Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Zanimljiva priča za sve ljubitelje pereca

Iako je pravo poreklo pereca i dalje misterija, legenda kaže kako je prva verzija ovog peciva nastala još 610. godine u Italiji. Naime, tada su italijanski monasi svojim studentima kao obrok davali pečeno testo u obliku ruku prekrštenih preko ramena, što je tada bila tradicionalna poza tokom molitve. Uostalom, neki tvrde kako su se perece prvenstveno zvale "bracellae" što na latinskom znači "mala ramena".

Takođe, ako malo bolje pogledate, svaka pereca ima tačno tri rupe, koje predstavljaju sveto trojstvo (oca, sina i svetog duha). Još jedna zanimljivost ide u prilog ovoj priči: kako su perece tada bile pravljene samo od vode, brašna i soli, one su bile savršno jelo za vreme posta, koji je tada u sedmom veku bio takoreći obavezan.

Tokom srednjeg veka, perece su bile i simbol dobre sreće, dugog života, prosperiteta i ljubavi (na primer, u Švajcarskoj ni jedno venčanje nije moglo da prođe bez pereca, a u Nemačkoj su deca za novogodišnju noć nosila ovo pecivo oko vrata kako bi im donelo sreću tokom predstojeće godine).

A danas? Pa, ne možemo baš reći da se i u današnjem modernom dobu perecama pripisuju neka magična svojstva i simboli. Ali čik probajte da nađete neku pekaru koja ih ne proizvodi :) Ako je verovati legendi, dobre, stare perece pune naše zahtevne stomake već 14 vekova, a čini nam se da će to raditi još dugo, dugo....

3506

Šest namirnica za koje niste znali odakle potiču

Kanadska slanina – uprkos svom imenu, kanadska slanina je nastala u Velikoj Britaniji.

Dansko pecivo – još jedna namirnica čije je ime zbunjujuće. Nastalo je u Beču, a u Danskoj ovo pecivo zovu "bečki hleb".

Kolačić sudbine – iako je rasprostranjeno mišljenje da je kolačić sudbine kineskog porekla, ovu namirnicu izmislili su Japanci.

Pomfrit – sama reč sugeriše da je jelo francusko, i ko god to pomisli bio bi samo delimično u pravu, jer jeste u pitanju francuski jezik, ali samo jelo se prvi put pojavilo u Belgiji.

Kivi – voćka koja nosi ime ptičice sa Novog Zelanda ne potiče i sama odatle, već iz Kine.

Vorčester sos – ovaj engleski klasik prvi put je napravljen u Indiji.

2644

Energetske i hranljive vrednosti: đumbir

Đumbir potiče iz Indije, a u lekovite svrhe se upotrebljava preko 5.000 godina. Čaj od đumbira je od davnina smatran delotvornim u borbi protiv najrazličitijih bolesti. Smanjuje i ublažava upale disajnih puteva kao i simptome astme. Efikasan je i kada su u pitanju bolovi u zglobovima. Koristi se i kao prirodno sredstvo za opuštanje mišića - u vidu tople kupke.

Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

Energetska vrednost: 80 kcal

Ugljeni hidrati: 17,8 g

Proteini: 1,82 g

Masti: 0,75 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 2 g

Niacin: 0,8 mg

Vitamin A:

Vitamin C: 5 mg

Vitamin E: 0,26 mg

Natrijum: 13 mg

Kalijum: 415 mg

Kalcijum: 16 mg

Gvožđe: 0,60 mg

Magnezijum: 43 mg

Cink: 0,34 mg

1542

Energetske i hranljive vrednosti: grožđe

Smatra se da grožđe potiče još iz praistorije, a ima i važnu ulogu i simbol u Bibliji. Njegovi simboli prepoznati su i u egipatskim piramidama. Postoji više hiljada vrsta ovog voća. Razvojem hemije kao nauke, u drugoj polovini 19 veka, saznalo se više o hemijskom sastavu grožđa, kao i o mogućnosti njegove primene u lečenju različitih oboljenja. Važno je za zdravlje disajnih organa, organa za varenje, kože... Naročito povoljno deluje na jetru kao i zdravlje kostiju.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 69 kcal

Ugljeni hidrati: 18 g

Proteini: 0,72 g

Masti: 0,16 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 0,9 g

Niacin: 0,188 mg

Vitamin A: 66 IU

Vitamin C: 10,8 mg

Vitamin K: 14,6 mg

Natrijum: 1 mg

Kalijum: 191 mg

Kalcijum: 10 mg

Gvožđe: 0,36 mg

Magnezijum: 7 mg

Cink: 0,07 mg

Beta karoten: 39 µg

1183

Saveti za pravilnu ishranu

1. Ne izbegavajte doručak jer je jedan od najvažnijih obroka. Jedan od izbora mogu biti jaja ili prebranac sa integralnim hlebom. Musli sa voćem ili jogurtom je uvek dobar izbor.

2. Jedite više voća i najmanje tri šolje različitog povrća dnevno, makar i u vidu salate.

3. Vežbajte najmanje sat vremena svaki dan ili što više šetajte. Fizička aktivnost je važna za vaš metabolizam, kao i imuni sistem.

4. Jedite sporije, češće i u manjim količinama.

5. Neka vaša užina bude bogata proteinima. Izbegavajte grickalice i masnu hranu.

6. Konzumirajte više tečnosti jer je esencijalna za osnovne funkcije vašeg organizma. Izbegavajte gazirane napitke.

2270