Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Jabukovo sirće protiv peruti

Jabukovo sirće poznato je u svetu zdrave ishrane po svojim lekovitim svojstvima. Budući da ima dovoljno kiselosti u sebi, ono ne samo da pomaže u uklanjanju peruti već otežava rast gljivica koje i dovode do perutanja kože glave. Napravite rastvor od pola čaše vode i pola čaše jabukovog sirćeta i uz pomoć boce sa raspršivačem nanesite na kosu nakon šamponiranja. Ostavite da odstoji 15 minuta pre ispiranja. Ovaj proces ponovljajte dva puta nedeljno i nakon mesec dana primetićete rezultate.

1100

Zašto je važno prati ruke pre i nakon svakog jela?

Pranje ruku je podrazumevani ali vitalni oblik higijene u svim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama. Njegov značaj je prvi put realizovan u bolnici u Beču, u 19. veku. U porodilištima je bila visoka stopa smrtnosti. Dr Ignjac Zemelvajs naredio je članovima svog osoblja da operu ruke pre lečenja bolesnika, pri čemu je drastično smanjena stopa umrlih.

Osim toga, pranjem ruku smanjuje se rizik od dijareje i razvoj crevnih infekcija. Kontakt sa fekalnim materijama koje sadrže brojne bakterije mogu izazvati brojne komplikacije.

Širenje bakterijskih infekcija oka može se suzbiti redovnim pranjem ruku.

Akutne infekcije mogu se sprečiti redovnom higijenom ruku. Patogeni koji izazivaju respiratorne komplikacije najčešće se nalaze na rukama.

1644

Rukola – nutritivne vrednosti

Pola šolje (oko 10 grama) sirove rukole sadrži:

2,5 grama kalorija

0,4 grama ugljenih hidrata

0,3 grama proteina

0,1 grama masti

0,2 grama vlakana

10,9 mikrograma vitamina K

1,5 miligrama vitamina C

9,7 mikrograma folata

16 miligrama kalcijuma

Sadrži i nešto gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma i holina.

1818

Preteški i neuhranjeni

Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.

Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.

Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.

Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.

Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.

1608