Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Ublažite gorušicu pravilnom ishranom

Gorušica je neugodan osećaj peckanja ili čak žarenja u želucu i grudima koji se polako preko jednjaka penje do grla i javlja se odmah nakon obilnijeg i masnog obroka. Smatra se da pogađa skoro petinu svetske populacije i ako se jako retko javlja, ne pretstavlja veliki problem. Međutim, ako vas želudačna kiselina muči više puta nedeljno, možda je vreme da povedete računa o ishrani, jer dugotrajna gorušica može stvoriti i ozbiljnije zdravstvene probleme kao što su oštećenje sluznice jednjaka i gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), koju prati otežano gutanje, promuklost, suv kašalj i konstatan bol u predelu stomaka.

Pre svega, ako imate problema sa gorušicom treba da izbegavate bilo koji alkohol, gazirana pića, kafu i citrusne sokove. Što se tiče jela, izbacite svu masnu, prerađenu, previše začinjenu i ljutu hranu, kao i onu koja je pržena na mnogo masti i ulja.

Preporučljivo je svo voće sem citrusnog, a najviše prijaju banane. Što se tiče povrća, može se jesti sve osim luka, dok su mnogi primetili da im ni paprike ne prijaju, pogotovo ako su spremljene u vidu đuveča ili ajvara. Izbegavajte i žumance. Pošto su meso i proteini bitni za pravilan rad organa, jedite samo meso sa niskim procentom masnoće (i to obareno) i ribu. Od ugljenih hidrata, najviše se preporučuje zob koji je zbog visokog procenta minerala i rastvorljivih vlakana savršen saveznik u borbi protiv gorušice. Sličan pozitivan efekat imaju i mahunarke, integralni pirinač i kuskus.

Još par preporuka: ako vam pravilna ishrana nije donela željene rezultate, postoji još par stvari na koje treba da obratite pažnju. Pre svega, jedite više manjih obroka. Obilan obrok pritiska mišić između želuca i jednjaka i veće su šanse da će nastati gorušica iako ste uneli zdrave namirnice. Ako ste gojazni, smršajte jer salo okupljeno oko abdomena takođe stvara pritisak na želudac. Krećite se posle svakog obroka i izbegavajte kaiševe i preusku odeću. Za kraj, ostavite duvan - po mnogim studijama upravo duvanski dim sprečava čišćenje kiseline iz jednjaka.

Pravilna ishrana može u dosta velikoj meri potpomognuti lečenje gorušice, ali ako nakon dužeg vremena simptopi i dalje ne prestaju, najbolje je da se konsultujete sa lekarom koji će vam prepisati lekove koji će podupreti vaš put do izlečenja.

2474

Aditivi kroz vekove

Kada govorimo o lošoj reputaciji, jedino GMO hrana prolazi gore od aditiva. Većina ljudi bi da izbegne aditive, ako je ikako moguće, ali postoji nekoliko stvari koje niste znali o njima.

Npr. mnogi ne znaju da aditivi imaju postoje još od antičkog doba. U Staroj Grčkoj i Rimu postojali su inspektori koji su proveravali da li pekari dodaju boju ili neki sličan dodatak svojim proizvodima. Pritom, primarna uloga začina bila je da zamaskiraju ukus pokvarene hrane, tako da su se i začini koristili kao aditivi.

Prvi zakon koji reguliše upotrebu aditiva datira još iz 1203. godine, od kralja Džona i odnosio se na zabranu pekarima da dodaju boju u hleb. Kralj Henri III kasnije je proširio ovaj zakon na vinare, pivare, mesare i slično. Ovaj zakon stupio je na snagu sredinom XIII veka, a prestao je da se upotrebljava početkom XVIII veka.

Sredinom XIX veka, engleski doktor Artur Hasal ispitivao je vrste kafe koje su bile u prodaji i utvrdio da je svega 3 od 34 vrste čisto. Ostale su sadržale mleveni kukuruz, brašno, čak i mleveni žir. Kada je ponovio isti eksperiment sa crvenom paprikom, našao je i olovo i dodatu boju.

