Grašak spada u mahunarke i prepoznatljiv je po visokom sadržaju proteina, šećera i vitamina. U drevna vremena gajili su ga Vavilonci, Egipćani, Rimljani i Grci. U Evropu su ga preneli stari azijski narodi. Idealan je za one koji su pod stresom jer jača imunitet i obnavlja vitalnu energiju. Između ostalog, reguliše i probavu, jača kosti i srce...
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 81 kcal
Ugljeni hidrati: 14,45 g
Proteini: 5,42 g
Masti: 0,40 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 5,1 g
Niacin: 2,09 mg
Vitamin A: 765 IU
Vitamin C: 40 mg
Vitamin E: 0,13 mg
Vitamin K: 24, 8 µg
Natrijum: 5 mg
Kalijum: 244 mg
Kalcijum: 25 mg
Gvožđe: 1,47 mg
Magnezijum: 33 mg
Mangan: 0,41 mg
Cink: 1,24 mg
U sve tri kulture, na tri kontinenta, postoji verovanje da je badem simbol plodnosti.
U antičkoj Grčkoj mladenci su bili darivani bademom, kako bi njihova zajednica bila plodonosna, a ukoliko bi neudata devojka stavila bademe pod svoj jastuk, sanjala bi budućeg muža.
U Maroku bademi su služili da prenesu dobru sreću na naredne generacije, tako da su njime darivana deca nakon prve bračne noći novog para, a u Indiji darivanje pripadnika suprotnog pola bademom bio je jasan poziv na romansu.
Povezanost badema i plodnosti datira još od biblijskog vremena. U njoj postoji priča kako je Aron, začetnik kuće Levi, znao da će se njegova loza nastaviti kada je njegov štap badema napupeo, procvetao i konačno dao plod badema.Bademi su pomenuti na još nekoliko mesta u Starom zavetu, ali sa manje eksplicitnim aluzijama na reprodukciju.
Spirulina je tamno plavo-zelena alga koja se smatra „super namirnicom“. Koristi se kao dodatak ishrani vegetarijanaca i vegana zbog svojih zdravstvenih prednosti. Visok sadržaj proteina u njoj podstiče razvoj mišićnog tkiva i oporavak oštećenih tkiva. Pored svojih antiinflamatornih svojstava, spirulina ima i pozitivan efekat na glukozu u krvi. Poboljšava funkcije jetre i utiče na aktivnost važnih ćelija imunog sistema. Ublažava alergijske simptome i idealan je detoksikator.
Svakom organizmu neophodni su adekvatne količine ovih minerala, a evo i kako najlakše uneti svoju dnevnu preporučenu dozu.
Kalcijum – neophodan je za dobru gustinu kostiju i prevenciju osteoporoze, kao i za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema. Dnevno treba uneti oko 1000 mg, a kako telo ne može da apsorbuje ovoliku količinu odjednom, rasporedite svoj unos kalcijuma tokom celog dana.
Koja hrana je bogata kalcijumom? Najviše ovog minerala pronaći ćete u mlečnim proizvodima.
Magnezijum – neophodan je za preko 300 hemijskih reakcija u telu, uključujući održavanje normalnog srčanog ritma, a preporučena dnevna doza je 400 mg.
Hrana bogata magnezijumom: bademi, bundevino seme, kikiriki, avokado, čokolada.
Cink – nezaobilazan pri zaceljivanju rana, ojačavanje imunog sistema, i za čula ukusa i mirisa. Preporučena dnevna količina je 15 mg, a hrana u kojoj se može naći cink je crveno meso, jogurt i ostrige.
