-
Svinjetina
Uprkos lošem glasu koji je prati poslednjih godina, svinjetina uopšte nije nezdravo meso. Svinjetina sadrži 6 vitamina (vitamin B1, B2, B3, B5, B6, B12), 4 minerala (fosfor, magnezijum, gvožđe i cink) i odličan je izvor proteina.
Svinjetina je jedan od najboljih izvora tiamina (vitamin B1). Ovaj vitamin odgovoran je za metabolizam ugljenih hidrata, bitan je za obnavljanje mišićnih tkiva i apetit.
Ova vrsta mesa je, uz mleko, najznačajaniji izvor riboflavina (vitamin B2). Riboflavin igra mnoge značajne uloge u organizmu, od međućelijske razmene, pa do poboljšanja stanja kože i očiju.
Niacin (vitamin B3) ključan je za oslobađanje energije iz ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta i nervnog sistema. Jedna šnicla (100 gr) krtog svinjskog mesa zadovoljava 47% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.
B5 je neophodan u sintezi hemoglobina, a može se, doduše u manjoj meri, pronaći u svinjetini.
Vitamin B6 odgovoran je za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i za metabolizam ugljenih hidrata i proteina. U velikoj se količini može naći baš u ovoj vrsti mesa.
Vitamin B12 pomaže u obnavljaju crvenih krvnih zrnaca, i u metabolizmu svih vrsta ćelija, a jednom šniclom zadovoljićete gotovo 40% dnevne potrebe za ovim vitaminom.
Fosfor ojačava kosti i zube i održava energetsku ravnotežu u organizmu.
Magnezijum je još jedan od neophodnih minerala za pravilno formiranje kostiju.
Gvožđe se lakše apsorbuje iz mesa nego iz povrća, voća ili suplemenata, a svinjetina je jedan od najboljih izvora ovog minerala. Odgovorno je za optimalan nivo energije u organizmu.
Cink je najvažniji mineral za održavanje otpornog imunog sistema, poboljšava otpornost na infekcije, ojačavaju jačine i gustine kostiju. Svega jedna šnicla dnevno dovoljna je za 36% dnevne preporučene količine cinka.
Jedna šnicla krte svinjetine sadrži 29 grama proteina. Belančevine su osnovna gradivna jedinica mišića, a svinjetina je bogata kvalitetnim proteinima koji sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina.
Kalorijska vrednost 100 grama svinjetine je oko 200 kalorija, tako da je ovo meso preporučljivo i onima koji vode računa o svom dnevnom kalorijskom unosu.
4297 -
Neverovatni limun
Iako svi znamo da je voće zdravo za naš organizam, često nismo ni svesni pojedinih dobrobiti koje ono ima. Pročitajte kako na vaš organizam utiče samo jedna prirodna limunada dnevno.
Limun je pun vitamina C (antioksidans, poboljšava imuni sistem), vitamina B (obnavlja energiju), riboflavina (obnavlja tkivo, utiče na rast i ravoj), minerala kao što su kalcijum i magnezijum i vaš je najbolji saveznik kroz dan.
Pomaže jetri da eliminiše toksine
Jetra je zadužena za sintezu proteina, detoksifikaciju i proizvodnju svih bioloških hemikalija koje pomažu telu da ispravno vari. Limunada pomaže jetri da ove funkcije obavlja još efikasnije. Budući da je limun dijuretik, on takođe povećava mokrenje što pomaže u čišćenju organizma.
Jeftin lek za podmlađivanje
Limun pomaže pri sprečavanju nastanka bora i osvežava lice. Vaša koža ne može izgledati zdravo ako vaše telo skladišti previše toksina. Limun takođe sadrži citrusne kiseline koje vam pomažu da se izborite s aknama.
Dobar je za gubljenje kilograma
Jetra usporava metabolizam kada je puna toksina i otpada što vodi do gojenja. Limun pomaže jetri da eliminiše sve te toksine i pomaže da se brže sagorevaju masti. Najbolje deluje kada se kombinuje sa zdravom hranom i vežbama.
