Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Četiri mita o ugljenim hidratima i dijabetesu

Krajem XX veka, Zemlju je zahvatila "karbofobija", tj. strah od ugljenih hidrata. Mnogi su porast broja obolelih od dijabetesa pripisali ugljenim hidratima, što nije u potpunosti istinito. U nastavku slede mitovi koji se neodgovorno šire i time utiču na pogrešno informisanje miliona ljudi.

Ljudi koji imaju dijabetes moraju drastično da smanje unos ugljenih hidrata - zdrav odrastao čovek treba dnevno da dobije 45-65% energije iz ugljenih hidrata. Ljudi koji boluju od dijabetesa treba da unose manje, ali ne ispod granice od 40%. Telu su ugljeni hidrati neophodni da prežive, oni obezbeđuju gorivo za mozak i ostale organe. Problem je tip ugljenih hidrata koje unosimo -većina će se pre odlučiti za kolač, nego za voće.Smanjenje unosa ugljenih hidrata za sobom povlači i nedostatak bitnih hranljivih sastojaka poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i nekoliko vitamina.

Smanjeni unos ugljenih hidrata poboljšava nivo glukoze u krvi - studije pokazuju da je razlika između onih koji unose normalnu količinu ugljenih hidrata i onih koji to ne čine gotovo zanemarljiva.

Kontrolisanje unosa ugljenih hidrata eliminiše potrebu za lekovima - pravilna, izbalansirana ishrana, sa fokusom na smanjenjem broja kalorija može pomoći ljudima koji su na granici dijabetesa da ga zapravo i ne dobiju. Međutim, kada je dijagnoza već postavljena, lekovi su neophodni.

Ishrana siromašna ugljenim hidratima smanjuje šansu od dobijanja drugih oboljenja - ljudi koji ne jedu dovoljno ugljenih hidrata obično unose više masti (posebno zasićenih), što znači da imaju veće šanse za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a prekomerna konzumacija proteina može izazvati probleme sa funkcijama bubrega.

Kao zaključak, ugljeni hidrati nisu zlo, ali naši izbori su problematični. Kada bismo jeli više voća, povrća i žitarica, nego prostog šećera, ugljeni hidrati uopšte ne bi bili problem.

1578

Najbolji izvori magnezijuma

Crna čokolada – oko 28 grama sadrži 64 mg magnezijuma što čini 16 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogata je bakrom, gvožđem, manganom... Sadrži korisne antioksidante i nutriente koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuje vaše ćelije i tkiva.

Avokado – je neverovatno hranljiv i ukusan izvor magnezijuma. Avokado srednje veličine sadrži oko 58 mg magnezijuma što je 15 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogat je vlaknima koji čine 13 do 17 grama ugljenih hidrata. Povećava osećaj sitosti nakon obroka, a može uticati na smanjenje „lošeg“ holesterola.

Banane – spadaju među najpopularnije voće na svetu, a između ostalog, poznate su i po visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma. Jedna banana u proseku sadrži oko 37 mg magnezijuma, što je 9 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ipak, sadrže i šećer i veći broj ugljenih hidrata u odnosu na neko drugo voće.

Orašasto voće – hranljivo i ukusno! Najviše magnezijuma sadrže bademi i brazilski orasi. Većina je dobar izvor vlakana i mononezasićenih masti, a pokazalo se i da poboljšavaju nivo šećera.

Mahunarke – bilo da je reč o pasulju, soji, grašku – reč je o izvorima najrazličitijih hranljivih materija, uključujući i magnezijum. Bogate su kalijumom i gvožđem, vlaknima zbog čega povoljno utiču na digestivni trakt.

1267

Giada de Laurentiis

Giada Pamela de Laurentiis je atraktivna i popularna američka kuvarica, spisateljica i TV zvezda poreklom iz Italije. Rođena je 22. avgusta 1970. godine u Rimu i nakon razvoda roditelja seli se u Kaliforniju gde 1996. završava studije socijalne antropologije. No, ubrzo shvata da je ipak kulinarstvo njena najveća ljubav te se u Parizu specijalizuje za pravljenje dezerta i peciva. Kako i sama kaže, pravi je „čokoholičar“.

