-
Problemi izazvani nedovoljnim unosom vode
Tokom čitavog života su vas sigurno podsećali da pijete vodu kako biste ostali hidrirani i sprečili brojne bolesti. Ipak, neki ljudi i dalje nisu svesni koliko je važno piti vodu, niti su svesni uloge koju ona ima u telesnim funkcijama. Rezultat loše hidratacije je pre svega umor. Kada je telo dehidrirano, enzimska aktivnost se smanjuje i nastupa umor. Kada konzumirate dovoljno vode, pomažete vašem telu da se izbori protiv slobodnih radikala koji uzrokuju prevremeno starenje kože i unutrašnjih organa.
Voda pomaže telu da ukloni toksice iz krvotoka i olakšava cirkulaciju. Dehidracija dovodi do toga da unutrašnjost vaših ćelija gubi vodu, a telo počinje da je nadoknađuje stvaranjem holesterola. Da bi se hrana pravilno procesuirala i da bi se „otpaci“ eliminisali iz tela, potrebna je tečnost za obradu i hidrataciju creva. Dehidriranost smanjuje proizvodnju digestivnih sokova što može izazvati ozbiljne probleme poput čireva, gastritisa... Voda je ključna komponenta zdravog imunog sistema i prevencija respiratornih oboljenja. Da biste održali ravnotežu pH-a u vašem krvotoku, takođe morate piti dovoljno vode. Funkcija vašeg bubrežnog sistema se oslanja na dovoljan unos vode svakoga dana. Kada dehidrirate i ovom sistemu oduzmete tečnost koja mu je potrebna, rizikujete da izazovete različite vrte infekcija urinarnog sistema. Lako je ustanoviti jer će vaš urin biti tamne boje i imati jak miris.
1081 -
Pet namirnica koje treba jesti posle trčanja
Kratko vežbanje zapravo i ne zahteva neku posebnu korekciju u ishrani, međutim, kada pretrčite duže od pola sata, neophodno je organizmu nadoknaditi ono što je potrošeno i omogućiti mišićima da se obnove na odgovarajući način, što će biti učinjeno konzumiranjem ugljenih hidrata i proteina. Ukoliko trčite više od sat vremena, te hranljive supstance treba da budu u određenoj proporciji (4:1).
Naravno, nakon vežbe treba i da se počastimo nečim što ima pristojan ukus, a u ovom tekstu saznaćete kojih su pet namirnica idealne za jelo nakon napornog trčanja.Ovsena kaša - sjajna je za posle trčanja jer sadrži ugljene hidrate, proteine i vlakna. Iako je sama kaša pomalo bezukusna, može joj se dodati voće što će je svakako učiniti boljom, uz sve zdravstvene benefite koje sadrži.
Jogurt - prepun je proteina i poznato je da poboljšava izdržljivost, a možete mu dodati med, voće ili bademe, ukoliko ne volite ukus samog jogurta.
Pileće belo meso - osim što je puno proteina, ovo meso ne sadrži mnogo masti i lako se kuva.
Banana - sportistima su neophodni ugljeni hidrati, jer se ponašaju kao gorivo za teške fizičke napore.Banana je puna ugljenih hidrata, a da biste dobili najbolje rezultate, konzumirajte je sa mlekom ili nekim drugim izvorom proteina.
Bademi - puni antioksidanasa, smanjuju holesterol, puni su vlakana i odličnog su ukusa. Ukoliko vam se više sviđa da ih jedete u kombinaciji sa nečim, odlično se slažu sa salatama, jogurtom ili voćem.
1687 -
Hrana koju ne smete propustiti ako putujete u Temišvar
Grad na zapadu Rumunije, poznat je ne samo kao kulturni i istorijski centar Banata već i kao mesto gde se susreću raznovrsni kulinarski uticaji – rumunski, mađarski, srpski, nemački…
U pitanju je, naravno, Temišvar, mesto mešavine kulinarskih pravaca i stvaranja jedinstvene gastronomske scene koja zaslužuje da bude istražena.
Mi smo to uradili umesto vas.
Izvolite i prijatno!
Sarmale - rolnice od kupusa i mesa
Sarmale, punjene rolne od kupusovog lista, klasik su rumunske kuhinje i svakako nešto što morate probati u Temišvaru. Uglavnom se prave od lista kiselog ili svežeg kupusa koji su blago blanširani, a zatim se u njih uvije smesa od mlevenog mesa (najčešće svinjetina i/ili junetina), pirinča i začina (luk, biber, možda malo dimljene slanine). Rolne se polako krčkaju u sosu od paradajza, često uz dodatak dimljene slanine ili mesa koje daje na intenzitetu.
