Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Pirinač i pasulj – mala zrna velikih vrednosti

Pirinač i pasulj su dva uobičajena i sveprisutna prehrambena proizvoda. Idući kroz istoriju, ove dve namirnice provlače se kroz najrazličitije kulture i tradicije. Pirinač se svakako najviše vezuje za azijsku kulturu, dok je kombinacija pirinča i pasulja potekla iz zapadne Afrike. Ne bi trebalo zaboraviti da je pre 18. veka pirinač smatran luksuznom robom, a sinonim za “jeftinu hranu” ili “hranu za siromašne” postaje sredinom 20. veka.

Kombinacija pirinča i pasulja ispunjava sve vaše dnevne potrebe kada je reč o proteinima, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Prisustvo proteina je mnogo dominantnije u pasulju u odnosu na pirinač. Beli pirinač je idealan izvor ugljenih hidrata i obezbeđuje dovoljne količine energije za telo. Dijetetska vlakna se u većem broju nalaze u pasulju pri čemu štite srce, smanjuju krvni pritisak i povećavaju apsorpciju glukoze u krvotoku. Kompleks B vitamina koji uključuju tiamin, riboflavin, niacin, piridoksin, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu – sadrže i pasulj i pirinač. Ovi vitamini rade zajedno kako bi regulisali hemijske reakcije unutar tela i pretvorili hranu u energiju.

2455

Jagnjetina

Jagnjetina odavnina predstavlja jedno od najkvalitetnijih i najukusnijih vrsti mesa. Po hrišćanskom verovanju, jagnjetina se servirala na Poslednjoj večeri, te i danas predstavlja nezaobilazni deo Uskršnje trpeze. No, istorija kaže da se jagnjetina počela konzumirati pre oko 10.000 godina u Aziji, voleli su je i Rimljani, dok su je u Severnu Ameriku preneli Španski osvajači u 16.veku.

Jagnjetina status viskokokvalitetnog mesa zaslužuje pre svega zbog obilja proteina, gvožća, cinka i vitamina B12. Naime, proteini u jagnjećem mesu sadrže skoro sve esencijalne masne kiseline, 100 grama ovog mesa zadovoljava petinu dnevnih potreba organizma za gvožđem i trećinu dnevnih potreba za cinkom, a porcija jagnjetine sadrži celokupnu količinu B12 vitamina koja je ljudskom organizmu potrebna za jedan dan.

Zbog svog sastava, krto jagnjeće meso se preporučuje za snižavanje lošeg holesterola i stabilizaciju šećera u krvi, prevenciju anemije i jačanje imuniteta.

100 grama jagnjetine sadrži samo 230 kalorija. Od nje se može praviti gulaš, može se peći u rerni u kombinaciji sa krompirom i drugim povrćem, ili se može praviti u obliku ražnjića. Odlično se kombinuje sa ruzmarinom ali i orijentalnim začinima kao što je kari.

Jagnjeće meso je lako probavljivo, pa je često prvo meso koje se koristi za ishranu male dece.

3406

Pet namirnica bogatih kalcijumom!

Suve smokve su uvek zdrava opcija jer samo jedna čaša sadrži 241 mg kalcijuma.

Jedna šolja crnog pasulja sadrži 294 mg kalcijuma, kao i 29 g vlakana i 39 g proteina.

Šoljica kelja sadrži 101 mg kalcijuma.

Šolja brokolija pruža vam 300 mg kalcijuma.

Jedan od najboljih izvora su bademi sa 378 mg po šoljici.

1068

Koliko pica ima kalorija?

Ko ne voli picu? To je brz, jednostavan, ukusan i jeftin obrok, sa toliko opcija - tanka kora, debela kora, integralno testo, belo testo, vegeterijanska, sa mesom, sa mnogo sira... Ali, da li je pica dobar izbor ako pokušavate da pazite na ishranu?

Očito, broj kalorija varira u odnosu na veličinu, količinu testa, sira i drugih dodataka.

Sir ima od 80 do 100 kalorija na 30 grama, testo oko 80, masno meso (kobasica, šunkarica i sl.) od 100 do 150 po istoj količini.

U ovom videu možete saznati tačno koliko kalorija imaju ona dva parčeta što ste pojeli za večeru sinoć.

12200

Da li gazirana pića utiču na rad pluća?

Čaša hladnog gaziranog pića može vas osvežiti, ali isuviše česta konzumacija može loše uticati na zdravlje. Visok sadržaj šećera povećava rizik od zubnog karijesa, a kofein u gaziranim napicima može uticati i na respiratorni sistem.

Za većinu brendova, osnovni sastojci gaziranih napitaka su isti. Bezalkoholna pića obično sadrže: limunsku kiselinu, zaslađivače, prirodne i veštačke arome. Kofein u njima deluje kao stimulans čak i na respiratorni sistem. Utiče na povećanje njegove aktivnosti, čineći da se pluća ubrzano šire i skupljaju.

Mnogi dietetski napici zahvaljujući veštačkim zaslađivačima kao što je aspartam imaju manji broj kalorija i mogu negativno uticati na respiratornu aktivnost. Neki ljudi otežano dišu nakon ispijanja pića koje sadrži aspartam. Ne doživljavaju svi promene u disanju nakon ispijanja napitka, međutim velike količine gaziranih pića mogu ubrzati rad srca, pre svega zbog visoke količine šećera ili sadržaja kofeina.

1752