Iskoristite svoju maštu i filujte picu po svojoj želju, a ovde imate predivan recept za osnovu.
Sećanje na divni odmor vam se još uvek mota u glavi...želite u Grčku ali sledeće leto je daleko, onda dovedite Grčku u vaš dom.
-
Da li je doručak najvažniji obrok?
Ukoliko preskačete doručak namerno ili pod izgovorom da ćete jesti kasnije tokom dana imajte u vidu da, prema jednoj grupi naučnika, time povećavate rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, visokog krvnog pritiska... Studija grupe američkih istraživača ukazuje, pre svega, na važnost onoga šta jedemo. Još uvek se vode naučne "debate" kada je reč o važnosti doručka, a poslednja studija iz 2016. godine sugeriše da je upravo doručak najvažniji obrok u toku dana. Dr Džejms Bets tvrdi da bi tu ideju trebalo razmotriti, kao i da nema dovoljno potkrepljujućih činjenica i da je ideja važnosti doručka samo marketinški trik: "Iako deluje potpuno logično, ipak se sve svodi na pretpostavke na osnovu opservacionih studija koje nadalje nikada nisu bile testirane. Uticaj rasporeda obroka u toku dana je svakako od velike važnosti, posebno kada govorimo o ishrani u kasnim večernjim satima. Epidemiološki nalazi ukazuju na potencijalno štetan efekat kasnih obroka ali studije koje se bave uzrocima i posledicama su ograničenog obima i izvođenje zaključaka na osnovu njih se samim tim dovodi u pitanje." U svakom slučaju, preporuka je da vodite računa i planirate svoje obroke trudeći se da jedete uvek u isto vreme.
1488 -
Restoran "Sneki"
Riblji restoran "Sneki", Beli breg selo Kajtasovo, smešten je na obali staroga Karaša, okružen je šumarcima koji izranjaju iz peščanih duna Deliblatske Peščare na pola puta od Kovina do Bele Crkve. Udaljen na svega nekoliko kilometara od obala Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav u svako doba godine obiluje svežom, rečnom, ribom izvanrednog kvaliteta.
Riblji restoran "Sneki" okružen je velikim pojasom uredno podšišanog travnjaka sa puno primera starih, banatskih, poljoprivrednih oruđa koji doprinose celokupnoj atmosferi i vraćaju posetioca u prošla vremena. Tu su i skuplture srna i jelena kojih u šumarcima oko restorana ima u izobilju a na velikom travnjaku nalazi se dečije igralište i teren za košarku na kojima će mališani, sasvim sigurno, uživati pre i posle ribljih specijaliteta.
Na meniju ribljeg restorana "Sneki" uvek ćete naći izvrsnu riblju čorbu ali i sjajan riblji paprikaš, začinjen tako da se lako može osetiti iskustvo i tradicija u spremljanju ribljih specijaliteta.
Svaki gost biće uslužen fenomenalnom ribljom paštetom dok se na ribljem meniju nalaze šaran, som, kečiga i smuđ. Kažu da su posebno poznati po dimljenom šaranu pa nas tako ne iznenađuje veliko prisustvo gostiju iz svih obližnjih gradova (Bele Crvke, Kovina, Smederava, Pančeva, Beograda itd.) pa nije loše da pre posete tokom vikenda pozovete radi rezervacije.
Ako ste u blizini nemojte propustiti priliku da obiđete riblji restoran "Sneki" i uživate u ribljim specijalitetima a svim puticima koji putuju na relaciji KOVIN - VRŠAC toplo preporučujemo da se zaustave makar na kafici i uživaju u predivnom ambijentu i pejsažu Deliblatske peščare.Radno vreme restorana je svakoga dana od 12h do 22h osim ponedeljka!
17189 -
Hrana i kultura: Portugalija
Zašto je Portugalija toliko sličana Španiji, a opet tako drugačiji? Mnogi pisci pominju neka od tradicionalnih portugalskih jela i izjednačavaju ih sa strašću, pa čak i manijom. Šolja kafe ili čaša vina u ovoj zemlji mogu postati opsesija. Bilo koji od nekoliko stotina tradicionalnih jela mogu se poistovetiti sa strašću. Uživanje u slatkišima je posebna priča. Do srednjeg veka, Portugalija i Španija zaista dele sudbinu kao deo Iberijskog poluostrva, stoga naravno da je sličnost jasna. Na vrhu liste popularnog povrća nalazi se krompir, a veoma blizu je i kelj. Portugalci uživaju u kuvanom povrću, češće no u sirovom. Riba je obavezna, posebno leti kada je sezona sardina. Pasulj se služi često, čak i u vidu sastojka za pite. Neka od tradicionalnih jela ove zemlje sežu još od 8. veka. Začini zauzimaju važno mesto, posebno peršun, lovorov list, muskantni oraščić, origano, cimet, menta... Velika preporuka su kobasice, a kao desert izuzetno su popularne prženice sa sirupom od šećera i narandže.
3671 -
Temišvar - grad parkova
Temišvar se nalazi na samo 165 km od Beograda, 144 km od Novog Sada, 78km od Vršca, 93 km od Zrenjanina, 78 km od Kikinde, 163 km od Subotice.
Sa svojih 450 000 stanovnika najveći je grad Banata. Četvrti grad po veličini u Rumuniji. Interesantna je činjenica da je ime dobio po reci Tamiš iako leži na reci Begej. Razlog tome je što su nekada ranije tokovi ovih reka bili isprepleteni ali su posle veštačkim putem razdvojeni.
