Nektarine su se nekada zvale "ćelave breskve" zbog glatke teksture.
Nektarine nisu nastale ukrštanjem šljive i breskve, one u stvari i jesu jedna vrsta breskve.
U proseku, jedna nektarina sadrži oko 60 kalorija i 1,5 grama vlakana.
Dobar su izvor vitamina C i A, kao i kalijuma.
Njihova boja može da varira od bledo bele do narandžaste. Nije nužna razlika između boje i ukusa.
Kada bi zakoračile u svet kulinarstva, pedesetih godina prošlog veka mlade kuvarice bi specijalitete pripremale prema savetima svojih majki, ali i obimnih kuvara. Naime, kuvari su u to vreme, pored recepata, sadržali i savete koji bi domaćicama pomogli da se lakše snađu u novoj ulozi.
Prenosimo vam deo o obradi i spremanju namirnica iz "Kuhara" objavljenog 1956. godine.
- Šlag od belanaca se može brže napraviti ako se prethodno doda nekoliko kapi vode, soka od limuna ili malo soli. Ne sme se praviti u aluminijumskom posuđu, jer će pocrneti. Slično će se desiti i sa šlagom i slatkom pavlakom.
- Žumance se može sačuvati nekoliko dana ako se stavi u šoljicu i prelije hladnom vodom ili uljem.
- Prašak za pecivo pre upotrebe treba pomešati sa brašnom, i pred kraj, zajedno sa brašnom dodati testu, jer prašak ne sme doći neposredno u dodir sa tečnošću. Testa pripremljena sa praškom ne smeju duže da stoje jer prašak u dodiru sa vlagom brzo gubi svoje dejstvo.
- Bademi se brže i lakše ogule ako se preliju ključalom vodom, a lešnici ako se na kratko stave u vruću rernu. Lešnike protrljajte između dlanova, i ljuska će brže spasti.
- Suvo grožđe pre upotrebe očistite od peteljki i operite u vrućoj vodi, zatim isperite u hladnoj i osušite, jer je uvek veoma prljavo. Neposredno pre upotrebe, pogotovo ako ga dodajete biskvitnom ili vazdušastom testu uvaljajte suvo grožđe u brašno, jer će inače skliznuti, odnosno, pasti na dno pleha. Mnogo je sočnije i testu daje prijatan ukus ako se nekoliko sati pre upotrebe poprska rumom.
- Puding koji se upotrebljava kao nadev za razne kolače dok je vruć treba preliti sa malo hladne vode da se na površini ne bi skorio. Posle nekoliko minuta voda se odlije.
- Testo koje sadrži mnogo masnoće ne sme se mesiti toplim rukama ni u toploj kuhinji. Ruke se rashlade u hladnoj vodi, zatim osuše. Prethodno treba ohladiti sve namirnice od kojih se testo priprema. Testo u kom masnoće prilikom mešanja omekšaju ili počnu da se tope neće biti prhko, a i njegova struktura će se promeniti.
- Stara glavica karfiola neće se raspasti prilikom kuvanja ako se zavije u čistu belu krpu i stavi u vrelu slanu vodu da se kuva.
- Mašinicu za meso lakše ćete očistiti posle mlevenja ako na kraju sameljete komad starog hleba.
- Izrendane kore limuna i pomorandže mogu se sačuvati ako ih odložite u male teglice ređajući sloj šećera, sloj korica.
- Limun se može čuvati duže vreme ako se stavi u staklenu posudu i prelije hladnom vodom, koja se mora češće menjati. Star, isušen limun postaje upotrebljiv ako se izvesno vreme potopi u hladnoj vodi.
- Tvrd, skoren punomasni sir će omekšati ako se nekoliko sati drži potopljen u mleku.
- Ukus i neprijatan miris užegnute masti može se odstraniti ako se ona pretopi i ostavi da proključa. Još dok je vrela, u nju stavitinekoliko glavica crnog luka, a zatim procediti u čistu posudu.
- Ako mast jako prska, dodajte malo kuhinjske soli, ili prilikom prženja stavite u tiganj zrno pasulja.
- Jaja prilikom kuvanja neće popucati ako se u vodu stavi malo soli. Isto važi za kuvanje krompira u ljusci.
- Ako je jelo zagorelo, poklopljenu posudu stavite pod mlaz hladne vode dvadesetak minuta. Nakon toga jelo preručite u čistu posudu. Neprijatan miris i ukus će biti znatno ublaženi ili će čak nestati.