U Temišvaru ih možete probati u restoranima koji služe tradicionalnu rumunsku i banatsku kuhinju.
Obavezno tražite verziju koja sadrži sos od paradajza i da su kiselije, a ne previše masne. Time ćete dobiti puniji ukus, a ne varijantu “težu” za stomak.
Mititei – grilovane male kobasice
Mici ili Mititei, grilovani mali rolni ili kobasice od mlevenog mesa predstavljaju vrstu ulične hrane koja se vrlo često sreće u Rumuniji, pa tako i u Temišvaru. Glavni sastojci su mleveno meso (govedina, svinjetina i/ili jagnjetina), začini poput belog luka, korijandera, i soda bikarbone (da tekstura bude mekša).
U Temišvaru ćete ih naći na štandovima sa uličnom hranom, ali i u restoranima koji se bave tradicionalnom kuhinjom. Jednostavno se služe: grilovani, često u lepinji sa senfom, savršena opcija za brzi zalogaj uz lokalno pivo.
Kako su pripremljeni: meso se začini, oblikuje u rolne i odmah griluje – možete tražiti da budu fino isprženi spolja, sočni iznutra.
Probajte doslovno bilo gde, na pijaci, na štandovima, ali i u restoranima koji imaju gril. Potražite kombinaciju sa domaćim senfom i turšijom, ako ste ljubitelj!
Ciorbă de perișoare – supa sa mesnim lopticama
Ciorbă de perișoare, supa sa mesnim lopticama vam može dobro doći kao uvod u obrok, naročito ako želite da se ugrejete. Radi se o supi sa blago kiselim ukusom u kojoj su mesne loptice od mlevenog mesa i pirinča.
Mleveno meso i pirinač se naprave u formu loptica, kuvaju se u supi sa lukom, šargarepom, celerom i drugim povrćem. Supa ima kiselkasti završetak i često se služi sa kašikom pavlake.
Probajte u restoranima koji služe domaću rumunsku kuhinju.
Mămăligă cu brânză şi smântână – palenta sa ovčijim sirom i pavlakom
Mămăligă (palenta) je baza mnogih jela u rumunskoj i banatskoj kuhinji – služi se kao prilog ili glavna komponenta, a ova verzija skuvana sa sirom i pavlakom specijalno naglašava spoj jednostavne pripreme i dobrog ukusa.
Priprema se tako što se u kuruzno brašno kuva u vodi ili mleku dok ne postane gusti kašasti prilog, zatim se sirevi i pavlaka dodaju neposredno pre serviranja. U restoranu može biti samostalno jelo ili kao prilog uz meso.
Probajte u rustičnijim restoranima Temišvara koji imaju domaći jelovnik, a često se nalazi u odeljku gde su specijaliteti banatske kuhinje. Ovo jelo je odlična opcija ako ste vegetarijanac.
Plăcintă – pita (slana ili slatka)
Plăcintă, pita/palačinka u rumunskom kontekstu označava tanku ili deblju koru punjenu različitim filovima – sir, spanać, voće, džem… U Temišvaru je vrlo popularna kao brza užina ili desert.
Testo (može biti lisnato ili tanko razvučeno) se napuni filom i peče u rerni ili tiganju. Posluže se tople.
Probajte na lokalnim pijacama, pekarama, ali i u restoranima koji imaju domaće poslastice i užine.
Vredna je pažnje zato što je savršena za pauzu, uz kafu ili čaj, i odličan način da probate domaći pekarski proizvod sa lokalnim karakterom.
Langos cu brânză – langoš sa sirom
Langoš (originalno mađarskog porekla, ali vrlo prisutan u okolini Banata i u Temišvaru) sa filom sira (brânză) je ulična poslastica koja vredi probati. U prevodu: prženo testo sa sirom ili drugim dodacima.
Priprema se tako što se testo napravi od brašna, vode, kvasca, oblikuje se i prži u dubokom ulju;, pa se zatim premaže sirom (često ovčijim), pavlakom, belim lukom ili drugim dodacima.
Probajte na na štandovima u Temišvaru – odličan izbor za brzu užinu dok šetate. Potražite onu sa toplim sirom i dodatkom belog luka ili pavlake, jer daje savšren kontrast između mirisnog testa i bogatog fila.
