Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Plavi patlidžan ne mora da bude gorak

Svaki kuvar, bilo profesionalac ili amater, zna koliko gorki ukus patlidžana može biti odbojan. Zato smo pronašli dva načina na koji se taj karakteristični ukus modre biljke može ukrotiti.

Prvi način podrazumeva da patlidžan isečete, potom ga posolite (koristite krupnu so, zato što je povrće onda neće tako lako apsorbovati) sa jedne strane. Ostavite da odstoji oko pola sata, kako bi solanin, supstanca kojoj patlidžan duguje svoju gorčinu, nestala, a potom pokupite višak vode suvom krpom.

Drugi način podrazumeva hlađenje. Isecite patlidžan na listove i stavite ga u zamrzivač na 4 sata. Kada ga izvadite, pritisnite ga dlanom, višak vode će izaći, a sa njim i veći deo neprijatnog ukusa.

13217

Tri načina da otopite maslac brzo i lako

1. Isecite maslac na sitne komade. Sitni komadići omekšavaju brže, naročito ako su postavljeni u blizini pećnice.

2. Napunite čašu toplom vodom i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Izbacite vodu i poklopite maslac čašom. Otopiće se za samo nekoliko minuta!

3. U mikrotalasnoj pećnici za 10 do 20 sekundi možete otopiti maslac, iako ovaj način nije uvek najbolje rešenje.

2982

Riblji restoran - Priča

Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.

Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.

U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".

U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.

Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.

30155

Božićne večere širom sveta

Od Amerike do Okeanije, svaka zemlja ima jelo koje se obično jede za Božić. U ovom tekstu videćete praznične običaje za trpezom na svim kontinentima.

U Australiji Božić dolazi na leto, tako da nije neobično da svaka porodica pravi božični roštilj.

Na Fidžiju se pravi piletina punjena belim lukom i začinima, kao i riba umotana u lišće od banane.

U Ujedinjenom kraljevstvu na meniju je ćuretina, a za desert ide Božićni puding pun sušenog voća i začina, uz dodatak brendija.

Južna Italija ima svoje običaje, koji podrazumevaju "gozbu od 7 riba", tako da su na meniju različite vrste ribe i morskih plodova.

Francuzi uživaju u luksuznoj večeri koja se služi posle ponoći, a Francuzi se časte sočnim ostrigama, nežnim mesom od jastoga i guščijom džigericom.

Šveđani po običaju jedu posebnu vrstu sutlijaša sa ubačenim bademom. Veruje se da će onaj ko nađe badem imati sreće u narednoj godini.

Na Antarktiku ćete uživati u tradicionalnoj ćuretini, uz dodatak konzerviranog povrća.

Piknici i roštilji nisu neobični za Božić u Argentini, a glavno jelo je često teletina u ukusnom sosu od tune.

Brazilci su takođe ljubitelji ćuretine, koju često upotpune pirinčem, svežim salatama i širokim izborom voća i brazilskih oraha.

Za Božić u Kostariki počastićete se krmenadlama i kolenicama, uz dodatak pirinča i pasulja i svežih salata.

Popularni Božićni slatkiš u Kanadi su "slatkiši od kokošijih kostiju". Nemojte da vas zavara to neobično ime, u pitanju su ružičasti štapići od cimeta, punjeni čokoladnim filom.

Na Grenlandu bi vas počastili jelu od kitove kože i masti, sličnom našoj slanini, i mesom od lokalne ptice koja je bila umotana u kožu od foke mesecima, dok se gotovo nije raspala.

Amerikanci su ljubitelji ćuretine, a od pića časte se egnogom, slatkim kremastim pićem pravljenim od jaja, šećera i mleka, uz dodatak žestokih pića i cimeta.

U Africi se, u zavisnosti od zemlje do zemlje služi ili jagnjetina na roštilju ili paprikaš od jagnjetine ili piletine.

Indijci su takođe ljubitelji jagnjetine, a za desert im sleduje posebna vrsta sutlijaša.

Na Filipinima običaj je peći prase na ražnju.

Najneobičniji je običaj u Japanu - od '70-ih se tamo jede KFC i to se naručuje i po nekoliko meseci unapred kako bi se izbegle gužve.

2543

Paula Deen

Paula Deen je trenutno jedna od najprepoznatljivijih i najomiljenijih američkih kuvarica. Svoje prve kulinarske tajne otkrila je od svoje bake pre tridesetak godina, a tada nije imala ni predstavu da će ti ukusni južnjački recepti da je vinu u sam vrh svetskog kulinarstva.

Sveže razvedena, sa samo 200 dolara u džepu, 1989. otvara agenciju za ketering "The Bag Lady", a zbog velikog uspeha ovog biznisa već 1996. godine u Džordžiji sa svojim sinovima otvara restoran "The Lady and the Sons". Ovaj restoran je vremenom ostvario veliki uspeh i privukao veliku pažnju čak i medija. Tokom godina koje su usledile, Paula otvara još dva restorana ("The Paula Deen Buffet" i "Paula Deen's Family Kitchen") i objavljuje čak 14 kuvara.

Njeni recepti su tipični južnjački: prženi, sočni, kalorični, sa puno začina, a od deserta najpoznatije su rolnice sa cimetom i druge poslastice od pudinga od banane. Danas je Paula vlasnica emisije koja u bilo koje doba dana i noći može da se prati preko interneta ili mobilnih aplikacija - "The Paula Deen Network". U toj emisiji Paula predstavlja nove recepte, ugošćava poznate ličnosti i komunicira sa svojim obožavateljima. No, Paula ima i druga iskustva što se tiče kamere - 2005. godine je odigrala izuzetno zapaženu ulogu u filmu Elzabethtown u kojem su glumili i Orlando Blum i Kirsten Danst.

Više o Pauli Deen možete pročitati na njenom sajtu - http://www.foodnetwork.com/chefs/paula-deen/bio.html , a mi vam posebno preporučujemo da isprobate njen pasulj na južnjački način: http://www.foodnetwork.com/recipes/paula-deen/southern-baked-beans-recipe2.html

1734