Spanać je jedna od najhranljivijih namirnica. Možete ga naći na pijaci skoro cele godine, ali najbolji je na proleće i jesen. Smanjuje rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, raka debelog creva, pomaže protiv stresa. Ima antioksidantsko i antikancerogeno dejstvo, sadrži vitamine A, C, K1, kalcijum i magnezijum.
Za uzgoj krompira najbolje su plastične skasije ili obične kofe. Trećinu bilo koje od odabranih posuda neophodno je ispuniti zemljom u koju se, zatim, polože krtole tako da klice budu okrenute nagore. Preporučeni razmak između krtola je oko 10 cm. Krtole prekrijte vlažnom i rastresitom zemljom ali tako da ne ispunite saksiju do kraja. Kako biljka bude rasla, tako joj dodajte zemlje. Čuvajte biljku što bliže izvoru sunca. Zemlja nikada ne sme biti suva niti previše mokra. Nakon tri do četiri meseca izrašće vaš prvi plod.
Hrana je jedna od najvećih zadovoljstava, naročito kada pažljivo birate namirnice. Kako na zdrav način kontrolisati glad? Imamo nekoliko saveta za vas.
Naučite da odredite osećaj istinske gladi i dajte sve od sebe da jedete samo kada ste gladni.
Pazite na činjenicu da ponekad emocije izazivaju potrebu za hranom. Ukoliko jedete jer ste pod stresom, vodite računa da ne preterate.
Uživajte u svakom obroku. Nemojte obavljati druge poslove istovremeno.
Sat vremena nakon jela obratite pažnju na to kako se osećate. Da li ste pod pritiskom, da li imate osećaj nadutosti ili ste prilično letargični? Obratite pažnju na to kako se osećate posle konzumiranja određenih namirnica. Slušajte svoj organizam, od njega možete mnogo toga naučiti.
Pijte dosta vode.
U ishranu ubacite što više svežih namirnica. Smanjite konzumiranje prerađene hrane, kao i unos šećera.
Danijel Norton napominje da pojedini delovi frižidera variraju u temperaturi. Više police i stalci su uglavnom najtopliji deo frižidera. Najosetljiviji proizvoi na promene u temperaturi su: mleko, sirovo meso i riba. Iz tog razloga, navedeni proizvodi moraju se čuvati u određenim uslovima kako ne bi došlo do porasta bakterija koje su potencijalno štetne za ljude.
Svežu testeninu i pite bi trebalo čuvati u samom dnu donjeg dela frižidera - ujedno najhladnijem delu uređaja.
Da li ste čitali knjigu “Jedi, moli, voli” ili odgledali istoimeni film sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi? Mislite li da je slučajno Elizabet Gilbert izabrala Italiju kao zemlju u kojoj se najbolje jede? Apeninsko poluostrvo sa okolnim ostrvima je pravi raj za hedoniste i sladokusce. Od svetski poznatih jela kao što su pasta, pica, rižoto ili tiramisu do tradicionalne hrane iz lokalnih kuhinja poput sicijanskih aranćinija ili sardinijske fregole, italijanski specijaliteti su uvek poželjni meni za sve prilike. Ne morate ni da otputujete preko 500 kilometara, već u svoj dom dovedite italijansko gastronomsko iskustvo.
Pica je jedno od najpopularnijih jela na svetu. Njena domovina je Italija, odnosno grad Napulj. U njemu je u 1889. godine napravljena prva Margarita, pica od mocerela sira, paradajza i bosiljka koja predstavlja boje italijanske zastave. Veruje se da je pripremljena u čast kralja Umberta i kraljice Margarite Savojske. Iako se danas u različitim delovima sveta dodaju različiti sastojci na picu, probajte da napravite kod kuće najjednostavniju margaritu po tradicionalnom receptu. Ne treba vam ni specijalna pećnica na drva, već su i mini rerne dovoljno dobre da se ispeče vrhunsko testo. Testo se pravi od 3,5 šolje brašna, jedne kašičice soli, jedne čaše vode, kesice suvog kvasca i prsohvata šečera. Za filovanje vam je potrebno 2 šolje paradajz sosa, 20 listića mocarela sira (3 pakovanja), 20 listova svežeg bosiljka, so i maslinovo ulje. Peče se u rerni oko 7 minuta na temperature oko 250 stepeni.