Papanasi – rumunski desert punjen sirom i džemom
Za kraj, desert koji ne smete preskočiti. Papanasi, uštipci sa sirom, često predstavljaju domaći ručni rad, od sira, brašna i jaja, oblikovani u poluprsten i punjeni džemom, prženi ili kuvani.
Probajte u kafanama/restoranima, kao i u pekarama koje nude domaće slatkiše. Savršeni su za sladokusce koji žele da zaokruže obrok i dobiju izvor energije za dalji obilazak grada.
Pri odabiru restorana ili štanda sa uličnom hranom vodite računa da mesto ima lokalnu klijentelu, da služi stalnim gostima, a ne samo turistima. Tako ćete dobiti verodostojniji doživljaj.
Uživajte u gozbi, istraživanju ukusa i atmosferi Temišvara.
1033 -
Uloga voća i povrća
Naučna literatura u poslednjih devet do deset godina sve više ukazuje na uticaj voća i povrća u borbi protiv različitih bolesti. Na primer, nekoliko studija, objavljenih u časopisu "American Journal of Clinical Nutrition", pokazuju da što više konzumirate voće i povrće, manja je mogućnost da ćete imati kardiovaskularnih problema ili čak moždani udar. Činjenica je da su povrće i voće naročiti izvor vitamina i minerala koji imaju važnu ulogu u metaboličkim procesima. Vlakna pomažu varenje, usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i odgovorni su za sitost.
Preporuka: Jabuka na dan
Epidemiološke studije dokazale su da ukoliko redovno konzumirate jabuke, imate manje šansi za bilo kakav oblik kardiovaskularnih problema. Jabuke takođe snižavaju holesterol i imaju jaka antiinflamatorna dejstva.
1213 -
Kafa, kafa, kafica
Kafa ili arapski kahva, latinski coffea je napitak bez koga mnogi ne započinju dan. Obično se služi topla ali u toplim letnjim danima prija hladna uz dodatne kockice leda ili čak kugle sladoleda.
Kratko nakon konzumacije ovog napitka dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd.
U našim krajevima ranije je bio poznat samo jedan način pripreme kafe - takozvana turska kafa. Danas kako kod nas tako i u svetu postoje mnogi načini pripreme ovog napitka neki od najpoznatijih su: tuska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa, kapućino, makijato...
Biljka kafe je iz roda niskog drveća iz familije Rubiacceae (latinski). Postoje oko 40 vrsta ove biljke dok samo tri daju kafu, a to su Arabica, Liberica i Stenophylla.
Najzastupljenija i najkvalitetnija na tržištu je Arabika sa nekih 80%. Raste u Brazilu, bere se jednom godišnje od maja do avgusta.
Arapi su dugo ljubomorno čuvali tajnu uzgajanja i pripremu kafe ali su Indusi ipak uspeli da prošvercuju i krenu da uzgajaju u Indiji. 1555 godine Sirijci su prvi put doveli kafu u Carigrad i u tom periodu je otvorena prva kafana. U 17 veku kafa je dospela u Mletačku republiku i proširila se celom Evropom.
Evo još nekih zanimljivosti vezano za ovaj čudesni napitak:
-Veruje se da je kafu prvi otkrio neki Etiopljanin koji je primetio da su njegove koze veoma živahne kada jedu crvene bobice nekog žbuna. Kada ih je i sam probao osetio je isto.
-U svetu se godišnje proizvede količina od 5.700.000 tona sirove kafe godišnje na površini od oko 1.070.000 ha
- Najskuplja kafa na svetu je sorta Kopi Luwak koja je izuzetno retka i godišnje se proizvede oko 250 kg a prodaje se 100gr. za 75 američkih dolara.
-Tokom prženja ploda kafe razvija se preko stotinu aroma.
-Na planeti se popije više od 400 milijardi kafa godišnje.
-Prva pržionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj u Zagrebu 1892 (Frank kafa).
-Bah je u čast kafi komponovao kantatu koja se zvala "Kafa".
-Onore de Balzak je često naglašavao da mu kafa daje inspiraciju i ispijao je i do 60 šoljica dnevno.
-Mnogi lekovi protiv glavobolje koji se izdaju bez lekarskog recepta zasnovani su na kofeinu.
-U mnogim arapskim domovima služenje kafe gostima se podrazumeva i odbijanje može biti protumačeno kao odbijanje gostoprimstva i nepoštovanje domaćina. Često vas neće ni pitati da li želite jednostavno će je staviti ispred vas.6529
