Sve je više dokaza zasnovanih na naučnim istraživanjima koji potvrđuju višestruku korist sirovog meda. Sirov med ne samo što ima antiseptična i antioksidativna svojstva, već deluje blagotvorno na celokupno ljudsko telo.
Sirov med u kombinaciji sa malinom je posebno dobar za prehladu. Napravite čaj od bilo kog bobičastog voća, dodajte kašiku meda sa malinom, kao i cimet ili limun. Za veoma kratko vreme, smiriće vam upaljene sinuse, ublažiti curenje iz nosa i glavobolju.
U odnosu na ostale, sirov med u kombinaciji sa malinom je odličan izvor vitamina C, mangana, magnezijma, nijacina i dijetetskih vlakana. Bogat je i vitaminom B, folnom kiselinom kao i gvožđem. Visok sadržaj polifenola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti tako što sprečava stvaranje trombocita i smanjuje krvni pritisak putem antiinflamatornih mehanizama. Bitno je napomenuti da ova vrsta meda sadrži zeaksantin koji je ključan za zdravlje očiju i sprečava potencijalna oštećenja koja mogu nastati usled makularne degeneracije.
Zbog hranljivih sastojaka koje pružaju udruženi – kašika sirovog meda sa dodatkom maline je jedan od najefikasnijih načina da ojačate svoj imuni sistem.
Sirov med na bazi maline možete kombinovati uz: ražene pahuljice, mekani kozji sir, palačinke ili pak čizkejk. Neki od navedenih predloga mogu postati vaš omiljeni dezert ili užina – izbor je na vama!
Posetite Happy Honey i saznajte više.
Smatra se da grožđe potiče još iz praistorije, a ima i važnu ulogu i simbol u Bibliji. Njegovi simboli prepoznati su i u egipatskim piramidama. Postoji više hiljada vrsta ovog voća. Razvojem hemije kao nauke, u drugoj polovini 19 veka, saznalo se više o hemijskom sastavu grožđa, kao i o mogućnosti njegove primene u lečenju različitih oboljenja. Važno je za zdravlje disajnih organa, organa za varenje, kože... Naročito povoljno deluje na jetru kao i zdravlje kostiju.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 69 kcal
Ugljeni hidrati: 18 g
Proteini: 0,72 g
Masti: 0,16 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 0,9 g
Niacin: 0,188 mg
Vitamin A: 66 IU
Vitamin C: 10,8 mg
Vitamin K: 14,6 mg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 191 mg
Kalcijum: 10 mg
Gvožđe: 0,36 mg
Magnezijum: 7 mg
Cink: 0,07 mg
Beta karoten: 39 µg
Breskva je voće poreklom iz Kine ali se uzgaja u predelima gde vlada topla klima. U nekim krajevima poznata je kao persijska šljiva, a postoji preko 2.000 različitih vrsta breskvi koje su nastale ukrštanjem.
Naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.
Breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.
Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje.
Predstavlja pravu riznicu beta karotina. Sadrži i većinu vitamina grupe B, među kojima i folacin (B9), nijacin (B3), ali i vitamin C, E i biotin (vitamin H).
Sok od breskve se preporučuje bolesnicima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom.
Smanjuju rizik od opadanja kose.
Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska.
U Mađarskoj ih zovu "voćem mira" jer smiruju i opuštaju.
Minijaturna hrana je još jedna specifičnost koju možemo pripisati japanskoj kuhinji.
U Japanu trenutno postoji malecna kuhinja u kojoj se prava, izvrsna i prelepa hrana pravi pomoću sićušnih pomagala. Svi kuhinjski aparati i alatke – noževi, hvataljke, kašike, rerna, tanjiri... Apsolutno sve je minijaturno.
Za više detalja, pogledajte video!
Bosiljak je biljka karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i "svetu" biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost.
Biljka zahteva mnogo svetla i toplote. Beru se odrasli listovi i herba na početku cvetanja, na čijem mestu narastu novi izdanci, tako da je godišnje moguće postići dve do tri žetve.
Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski.
Sušeni bosiljak ima jači ukus od svežeg, pa ga treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća.
Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja.
Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.
Svežim bosiljkom uspešno se leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.
Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti
