-
Kako spasiti presoljeno jelo
Presolili ste obrok, a ne znate kako da popravite to što se desilo? Nikakav problem, uz ove male trikove vaše jelo će ponovo zablistati punim sjajem.
Ukoliko ste presolili čorbu ili paprikaš, probajte da dodate još glavnog sastojka, ili ubacite pire od belog pasulja ili leblebija, koje će jelu dodati kremastost, a neutralnog su ukusa, pa će se napraviti ravnoteža sa viškom soli iz ostatka jela.
Ukoliko je u pitanju meso, poslužite ga sa slabo začinjenim ugljenim hidratima poput pirinča, krompira, palente ili kinoe. Zalogaj koji se sastoji od te dve komponente biće savršeno izbalansiran.
Ako je povrće presoljeno, uparite ga sa blagim sirom poput rikote ili mocarele. Kremastost sira će neutralizovati višak soli.
Ako nemate vremena ili nešto od sastojaka da popravite svoje jelo, uparite ga sa slatkim vinom poput prošeka, ili sa gaziranom mineralnom vodom, jer će svaki gutljaj osvežiti nepce i pružiti vam priliku da uživate u hrani, čak iako nije baš najbolje začinjena.
11941 -
Koliko mesa bi trebalo da jedemo?
Mesne prerađevine kao što su šunka, salama, kobasice su prema brojnim istraživanjima potencijalno kancerogene. Međunarodna agencija za istraživanje raka pokazala je da svakih 50 grama obrađenog mesa svakodnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Samo 650 grama sirovog mesa je dovoljno za 3 ili 4 obroka nedeljno. Bez obzira na obilje proteina, gvožđa, cinka i vitamina, nutricionisti i zdravstveni radnicu ističu potencijalnu štetnost. Naravno, to ne znači da bi trebalo u potpunosti da izbacimo meso iz svakodnevne ishrane. Ponekad je nedovoljno kuvano ili pečeno meso jedan od rizika koji izazivaju probleme digestivnog trakta.
1300 -
Hrana koju bi trebalo izbegavati ukoliko imate problema sa migrenama
- Izbegavajte mesne proizvode poput salama i kobasica.
- Feta sir, parmezan i mocarela mogu dodatno podstaći migrene.
- Pivo, crveno vino, šampanjac, pelinkovac, rum su posebno loši ukoliko imate problema sa migrenama.
- Natrijum glutamat koristi se kao pojačivač ukusa u mesu i mesnim prerađevinama, a može podstaći glavobolju. Nalazi se i u zamrznutoj hrani, ali i viršlama, slanini i dimljenom mesu.
2146 -
Guava
Guava je izuzetno cenjeno i aromatično tropsko voće iz porodice Myrtaceae. Poreklom je iz Srednje Amerike, tačnije iz Meksika i sa Kariba, ali je izuzetno prilagodljiva biljka tako da se danas uzgaja u raznim tropskim zemljama. Plod može biti okrugao, ovalan ili kruškoliki, žute ili zelene boje, mada se smatra da je upravo zelena guava najukusnija. Unutrašnji, jestivi deo ploda je uglavnom ružičaste ili jarko crvene boje i ukusom podseća na jedinstvenu slatko - kiselkastu mešavinu kruške i jagode. Guava je voće koje ima najviše likopena u sebi na svetu, što je inače antioksidans koji dokazano štiti od raka prostate. Pored toga, puna je i vitamina C koji proizvodi kolagen, pa se posebno preporučuje i ženama, jer se zna da je kolagen bitan za zdravu i elastičnu kožu bez bora. Nije loše napomenuti ni to da guava sadrži čak dve trećine više kalijuma od mnogo popularnije banane. Svež i egzotičan ukus guave će vam ulepšati ukus raznih kolača, pita, želea, sladoleda, umaka i soseva koji se odlično slažu uz ribu, a nećete ni pogrešiti ako standardno voće od kojih pravite džem, zamenite guavom.
3739 -
Zašto je važno jesti urme?
Osim što regulišu krvni pritisak i štite od moždanog udara, urme smanjuju i nivo "štetnih" holesterola i povoljno deluju na rad srca. Prepune su prirodnim šećerima, stoga pružaju energetski podsticaj, utoliko da mogu biti zamena čokoladici. Pružaju velike količine gvožđa, pa štite od anemije i zamora. Njihov intezivan ukus ubrzano stvara osećaj sitosti. Povećavaju seksualnu želju, utiču na probleme sa zatvorom i osteoporozom. Bogate su selenom, manganom, bakrom i magnezijumom. Preporučuju se i u borbi protiv brojnih sezonskih alergija. Pomažu kod otoka i ublažavaju bolove. Možete ih čuvati u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi i to do šest meseci.
2273