Njen uspon počinje kada se vraća nazad u Los Anđeles gde započinje rad u čuvenom restoranu Spago na Beverli Hilsu, a u tom periodu otvara i svoju ketering kompaniju „GDL Foods“. Zbog kombinacije kulinarskih sposobnosti i šarma, 2002. godine potpisuje ugovor sa Food Networkom i započinje karijeru na malom ekranu. Njena emisija Everyday Italian, u kojoj predstavlja brze i zdrave italijanske specijalitete, postigla je veliku popularnost i osvojila niz nagrada, od kojih je najznačajnija Emi nagrada za najbolju kulinarsku emisiju. Usledile su i emisije Giada’s Weekend Getaways, Giada in Paradise: Capri and Santorini i Giada at Home, koje su takođe ostvarile veliki uspeh.

Pored TV angažmana, Giada je napisala i nekoliko knjiga, među kojima su najuspešnije Everyday Italian: 125 Simple and Delicious Recipes, Giada's Family Dinners, Everyday Pasta i Giada at Home: Family Recipes from Italy and California, a 2014. godine otvara i svoj prvi restoran GIADA u Las Vegasu. Na meniju su tipični italijanski specijaliteti – špageti sa sosom od limuna, bolonjeze, piletina sa raznim začinima... a dostupni su i veganski specijaliteti, kao i oni bez glutena.

Pored svega ovoga, vlasnica je i linije proizvoda raznog kuhinjskog pribora, tiganja, soseva i pasti, a svoje slobodno vreme provodi radeći za humanitarnu organizaciju Oxfam America.

2386

Hrana za jače nokte i kosu

Uravnotežena ishrana bez brze hrane i masnih jela je od velikog značaja za zdravlje vašeg tela spolja i iznutra. Namirnice koje unosite moraju biti bogate vitaminima A, B, C, omega 3 masnim kiselinama, cinkom, biotinom i antioksidansima. Ukoliko želite da ojačate svoje nokte i kosu, uvrstite sledeće namirnice u svakodnevnu ishranu:

Spanać, kelj, kupus su odlični izvori vitamina A, B, C koji regenerišu kožu i nokte. Navedene namirnice bogate su gvožđem, cinkom i proteinima.

Pasulj je od suštinskog značaja jer ubrzava rast noktiju i kose.

Šargarepa je savršena za regeneraciju i negu.

Luk je bogat vitaminima i mineralima koji su glavni saveznici za jačanje kose i noktiju.

1575

Nekoliko činjenica o kestenju

1. Kestenje se koristi i u proizvodnji piva i ima iznenađujućih sličnosti sa ječmom. Pivo na bazi kestenja se proizvodi u Francuskoj, u centralnoj Evropi i Brazilu, a u poslednjih nekoliko godina i u Americi.

2. Prilikom sušenja, kesten povećava svoju kalorijsku vrednost. Oko 100 grama svežeg kestenja daje 199 kalorija, a nakon sušenja skoro dvostruko - 371 kaloriju.

3. Godine 1584. guverner Đenove naredio je svim poljoprivrednicima da svake godine sade - kesten, maslinu, smokvu i dud.

4. Najveće i najstarije poznato drvo kestena nalazi se na Siciliji. Nadzemno drvo čini više velikih stabala koja ispod zemlje imaju zajedničko korenje. Godine 1780. izmeren je obim koji je iznosio 57,9 metara.

5. Kesten je najstarije japansko voće i od davnina se naširoko koristi u primeni brojnih poslastica.

6. Kandirani kesten prvi put se pojavio u Francuskoj u 16. veku.

7. Pečeni kesten prodavan je još na ulicama Rima u 16. veku.

8. Na Korzici se poštovala tradicija koja je podrazumevala da se na dan venčanja pripremi 22 različita jela koja sadrže kestenje.

1821