Nemate potrebe da vodite računa o unosu vlakana ukoliko redovno konzumirate čia semenke. Samo 80 grama će vam pružiti celokupni neophodni dnevni unos dijetetskih vlakana koji pomaže vašem digestivnom traktu da radi „glatko“. Pomaže u eliminaciji toksina i hranljiv je, stoga ga vas može dugo držati sitim.
Istraživanja su pokazala da sportisti koji konzumiraju čia semenke imaju veću atletsku izdržljivost od onih koji to ne čine. One su jedan od najboljih prirodnih izvora čiste, sirove energije.
Sadrže mnogo cinke, koji je poznat po stimulaciji leptina: pomaže u regulisanju hormona i apetita.
Bogate su omega 3 masnim kiselinama koje su od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje mozga. Povećavaju kognitivnu funkciju i stimulišu rad mozga.
Snižavaju nivo holesterola u krvi, bogate su antioksidansima i smanjuju broj slobodnih radikala pružajući snagu vašem srcu.
Balansiraju nivo šećera u krvi i smanjuju mugućnost razvoja dijabetesa tip 2.
Veliki su izvor biljnih proteina i poboljšavaju sagorevanje masti. Magnezijum u njima smanjuje grčeve mišića i ubrzava oporavak usled upale nakon treninga.
Sadrže jednaku količinu kalcijuma kao i čaša mleka, čime štite zdravlje vaših zuba. Sadrže i cink, fosfor i vitamin A koji smanjuje gomilanje štetnih bakterija.
Na zdravlje vaše kože utiču i hrana i piće koje konzumirate, kao i način života i proizvodi koje koristite. Proces regeneracije ćelija kože nikada ne prestaje. Voda je ključ zdrave kože. Omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja mogu biti od suštinskog značaja. Maslinovo ulje, avokado su takođe bogati hranljivim sastojcima koji štite i čuvaju vašu kožu zdravom.
Kolagen i elastin utiču na strukturu kože, kao i na njenu fleksibilnost. Hrana bogata antioksidansima dokazano usporava raspad kolagena. Vežbe takođe poboljšavaju ten jer povećavaju protok krvi i oslobađaju se toksini kroz znoj. Stres može uticati na pojavu brojnih infekcija kože i ekcema. Vodite računa o dnevnim i noćnim kremama, kremama za sunčanje, korektorima i ostalim preparatima koje koristite - prilagodite ih tipu svoje kože.
Natrijum ima veoma važnu ulogu u organizmu. Iako se ne zna zasigurno, procena je da je telu potrebno do 500 mg natrijuma dnevno da bi normalno funkcionisalo. So nam je potrebna za transmisiju nervnih impulsa, prenošenje hranljivih materija po organizmu i za kontrakciju mišića, uključujući i srce. Međutim, kada je nivo natrijuma previsok, bubrezi otpuštaju višak vode, povećavajući tako količinu krvi i krvni pritisak. Zbog toga srce sve teže funkcioniše, krvni sudovi su pod sve većim pritiskom, a osoba je u opasnosti od srčanog i moždanog udara.
Preporučene dnevne doze natrijuma su: 1200 mg za starije osobe i 2300 mg za zdrave odrasle, dok prosečan Amerikanac dnevno unese oko 4000 mg.
Iako se termini natrijum i so koriste kao sinonimi, to nije slučaj, jer je kuhinjska so natrijum hlorid, što znači da u svom sastavu sadrži 40% natrijuma i 60% hlora.
Većina dnevnog unosa soli ipak ne dolazi direktno iz slanika, već posredno, putem industrijski obrađene hrane. Čak 75% od dnevnog unosa dešava se ovako. Zato je najsigurniji način da pazite na unos natrijuma to da jedete što više svežih, neobrađenih namirnica.
Slatki majoran je jedna od veoma omiljenih biljaka, posebno u mediteranskom regionu. Stari Grci su ga koristili za izradu venaca, smatrajući ga simbolom mira, sklada i sreće.
Sadrži mnoštvo značajnih fitonutrijenata, minerala i vitamina koji su neophodni za optimalno zdravlje.
Brojna jedinjenja u majoranu imaju protivupalna dejstva.
Sveža biljka ima visok nivo vitamina C koji pomaže u uklanjanju slobodnih radikala iz tela.
Visok je nivo i beta-karotena, vitamina A, luteina i zeaksantina.
Slatki majoran je jedan od najbogatijih biljnih izvora vitamina K.
Odličan je izvor minerala poput gvožđa, kalcijuma, mangana, cinka i magnezijuma.
Iako je često povezan sa dobrim vidom, zdravljem kože ili jačanjem imunog sistema, vitamin A pomaže u održavanju zdrave sluzokože i protoka pljuvačke u ustima. Ima ga najviše u ribi, jajima, mangu, krompiru, šargarepi, kelju, spanaću...
Vitamin B utiče na oralno zdravlje jer može smanjiti upalu jezika, a nalazi se u mesu, pasulju, mahunarkama, zelenom povrću.
Vitamin C je jedan od najneophodnijih. Reguliše oštećena tkiva i sprečava upalu desni. Njegov nedostatak ponekad dovodi do ozbiljne bolesti zvane skorbut. Pošto je sjajan antioksidans, vitamin C jača imuni sistem. Pronaći ćete ga u južnom voću, brokoliju, kelju i bobičastom voću.
Vitamin D reguliše nivo kalcijuma i fosfora. Bez njega telo ne može da apsorbuje kalcijum koji je potreban za zdrave kosti i zube. Mleko i žitarice su najveći izvori vitamina D.
