-
Kisela hrana ublažava anksioznost
Skorašnja studija sprovedena na univerzitetu u Merilendu pokazala je da osobe koje češće jedu kiselu hranu poput turšije, krastavčića ili kiselog kupusa ređe pate od društvene anksioznosti u odnosu na ljude koji tu hranu izbegavaju.
Sledeći put kad budete bili nervozni u vezi sa nečim, probajte da svoju nervozu ublažite na ovaj način.
1899 -
Prednosti zelenih jabuka
Zelene jabuke imaju nekoliko prednosti u odnosu na sve ostale. Započnite jutro ovom poslasticom pre svakog doručka, osetićete brojne promene. Možete ih dodavati i u salate, šejkove, praviti sokove... Evo nekoliko razloga zbog kojih je važno da ih uvrstite u svakodnevnu ishranu.
1. Zelene jabuke imaju visok sadržaj vlakana koji utiču na "unutrašnju" ravnotežu i jačanje metabolizma. Bogate su polisaharidima i ligninom koji su od vitalnog značaja za zdravlje debelog creva. Sadrže velike količine gvožđa koje povećava nivo kiseonika u krvi, ali tu su i bakar, cink, mangan i kalijum koji jačaju vaš metabolizam. Ukoliko se osećate umorno ili primetite pad energije, ne ustručavajte se, pojedite jednu zelenu jabuku.
2. Ukoliko uvrstite makar dve zelene jabuke u vašu svakodnevnu ishranu smanjićete nivo šećera u krvi, snizićete nivo holesterola i istovremeno optimizovaćete zdravlje jetre.
3. Mnogi isključuju zelene jabuke iz ishrane zbog njihove fruktoze. Međutim, zelene jabuke sadrže pektin koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
4. Ukoliko patite od artritisa ili artroze - zgrabite zelenu jabuku odmah! Osetićete promene.
5. Zelene jabuke povećavaju nivoe vitamina K koji pomaže telu u borbi protiv infekcija i prehlada.
10214 -
Ekscentrične navike književnika u XIX veku
Umetnici i danas važe za veoma ekscentrične i jedinstvene pojedince. Umetnici u eri romantizma ne razlikuju se mnogo po tom pitanju. U nastavku ćemo videti neke od najzanimljivijih navika u ishrani, koje su praktikovali ljudi čijim se delima divimo i stotinama godina kasnije.
Persi Šeli – prema današnjim standardima, njegovo vegetarijanstvo nije toliko neobično. Međutim, ako se u obzir uzme era u kojoj je živeo i stvarao, Šelijevo odbijanje da konzumira meso bilo je nešto vredno pomena. Ovaj pisac smatra se prvim slavnim vegetarijancem (iako je kasnije u životu ponovo počeo da se hrani mesom).
Lord Bajron – poznato je da je ovaj velikan imao problema sa telesnom masom, a jedan od načina na koji je pokušavao da je kontroliše bila je dijeta koja se sastojala od suvih biskvita i vode ili krompira kuvanog u sirćetu. Bajron je smatrao da sirće poboljšava probavu i pomaže u mršavljenju. Pridržavajući se ovog režima, on je za pet godina smršao oko 30 kilograma.
Čarls Dikens – sjajni pisac bio je dobar poznavalac hrane, a njegova navika bile su pečene jabuke. Dikens je verovao da jedna pečena jabuka dnevno tokom plovidbe sprečava morsku bolest.
Volt Vitmen – on nije smatrao svoj dan uspešnim ako za doručak nije jeo meso i ostrige. Verovao je da mu samo takav obrok daje dovoljno energije za početak dana i omogućava britkost uma.
1756 -
Koliko dugo možete zamrzavati voće?
Zamrzavanje voća sprečava rast mikroorganizama koji mogu izazvati trovanje hranom. Na taj način ćete voću produžiti rok trajanja ali će ukus i tekstura biti drastično drugačiji nakon nekoliko meseci. Bobičasto voće može se čuvati u zamrzivaču i do 12 meseci. Tvrđe plodove uvek možete naseći na kriške, zatim posuti malo šećera i onda zalediti. Prilikom industrijskog zamrzavanja, hrana se zamrzne vrlo brzo i stvaraju se sitniji kristali leda koji ne oštećuju plod za razliku od kućnih zamrzivača kod kojih proces teče sporije i hrana gubi neke nutritivne vrednosti.
1595 -
Kratka istorija otvarača za konzerve
Prve konzerve koje su služile za čuvanje hrane počele su da se upotrebljavaju krajem XVIII veka u Holandiji, a koristila ih je vojska.
Prvi patent za konzerve predao je britanski trgovac Piter Duran. Konzerve su se otvarale alatom, korišćeno je šta je ko imao, a konzerve su često bile teže od onoga što je bilo u njima. Poneke su imale i uputstvo za otvaranje koje je glasilo: „odstraniti gornji deo korišćenjem čekića i dleta".
Tek 1855. patentiran je prvi otvarač u obliku specijalnog noža, dok se 15 godina kasnije pojavio okrugli dizajn. I ta okrugla alatka bila je teška za upotrebu jer je takođe zahteva primenu sirove snage. Tek gotovo pola veka kasnije patentiran je oblik kakav danas poznajemo i koji je i sada najpopularniji način za otvaranje konzervi.
1998
