Kada se pomisli na sladoled, velikoj većini ljudi širom planete prvo padne na pamet aromatičan i bogat ukus vanile, u narodu poznate i kao vanilija. Ovaj začin poreklom iz tropskih šuma Srednje Amerike važi za drugi najskuplji u svetu - odmah iza šafrana, mada se danas koriste mnoge jeftinije veštačke arome vanile. Pripada porodici orhideja, a aromatični štapići vanile se najviše koriste za zaslađivanje raznih kolača, francuskih kroasana, kremova, kompota, pudinga i naravno nezaobilaznog sladoleda. Odlično se kombinuje sa svim slatkim proizvodima od mleka. Postoji čak 150 vrsti ovog začina, a danas se najviše koriste dve vrste - Bourbon i Tahitian vanila. Nije ni čudo što je prava vanila danas ovako cenjen i dragocen začin, jer glavni sastojak u mahuni vanile, vanilin, sadrži velike količine vitamina B, ali i minerale kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, mangan... Neki naučnici tvrde da oslobađa od stresa i napetosti, kao i da je jak afrodizijak, tako da sledeći put kada želite očarati voljenu osobu, izvedite je na porciju sladoleda ili pudinga od ovog aromatičnog začina.
Izbirljivost u ishrani je jedan od najčešćih roditeljskih problema, a mnogi sa zavišću gledaju majke koje ponosno izjavljuju da njihovo dete pojede sve što se pred njega stavi. Ipak, treba znati da većina dece neku hranu smatraju neukusnom.
Obično se radi o hranljivim namirnicama, a istovremeno su im neodoljive nezdrave grickalice i slatkiši. To ne treba da čudi s obzirom na to da se ukus razvija vremenom, pa je normalno da dete sve više i jače oseća ono što mu se sviđa, od onoga što mu ne pričinjava zadovoljstvo prilikom jela.
Nažalost, prisiljavanje ne daje baš dobre rezultate i često je kontraproduktivno. Metoda "ne ustaj od stola dok ne počistiš tanjir" je stresna, kako za roditelja, tako i za dete, upozorava dečji psiholog Rejčel Busman. Sve dok je dete zdravo i jede raznoliko, ne upuštajte se u rat oko svakog komada povrća.
Proširite jelovnik
Umesto toga, kaže Busman, treba se koncentrisati na ono što dete voli i proširiti jelovnik, ponuditi mu nove stvari. U avanturi isprobavanja nove hrane roditelj treba da bude uzor. "Sastavite spisak nove hrane koju ćete isprobati u sledećih nedelju dana i od toga napravite porodičnu igru. Napravite lutriju od kuhinje", savetuje Busman.
Hrani koja dete nije oduševila iz prvog pokušaja, treba dati i drugu priliku. Ponekad je dovoljno da drugi put proba ili možete primeniti novi recept kako bi se otkrilo da je nešto baš dobro i ukusno. Pokušajte i sami da pojedete nešto što u prošlosti niste voleli kako biste detetu pokazali da se ukus menja, baš kao i ljudi sami.
Granice
Kada dete kaže da mu se ne sviđa ručak, roditelj oseti potrebu da mu pripremi drugi obrok. To pak uspostavlja loše navike i obeshrabruje dete u isprobavanju novih stvari. "Ja kažem da ne pružam 24/7 uslugu kuvanja", kaže psiholog. Umesto toga predlaže jednostavniju rezervnu varijantu poput činije salate ili muslija za slučajeve kada dete baš nikako ne može da pojede ponuđeno. Takva standardna alternativa olakšava pritisak koji osećaju i roditelji i deca. Naravno, ovu strategiju ne treba zloupotrebljavati, čak ni kada dete želi baš svako veče činiju hranljivih žitarica.
Takođe, deci treba pokazati da ceo obrok nije "kontaminiran" ako je u njemu nekoliko omraženih šargarepica. Neka dete skloni parčiće koji mu se ne sviđaju na ivicu tanjira. To je možda teško sprovesti kod neke dece, ali daje im važnu lekciju u kojoj roditelj, opet, može da im bude uzor.
Metoda "uradi sam"
Najbolji način za rešavanje probirljivosti za stolom jeste da dete angažujete u pripremi hrane. Dobar način je da zajedno obavljate kupovinu namirnica. Busman preporučuje da prepustite detetu da samo odabere neke namirnice koje želi da proba. Ono će tako možda otkriti da mu prija ukus dimljene hrane ili da više voli kisele umesto slatkih jabuka.
izvor:roditeljski.info
Kokice – Četiri šolje kokica sadrže oko tri grama hranljivog materijala. Bogate su vlaknima i proteinima zbog čega brzo izazivaju osećaj sitosti.
Jabuke, pomorandže i kruške – Bogate šećerima i prirodnim vlaknima, služe kao koristan izvor održive energije. Ukoliko pojedete jabuku 20 minuta pre obroka, smanjićete količinu unosa hrane. Zbog visokog sadržaja vode i pomorandže utiču na osećaj sitosti. Kruške sadrže pektin koji usporava varenje i podstiče osećaj sitosti dok pruža niz hranljivih materija neophodnih za funkcionisanje čitavog tela.
Jaja – Uvek dobar izbor, zbog visokog sadržaja proteina i amino kiselina koje aktiviraju hormone u crevima i tako suzbijaju rast apetita. Svako jaje sadrži oko 140 kalorija i 12 grama proteina – što svakako govori da nećete tako brzo osetiti glad.
Libanska kuhinja fokusirana je na biljke, začine i teške soseve. Mint, peršun, origano, beli luk, muskantni oraščić i cimet su neretko glavni sastojci brojnih jela. Hleb se služi uz skoro svaki obrok i presudan je za libansku ishranu jer označava život. Humus, pirinač i meso umotani u listove grožđa, pire od brašna, vruće i hladne salate, morski plodovi na žaru su među najpopularnijim jelima. Baklava je omiljeni tradicionalni dezert. Arak - bezbojno alkoholno piće napravljeno od anisa, takođe nazvano i kao Lionovo mleko, najčećše se služi uz dezert. Arapi su poznati po svom gostoprimstvu, čak iako vaša poseta nije bila najavljena. Ručak, najvažniji obrok, obično se služi u 14 časova. Najpre se služi meze - topli hleb, humus, sirevi, masline... Nakon glavnog jela, obično se služi baklava ili činija svežeg voća. Odrasli obično uživaju u pivu, vinu ili araku, dok deca piju limunadu ili sok od sveže ceđenog voća.
Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola čime štiti od bolesti srca. Hipolipidemska I hipoglikemična svojstva čaja od jasmina mogu biti korisna za one koji pate od poremećaja šećera u krvi.
Antioksidativna svojstva čaja pomažu u lečenju oboljenja jetre. Neutrališe slobodne radikale prisutne u tkivima i ćelijama tela.
Bogat je vitaminom C koji je esencijalan jer podstiče aktivnost imunog sistema. Koristi se za tretiranje neugodnosti praćenih groznicom zbog efekta hlađenja.
Poboljšava varenje I zbog svojih diuretičkih svojstava koristi se za lečenje konstipacije.
Studija sprovedena na tajvanskom univerzitetu potvrđuje da jasmin usporava rast kancerogenih ćelija.