Lazanje potiču iz regije Emilija Romanja i takođe su jedno od omiljenih globalnih jela. Možete ih napraviti sa sastojcima koje najviše volite, sa ili bez mesa, a najpoznatije verzije su Lasagna alla Bolognese sa ragu sosom od mlevenog mesa, Lasagna el Pesto koja potiče iz Ligurije i u kojoj dominira pesto sos i Lasagna Napolitana sa rikota sirom, kobasicama i jajima. Sigurno ste nekada pravili bolonjsku verziju, ali ponekad probajte da iz vaše rerne zamirišu i ove druge.
Nema lepšeg mirisa od domaćeg hleba iz rerne. A da li ste nekada probali da napravite fokaču (focaccia)? Ovi hlebići su pravougaonog oblika, sa hrskavom koricom, a unutra mekani, oplemenjeni maslinovim uljem, začinjeni solju i ruzmarinom. Ukoliko želite da napravite moderniju verziju pogledajte recept ovde.
Kada ste u žurbi i želite da spremite brz ručak, pasta ili rižoto su uvek dobra ideja. Italijanska kuhinja broji preko 300 vrsta testenine, a kod nas su najdostupnije: spaghetti, fusilli, penne i tagliatelle. Sosevi koje domaćice najčešće prave, a ima ih i u kioscima brze hrane su: bolonjeze, karbonara, napolitana, amatrićiana, piletina i pesto, fungi i arabiata. Dovoljno je da skuvate testeninu par minuta i napravite svoj omiljeni sos. Uvek imajte pri ruci malo parmezana da oplemeni ukus.
Rižoto je italijanski specijalitet koji potiče sa severa zemlje, jer se tamo uzgajaju specijalne vrste pirinča: Arborio, Carnaroli i Vialone Nano. One znatno više upijaju vodu i oslobađaju skrobi rižoto postaje kremast.Osim pirinča, za pripremu vam je potreban i pileći bujon (može i od povrća kao posna varijanta), crni luk, maslinovo ulje, belo vino, malo parmezana, maslaca, so i biber.U jelo možete dodati pečurke, morske plodove, pileće meso, povrće, tofu sir, i slično. Rižoto je najbolje služiti odmah nakon pripreme, dok je još uvek kremast i topao.
Gelato i tiramisu su prave zvezde italijanske kuhinje. Đelato nije klasični sladoled, od njega se razlikuje po teksturi i ukusu. Naime, đelato sadrži manje masti od sladoleda, pravi se od svežih sastojaka bez ili sa vrlo malo aditiva, gušći je, kremastiji i intenzivnijeg ukusa. Najpoznatiji ukusi su straćatela, pistaći, limenćelo, kafa, jagoda i čokolada. Ako želite da napravite đelato za svoju porodicu ili goste, umutite 6 žumanaca sa 120 grama šećera i dve kesice vanil šećera, sipajte 600 mililitara mleka u šerpu i dodajte štapić vanile pa sklonite sa vatre pre nego što provri, i na kraju dodajte smesu sa jajima i šečerom. Važno je da sve vreme mešate kako se ne bi napravile grudvice. Dodajte još sastojaka da dobijete ukus po želi. Kada je smesa ohlađena, možete uključite aparat za sladoled na program za gelato i stavite na pre-cool opciju. Kada se aparat ohladi, ulijte smesu, uključite program i sačekajte 40 minuta. Imaćete savršen đelato!
Kad su u pitanju italijanski specijaliteti, lista nije potpuna bez tiramisua. Potvrđena je činjenica da potiče iz pokrajine Veneto, ali svaki grad za sebe prisvaja zasluge za ovaj čuveni desert. Najpopularnija je verzija priče po kojoj je nastao 1960-ih godina u Trevizu, u restoranu Le Beccherie. Tajna njegove popularnosti je u savršenom kremu od maskarpone sira (u pojedinim delovima Italije koriste rikotu) i piškotama natopljenim kafom. Osim klasične verzije, tiramisu možete napraviti sa voćem (piškote umačete u prirodni sok umesto kafe), sa čokoladom koju dodate u krem deo, ili sa kokosom koji takođe dodate u krem I dodatno pospete njime kolač (umesto kakaa).
Ako su vas ovi italijanski specijaliteti otvorili apetiti, možee odmah otići u kuhinju da pripremite neki od njih.
