Čak i ako niste u stanju da odustanete od nezdrave navike konzumiranja cigareta, važno je voditi računa o čišćenju pluća od nikotina i katrana.
Kukuruz – Sadrži beta-betakriptoksantin, moćan antioksidant koji će vam biti idealan saveznik.
Brazilski orah – Jedan od najvećih prirodnih izvora selena. Redovnom konzumacijim smanjićete nivo nikotina i katrana u plućima.
Luk – Sjajan prirodni antibiotik koji pomaže u sprečavanju više plućnih bolesti.
Đumbir – Korišćen za zdravlje pluća kao prirodni lek već hiljadama godina.
Pomorandže – Odličan izvor kriptoksantina koji smanjuje mogućnost pojave karcinoma.
Kopriva – Bogata gvožđem koji igra važnu ulogu u borbi protiv infekcija.
Da li ste znali da je mak najveći izvor kalcijuma od svih namirnica koje se koriste u uobičajenoj ishrani?
Zastupljen je u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.
Najstariji zapisi o upotrebi maka potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao "biljka veselja". Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji.
Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra.
Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču koncentraciju i raspoloženje.
Bogat je omega 6 masnim kiselinama koje mogu da uspore razvoj multipleskleroze, zaštite kardiovaskularni sistem, regulišu krvni pritisak i zgrušavanje krvi.
Delotvoran je i u lečenju kožnih obolenja.
Štiti zdravlje srca, poboljšava vid, povećava protok krvi, reguliše varenje i jača kosti.
Ako ste se pitali koje povrće treba jesti sirovo, a koje ne, da bi se do maksimuma iskoristile sve hranljive materije, ovo je tekst za vas. Iako lak odgovor ne postoji, pokušali smo da razrešimo neke nedoumice.
Luk treba jesti svež, jer se konzumiranjem kuvanog luka podstiče apetit. Sa druge strane, u termički obrađenom luku postoji hranljiva materija koja se bori protiv upalnih procesa. Ukoliko odlučite da ga skuvate, nemojte to činiti duže od pet minuta.
Brokoli treba jesti svež, jer se kuvanjem gubi enzim koji čisti jetru (isto važi i za kupus, karfiol, kelj i prokelj). Međutim, ako ga i skuvate, izuzetno je zdrav, tako da ovo povrće jedite u što većim količinama.
Cvekla je najbolja sveža, jer gubi više od 30% enzima koji pomažu u funkcionisanju moždanih ćelija.
Pečurke treba konzumirati kuvane, jer se kuvanjem oslobađa veća količina kalijuma.
Crvena paprika, puna vitamina C, najbolje će biti iskorišćena sirova, jer se taj vitamin gubi na visokim temperaturama, a i rastvara se u vodi.
Ako želite da apsorbujete više gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, jedite kuvan spanać. Iako telo može da koristi ove supstance i iz sirovog spanaća, to će se lakše desiti ako je povrće kuvano.
Paradajz je takođe bolji kuvan. Telo bolje apsorbuje likopen iz kuvanog paradajza. Likopen je antioksidant vezan za prevenciju raka i nekih hroničnih bolesti.
Šargarepa je dobra i kuvana i sirova. Kada je kuvana, odličan je izbor beta-karotena, a kao sirova sjajan je izvor antioksidanta polifenola i vitamina C koji se gube termičkom obradom.
Koji je najnoviji bizarni hibrid u svetu hrane? Kobasica punjena džemom!
Lijam Benet iz Velsa stvorio je novi proizvod, kobasicu sa džemom i kaže da je radio na njemu godinu dana. Upario je svinjsku kobasicu sa džemom od jagode i goveđu sa džemom od maline. Prema njegovim rečima, ukus je odličan.
Lijam je pokrenuo Kikstart kampanju kako bi prikupio novac za masovniju proizvodnju ovog proizvoda.
Da li biste vi probali ovaj specijalitet?
Nemate potrebe da vodite računa o unosu vlakana ukoliko redovno konzumirate čia semenke. Samo 80 grama će vam pružiti celokupni neophodni dnevni unos dijetetskih vlakana koji pomaže vašem digestivnom traktu da radi „glatko“. Pomaže u eliminaciji toksina i hranljiv je, stoga ga vas može dugo držati sitim.
Istraživanja su pokazala da sportisti koji konzumiraju čia semenke imaju veću atletsku izdržljivost od onih koji to ne čine. One su jedan od najboljih prirodnih izvora čiste, sirove energije.
Sadrže mnogo cinke, koji je poznat po stimulaciji leptina: pomaže u regulisanju hormona i apetita.
Bogate su omega 3 masnim kiselinama koje su od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje mozga. Povećavaju kognitivnu funkciju i stimulišu rad mozga.
Snižavaju nivo holesterola u krvi, bogate su antioksidansima i smanjuju broj slobodnih radikala pružajući snagu vašem srcu.
Balansiraju nivo šećera u krvi i smanjuju mugućnost razvoja dijabetesa tip 2.
Veliki su izvor biljnih proteina i poboljšavaju sagorevanje masti. Magnezijum u njima smanjuje grčeve mišića i ubrzava oporavak usled upale nakon treninga.
Sadrže jednaku količinu kalcijuma kao i čaša mleka, čime štite zdravlje vaših zuba. Sadrže i cink, fosfor i vitamin A koji smanjuje gomilanje štetnih bakterija.