Oslobađa disajne puteve i osvežava dah
Limunada pomaže da se rešite plućnih infekcija i kašlja. Veruje se da pomaže ljudima s astmom i alergijama. Limun takođe osvežava dah i pomaže kod zubobolje i gingivitisa, ali takođe pazite s unosom jer kiselina zna da ošteti gleđ.
Izvor:B92.net
5135 -
Prednosti sirovog meda
Za razliku od prerađenog meda, sirov med nije filtriran i sadrži više hranljivih materija. Sirov med takođe sadrži malu količinu biljne smole koja se nalazi u sastavu propolisa. Pčele koriste ove supstance za zaptivanje košnica i štite je od bakterija. Jedna od najčešćih izaziva botulizam, odnosno trovanje koje se razvija usled nedostatka kiseonika. Centri za prevenciju bolesti i brojni nacionalni instituti, ne preporučuju davanje meda deci mlađoj od 12 meseci.
Sirov med kao lek koristio se još u drevnom Egiptu i Grčkoj. Moderna medicina ponovno otkriva njegova lekovita svojstva. Istraživač Adam Vojlend veruje da med ima sposobnost uništavanja mikroba. Glavni uticaj vrši kiselost u medu koja može biti od velike terapeutske moći u zarastanju rana.
Sirov med je izvor ugljenih hidrata, kao i fruktoze i glukoze koje telo pretvara u neophodnu energiju. Jedna kašika meda sadrži 17 grama prirodnih šećera. Glukoza priža instant energiju, dok fruktoza koja se sporije apsorbuje obezbeđuje rezerve energije. Sirov med je povrh svega bogat kalcijumom, gvožđem, kalijumom i vitaminom B.
Konzumirajte sirov med u umerenim količinama. Svaka kašika sadrži 64 kalorije, a ponekad je zdraviji zaslađivač za napitke, voćne salate ili pojedina jela od bilo kojih drugih zaslađivača.
5729 -
Da li su jaja zaista zdrava?
Skoro 40 godina istraživači pokušavaju da utvrde da li su kuvana jaja, omlet i kajgana zapravo zdravi. Argument protiv odnosi se na dva jednostavna faktora: jaja imaju visoku koncentraciju masti i holesterola.
Jedno jaje sadrži oko 70 kalorija, oko 6 grama proteina i 5 grama masti. Proteini u jajima utiču na oslobađanje hormona glukagona, koji podstiče telo da koristi sačuvane ugljene hidrate i masti. Istraživači sa Harvarda su pratili navike u ishrani više od 100.000 ljudi i zaključili da jaja ne povećavaju rizik od bolesti srca. Studija sa Univerziteta u Konektikatu dokazala je da tri jaja dnevno poboljšava „dobar“ holesterol, bez ikakvih negativnoh uticaja po zdravlje. Sa druge strane, sirova jaja sadrže jedinjenje koje se zove avidin, a koje sprečava apsorpciju suštinskog nutritijenta biotina. Kuvanje jaja deaktivira avidin, čineći ga biohemijski beskorisnim. I dok samo 1 u 10.000 jaja sadrži salamonelu, pravilnim kuvanjem „ubijaju“ se ove bakterije i smanjuje se rizik od bilo koje bolesti prouzrokovane ishranom.
1623 -
Bosiljak - kraljevska biljka
Bosiljak je biljka karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i "svetu" biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost.
Biljka zahteva mnogo svetla i toplote. Beru se odrasli listovi i herba na početku cvetanja, na čijem mestu narastu novi izdanci, tako da je godišnje moguće postići dve do tri žetve.
Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski.
Sušeni bosiljak ima jači ukus od svežeg, pa ga treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća.
Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja.
Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.
Svežim bosiljkom uspešno se leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.
Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti
1198