Temišvar je kroz vekove pretrpeo uticaj različitih kultura i zbog toga danas predstavlja veoma interesantan spoj kultura i zanimljivu destinaciju za putovanje. Rimljani su ga koristili kao važno utvrđenje, Tatari su ga razrušili u 13. veku, Turci su ga osvojili 1552. i zadržali svoju vlast do 1718. kada su na red došli Austrijci i tu ostali dva veka. U Temišvaru je 1989. počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskua, jednog od najpoznatijih svetskih diktatora. Što se tiče arhitekture najveći uticaj su imali Habsburgovci i zbog toga se danas Temišvar sa ponosom nosi nadimak “Mali Beč”.
Na prvom zvaničnom popisu 1720. većinsko stanovništvo je bilo srpske nacionalnosti, danas taj procenat iznosi svega 2%, ali je i dalje najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Tu se nalazi i sedište Eparhije Temišvarske Srpske pravoslavne crkve kao i savez Srba u Rumuniji.
Temišvar je poznat po tome što je prvi evropski grad koji je koristio ulično osvetljenje, a pored Njujorka drugi u svetu. Takođe je prvi evropski grad gde je uveden tramvajski prevoz.
Zahvaljujući svojoj blagoj klimi Temišvar ima puno javnih trgova i bujno zelenilo, pa ga neretko zovu i gradom parkova. Veoma je lako istražiti ga pešice. U centru se nalaze tri trga –Trg Pobede, Trg Slobode i Trg Ujedinjenja.
Trg Pobede (Piata Victoriei) odlikuju elegantne barkone zgrade. Na južnom kraju trga nalazi se Rumunska Pravoslavna Katedrala koja je izgrađena oko 1940. godine i ima specifičan zeleni i crveni crep. Ispred katerdrale se nalazi spomen muzej revolucije u čast onima koji su izgubili svoje živote tokom revolucije 1989. godine. Sa druge strane trg se spaja sa trgom Opere, gde se i nalazi zgrada pozorišta i Opere.
Na trgu Ujedinjenja (Piata Unirii) sa jedne strane leži impozantna Rimsko-katolička crkva a odmah preko puta je Srpska saborna crkva i sedište eparhije. Na istom trgu nalazi se i Nikolas Lenau Koledž (Liceul Nicolas Lenau) sagrađen 1761. godine koji je bio prvo pozorište u Temišvaru.
Na Trgu Slobode (Piata Libertatii) nalazi se stara gradska kuća i razni kipovi.
Naša preporuka je da se obavezno prošetate gradskim trgovima, probate đevreke (covrigi) raznih ukusa ispred zgrade Opere, popijete kaficu u jednom od kafića na Trgu Ujedinjenja dok uživate u predivnom pogledu na sam trg i zgrade oko njega.
Što se shoppinga tiče Temišvar vam nudi jedan od najvećih tržnih centara na Balkanu- Julijus Mol (Iulius Mall). Otvoren je u 2005. i predstavlja najveći tržni centar van Bukurešta u Rumuniji. Nalazi se na samo petnaesetak minuta pešačenja od Trga Ujedinjenja na površini od 64.000 kvadratnih metara. Ima preko 330 radnji, 2500 parking mesta, sprat sa restoranima, kutak za decu… Više o radnjama koje možete tamo naći pogledajte na zvaničnom sajtu Iulius Mall-a.
Ukoliko vas zanima uređenje doma sve vezano za enterijer i eksterijer možete naći u Praktikeru i Baumax-u na samom ulazu u Temišvar iz pravca Beograda. U njihovoj blizini se nalazi i Metro Cash&Carry i Hipermarket Real.
Temišvar je predivan grad koji vam može ponuditi nezaboravan dan bez razlike da li ste krenuli u šetnju sa porodicom, šoping sa prijateljima, kulturnu posetu. Brzo, lako i jednostavno se stiže do Temišavara, na granicama nema gužve. Može se desiti da vam zatraže na granici da pokažete 250 eura po osobi ili potvrdu iz banke da imate taj novac na računu. Vinjeta košta 3 eura i kupuje se odmah na graničnom prelazu. Do samog centra se lako stiže, ima dosta parking prostora a veoma je lako snaći se po centru grada.
Ostaje vam samo da se spakujete i krenete na put županije Timiš, kako biste uživali u lepotama Temišvara!
31515 -
Filip Ćirić
Ljubav prema kuvanju stekao je u detinjstvu. Deda mu je bio lovac i ribolovac, a baka vrhunska kuvarica. Uvek se u njihovoj kući kuvalo s ljubavlju. U 14 godini počeo je da radi u jednom veoma poznatom pirotskom restoranu, pomagao je u kuhinji, mesari i na roštilju.
Prva jela koje je spremio, kao većina dece, bila su jaja na hiljadu načina, a zatim, tradicionalna jela.
Posebno izdvaja iskustvo koje je stakao radeći sa svoji bratom sa kojim je imao restoran. Njegov brat je radio u Londonu u vrhunskim restoranima i sa svetski poznatim šefovima, što je Filipu pomoglo da uvidi nove trendove u kuvanju.
Uvek ga je interesovalo alternativno kuvanje i iz tih namera ulazi u projekat prve škole kuvanja na Balkanu, gde obučava više hiljada ljudi na svojim radionicama.
Njegov najuspešniji projekat na koji je posebno ponosan je restoran "Homa", gde zajedno sa svojim partnerima stavlja Homu među najbolje restorane u Srbiji, a 2013. godine je proglašen i za najbolji restoran na sajtu Trip advajzor (www.tripadvisor.com) i nalazi se i u najprestižnijim svetskim vodičima za turizam i ugostiteljstvo.
Trenutno imamo priliku da ga gledamo kao sudiju u emisiji "Moja kuhinja moja pravila" na TV B92.
Izvor: B92.net
20416
