-
Osam „dijetetskih" laži
1. Salate su najbolja opcija - Ne znači i da su najzdravija opcija. Mogu biti bogate mastima, posebno ukoliko dodate orase, sir ili avokado.
2. Mahunarke goje - Samo nekoliko badema dnevno može vam pomoći u regulisanju telesne težine, pa čak i sniziti holesterol. Sadrže i mononezasićene masti koje su važne za zdravlje srca.
3. Niskomasne namirnice su najbolji izbor - ali mogu biti bogate šećerom u odnosu na neke punomasne namirnice.
4. Izbegavajte zeleni čaj - Zapravo, zeleni čaj smanjuje količinu masti u telu, kao i nivo holesterola. Neke studije su pokazale da može regulisati apetit.
5. Ugljeni hidrati su preporučljivi u bilo koje doba - Istina je da ograničen unos ugljenih hidrata u večernjim satima reguliše vašu telesnu težinu.
6. Drastično smanjite unos kalorija - Stavka koja može biti pogubna jer ponekad dovodi do naglog gubitka težine koja može biti opasna po zdravlje. Ponekad dijete vode u ekstrem koji se svodi na gladovanje što usporava metabolizam i može biti pogubno.
7. Izbegavajte kafu - Nema potreba za eleminisanjem napitka koji može biti dobar za vas. Studije su pokazale da je kafa bogata antioksidansima, ali je konzumirajte u umerenim količinama.
8. Banane povećavaju telesnu težinu - Šest banana jednako je parčetu pice. Banane su veoma bogate vlaknima, magnezijumom i kalijumom. Izvori su brojnih vitamina i štite imuni sistem. Voće na koje uvek možete da se oslonite ukoliko ste na dijeti.
1659 -
Energetske i hranljive vrednosti: ruzmarin
Ruzmarin vodi poreklo sa Mediterana. Simbol je ljubavi i vernosti, a vezuje se za grčku boginju Afroditu. Spada među najzdravije začinsko bilje. Često se koristi kao sastojak marinada, a antioksidansi u njemu sprečavaju kvarenje mesa i bore se protiv bakterija. Dobar je anelgetik, antiseptik, digestiv... Poboljšava pamćenje, pa se u narodu zove i "biljkom sećanja". Pomaže u borbi protiv glavobolja i idealan je lek za osobe sa slabom cirkulacijom.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 131 kcal
Ugljeni hidrati: 20,70 g
Proteini: 3,31 g
Masti: 5,86 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 14,10 g
Niacin: 0,91 mg
Vitamin A: 2924 IU
Vitamin C: 21,8 mg
Vitamin K:
Natrijum: 26 mg
Kalijum: 688 mg
Kalcijum: 317 mg
Gvožđe: 6,65 mg
Magnezijum: 91 mg
Cink: 0,93 mg
1658 -
Zašto je važno jesti vlakna?
Rezistentni skrob je komponenta vlakana koja “odoleva” varenju u tankom crevu zbog čega povećava sitost i smanjuje glad. Kada rezistentni skrob stigne do debelog creva, služi kao gorivo pojedinim bakterijama. Vlakna, pre svega, obezbeđuju zaštitu od kardiovaskularnih bolesti i toksina. Vlakna učestvuju u detoksikaciji organizma, regulišu nivo holesterola i deluju kao antioksidansi. Preporučen dnevni unos je 20 – 40 grama. Povećan unos vlakana može loše uticati na proces varenja i oštetiti sluzokožu creva.
1714 -
Napravite sami domaći puter od kikirikija
Kupovni kikiriki od putera (peanut butter) je poprilično skup, teško se nalazi u prodavnicama, a i često je pun soli, šećera, ulja i drugih aditiva. Ako želite da napravite domaći kikiriki puter koji je, ne samo jeftinija, već i zdravija varijanta, pročitajte ovaj recept!
Za početak, ispecite sirov, neslani kikiriki u rerni na oko 160 stepeni. 15-20 minuta je sasvim dovoljno, ali ipak proveravajte na svakih par minuta i izvadite kikiriki iz pećnice čim primetite da je blago porumeneo. Ako se prepeče, biće previše gorak.
Čim se malo prohladi, ubacite kikiriki u blender, zajedno sa kašikom ulja i manjom kašičicom soli (ova mera ide na oko 500g kikirikija). Miksujte u blenderu najjačom snagom sve dok se kikiriki ne pretvori u pastu, a za to će trebati barem 10-15 minuta, tako da budite strpljivi. Ako se nakon ovog vremena kikiriki samo samleo a ipak nije pretvorio u pastu, to znači da seckalica jednostavno nije dovoljno jaka, ali i u tom slučaju probajte da dodate još malo ulja i miksujte još koji minut.
Ekstra savet: ako želite da osetite komadiće kikirikija u puteru, pri miksanju, polovinu ostavite sa strane a drugu polovinu izmiksujte dok ne postane glatka, ili jednostavno iseckajte komadiće kikirikija u gotov puter!
3142 -
Perece ili čips - šta je hranljivije?
Čips i perece su grickalice za koje se često odlučujemo, ali kad razmislimo o njihovoj nutritivnoj vrednosti, šta je bolja opcija? Logičan odgovor bio bi "ono što ima bolji ukus", ali ako gledamo kroz prizmu hranljivosti, vreme je da vidimo šta je bolja opcija za naše telo.
Jedna porcija čipsa (30 grama) sadrži 150 kalorija, 10 grama masti (od čega 3 grama zasićenih masti) i 10 mg natrijuma. Ista količina pereca sadrži 110 kalorija, 1 gram masti i 500 mg natrijuma. Na prvi pogled, perece su ubedljivo bolji izbor. Međutim, nije sve tako jednostavno.
Dobra grickalica treba da sadrži proteine, masti i vlakna kako bi vas zasitila. Perece ne sadrže gotovo ništa od ta tri nutrijenta. Bićete gladni čim završite kesicu pereca, plus, 500 mg soli je gotovo četvrtina maksimalnog preporučenog dnevnog unosa soli. Čips, sa druge strane, ima mnogo više masti, a i napravljen je od krompira, koji je veoma hranljiva biljka. U poređenju sa perecama, koje se prave od rafinisanog belog brašna i gotovo da su lišene svih hranljivih sastojaka, čips sadrži bar malo vitamina C i veliku dozu kalijuma.
Da li bismo preporučili čips kao hranu koju treba jesti? Ne! Ali, ako je izbor onoga što ćete grickati dok gledate film ili utakmicu sveden na perece ili čips, sada znate šta vam je činiti.
2357
