-
Zašto jesti džekfrut?
Džekfrut je vrsta tropskog voća poznata po svom jedinstvenom obliku i veličini. Drvo džekfruta može da naraste i do 30 metara, a plod može biti težak i do 36 kg. Veruje se da je autohtona biljka i danas se kultiviše u tropskim oblastima. Kada nije sasvim zreo, tekstura džekfruta podseća na meso zbog čega ga neki kuvari koriste kao njegovu zamenu. Bogat je dijetetskim vlaknima, što ga čini dobrim laksativom. Vlakna štite mukoznu membranu debelog creva i uklanjaju hemikalije. Džekfrut sadrži i značajne količine vitamina A, kao i beta karoten, lutein, ksantin itd. Zajedno, ova jedinjenja igraju vitalnu ulogu kada je reč o čulu vida. Jedan je od retkih plodova bogatih grupom vitamina B-kompleksa. Izvor je kalijuma, magnezijuma, mangana i gvožđa.
4386 -
Kako je sendvič dobio ime?
Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?
Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.
Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).
Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.
Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.
1889 -
Šta treba znati o natrijumu
Natrijum ima veoma važnu ulogu u organizmu. Iako se ne zna zasigurno, procena je da je telu potrebno do 500 mg natrijuma dnevno da bi normalno funkcionisalo. So nam je potrebna za transmisiju nervnih impulsa, prenošenje hranljivih materija po organizmu i za kontrakciju mišića, uključujući i srce. Međutim, kada je nivo natrijuma previsok, bubrezi otpuštaju višak vode, povećavajući tako količinu krvi i krvni pritisak. Zbog toga srce sve teže funkcioniše, krvni sudovi su pod sve većim pritiskom, a osoba je u opasnosti od srčanog i moždanog udara.
Preporučene dnevne doze natrijuma su: 1200 mg za starije osobe i 2300 mg za zdrave odrasle, dok prosečan Amerikanac dnevno unese oko 4000 mg.
Iako se termini natrijum i so koriste kao sinonimi, to nije slučaj, jer je kuhinjska so natrijum hlorid, što znači da u svom sastavu sadrži 40% natrijuma i 60% hlora.
Većina dnevnog unosa soli ipak ne dolazi direktno iz slanika, već posredno, putem industrijski obrađene hrane. Čak 75% od dnevnog unosa dešava se ovako. Zato je najsigurniji način da pazite na unos natrijuma to da jedete što više svežih, neobrađenih namirnica.3393 -
Kako smanjiti holesterol?!
Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.
Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.
Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.
Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.
„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.
„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“
U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.
Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.
„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.
„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.
Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Izvor: galsamerike.net
11231 -
Osvaldo Garrido
Osvaldo Garido odrastao je u Meksiku gde ga je baka podstakla da razvije interesovanje za hranu i kuhinju. Nakon što se preselio u SAD, Garido je najpre radio u ugostiteljstvu kao konobar, a ubrzo je shvatio da je njegova strast usmerena ka kuhinji. Kroz deset godina, Osvaldo je prešao put od perača sudova i konobara, do glavnog kuvara! U restoranu "Oznot’s Dish", stekao je brojna iskustva i širio znanje o upotrebi i kombinaciji začina, odabiru vina i korišćenju lokalnih sastojaka. Boravak u Severnoj Africi ističe kao najznačajnije iskustvo i uticaj na njegov profesionalni rad. Trenutno je šef restorana "Capitale", a radio je i sa uticajnim Daglasom Rodrigezom i priznatim Džefrijem Zakarijanom u njegovom restoranu "Town".
1233