- Neprijatan miris pri kuvanju kupusa, kelja ili karfiola može nestati ako se u vodu doda komad crnog hleba.
- Neprijatan miris pri prženju ribe može se ublažiti ako se u ulje stave dve kriške jabuke i prže zajedno sa ribom. Ako se priprema veća količina ribe, jabuke treba nekoliko puta menjati.
- Ako posuđe i ruke poprime miris ribe, u vodu za pranje treba dodati malo sirćeta, a ruke istrljati kuhinjskom solju.
- Promrzao krompir, koji ima neprijatan, sladunjav ukus, biće upotrebljiv i ukusan ako se pre upotrebe drži pola sata u hladnoj vodi.
- Presoljeno jelo može se ublažiti ako mu se doda nekoliko komadića krompira, koji se kasnije izvade.
- Gotova jela treba odmah skinuti sa šporeta i ostaviti na hladno mesto, jer toplota, makar i blaga, štetno utiče na hranljive sastojke. U slučaju da se mora podgrejati, uzima se samo količina koja je trenutno potrebna.
-Podgrejana jela su siromašnija vitaminima. Oni se mogu donekle nadoknaditi dodavanjem iseckanog peršuna ili povrća od kog je jelo pripremljeno.
Izvor:blic.rs
Zimi je najkorisnije jesti zimsko povrće, koje sadrži dosta vitamina. Najbolja pomoć telu u održavanju telesne toplote može biti korenasto povrće. To su sve one biljke koje ne sazrevaju brzo, već im je potrebno izvesno vreme. Njihovom rastu ne smetaju ni vetar ni mraz, već im pogoduje hladno zimsko vreme, a jestivi delovi im se nalaze ispod površine zemlje. Sitno seckano i obareno korenasto povrće može se koristiti i kao "temeljac" za laganu čorbu.
Ovo je takođe period u godini kada je moguće da osećate veću potrebu za konzumiranjem mesa i mesnih proizvoda nego u letnjem periodu. I meso sadrži elemente koji pomažu telu u održavanju toplote.
Ako ste ljubitelj salata, probajte, umesto uobičajene zelene salate, salate koje sadrže više korenastog povrća, pasulja, boba ili vlaknastih biljaka. U salatu možete dodati i malo mesa.
Ljudi koji žive u hladnim područjima trebalo bi da u najhladnijim mesecima u potpunosti izbace zelenu salatu iz svog jelovnika. U našim uslovima umereno hladnih zima možemo je, međutim, slobodno s vremena na vreme jesti, na primer u mešanoj salati s piletinom. Ako ste ljubitelj ribe, možete je spremiti na svoj omiljeni način i servirati kao priloge: barene korenaste biljke i zimsko povrće, ili krompir umesto uobičajenog pirinča.
Predlažemo neke od najzdravijih namirnica za jesenju i zimsku sezonu, koje će vas zagrejati i pomoći vam da ostanete aktivni i u dobroj formi: šargarepa, cvekla, rotkvice, krompiri, kelj, pasulj, bob, klice žitarica, kupus.
Izvor: Krstarica/Novi magazin, Autor: VPS
Spanać snabdeva telo obiljem hranljivih materija bez dodavanja viška kalorija u vašoj ishrani. Jedna šolja sirovog spanaća sadrži sedam kalorija. Uobičajeni je sastojak mnogih jela kao što su salate, sendviči i brojni prilozi. Jednostavan je za pripremu u bilo kom obliku, a može se pronaći tokom cele godine. Bogat je vitaminom A, antioksidansima, sadrži beta karoten, vitamin C, kao i vitamin K koji igra ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak vitamina K može dovesti do proređivanja krvi, ali veoma mali broj ljudi ima nedostatak ovog vitamina. Preporučeni dnevni unos vitamina K kod muškaraca je 120mg dnevno, a kod žena 90mg. Spanać ne sadrži supstance koje utiču na proređivanje krvi.
Breskva je voće poreklom iz Kine ali se uzgaja u predelima gde vlada topla klima. U nekim krajevima poznata je kao persijska šljiva, a postoji preko 2.000 različitih vrsta breskvi koje su nastale ukrštanjem.
Naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.
Breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.
Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje.
Predstavlja pravu riznicu beta karotina. Sadrži i većinu vitamina grupe B, među kojima i folacin (B9), nijacin (B3), ali i vitamin C, E i biotin (vitamin H).
Sok od breskve se preporučuje bolesnicima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom.
Smanjuju rizik od opadanja kose.
Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska.
U Mađarskoj ih zovu "voćem mira" jer smiruju i opuštaju.