Nemci su u XIV i XV veku imali ozbiljne kazne za one koji su se bavili petljanjima sa hranom. Postoje dokumenti koji pokazuju kako su jednog trgovca vinom naterali da popije sav svoj nečist proizvod. Umro je od posledica.

Galileo i Betoven bolovali su od hroničnog trovanja olovom, a veruje da su se trovali vinom, jer je olovo bilo čest aditiv u tom piću. Navodno, činilo ga je slađim.

Dakle, aditivi nisu kreacija modernog doba. Većina njih je bezbedna za ljudsku upotrebu, ali kao i uvek, treba biti oprezan i imati meru.

2819

Zabavna strana hrane

Banane proputuju oko 6500 kilometara pre nego što stignu na vaš sto

Polovina svetske populacije jede pirinač svaki dan

Potrebno je 4 tone grožđa da bi se napravila jedna tona grožđica

Miris kafe se prepoznaje najlakše od svih mirisa na svetu

Prosečna odrasla osoba pojede oko 900 kilograma hrane godišnje

Tokom svog života popićete oko 60500 litara tečnosti

Inke su merile vreme prema tome koliko je krompiru potrebno da se skuva

Crni luk sadrži prirodan blagi antibiotik koji se bori protiv infekcija

Belo vino postaje tamnije kako stari, a crveno postaje svetlije

I najzad, jeste li znali da je najstariji sačuvani recept na svetu recept za pravljenje piva?

1974

Pića i namirnice vas ustvari dehidriraju

Tokom letnjih dana, samo par minuta na vrelom suncu može izazvati dehidrataciju ili možda čak i sunčanicu. U želji da se što pre rashladimo i ubijemo žeđ, često posežemo za pogrešnim pićima i namirnicama koje nas dodatno dehidriraju. Ovo su napici i hrana koje definitivno treba izbegavati kad sunce zapeče:

1. Bilo koji alkohol - iako se krigla hladnog piva ili neki koktel čine kao primamljivo rešenje, alkohol u ovim trenucima može učiniti više štete nego koristi. Alkohol je diuretik, što znači da izaziva češće mokrenje čime troši prirodne zalihe vode u organizmu. Pored toga, može izazvati i neuravnoteženost elektrolita.

2. Gazirana i energetska pića - puna su šećera i sadrže visok procenat natrijuma koji čini organizam žednim, i zbog toga često posežemo za još jednom čašom (na primer koka kole) koja samo na trenutak ugasi žeđ, ali zato nakon par momenata dodatno dehidrira organizam i tako u krug.

3. Kafa - ovo ne znači da nužno treba da se odreknete svog omiljenog jutarnjeg pića, ali ipak smanjite unos kofeina tokom letnjih dana. Konzumiranje više od 300mg kofeina (oko 3 šoljice) dnevno može da itekako dehidrira organizam, jer je ovaj sastojak, baš kao i alkohol, jak diuretik.

4. Crni i zeleni čaj - ove dve vrste čaja, baš kao i kafa, sadrže dosta kafeina (oko 70mg po šoljici), a u prethodnom primeru smo već naveli da ovaj sastojak treba izbegavati jer je diuretik.

5. Soja sos - ovaj prilog koji se često koristi u azijskoj kuhinji je takoreći tečna so. Samo kašika ovog sosa u sebi sadrži tri puta više od preporučene dnevne količine soli!

6. Špargla i peršun - ovo su izuzetno zdrave namirnice koje treba koristiti u ishrani, ali su ipak jaki diuretici, pa ih je bolje izbegavati tokom letnjih dana. Naravno, pokoji zalogaj neće škoditi, ali ih ipak izbegavajte ako planirate da se izlažete suncu.

Za kraj, ovo su namirnice i pića koja će vas održati hidriranim tokom leta: voda, citrusno voće, jagode, lubenica, jagode, celer...

1628