
3. Pasulj - i generalno sve mahunarke su od najveće pomoći. U zavisnosti od vrste, sadrže od 6 do 9 grama vlakana po polovini šolje. Koristite ga kao dodatak salatama kako biste pospešili rad digestivnog trakta.
4. Ovsena kaša - sadrži kombinaciju rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, ali pomaže u smanjenju nivoa holesterola i smanjuje rizik od dijabetesa.
5. Pistaći - bogati su kalijumom, obezbeđuju vitamin B i poseduju dovoljnu količinu vlakana. Savršena su užina jer brzo stvaraju osećaj sitosti, a bogati su proteinima. Napravite i puter od pistaća ili ih sirove koristite kao dodatak jelima ili salatama.
2860 -
Borovnica
Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.
1535
